Na čelo Kube Fidel Kastro je došao kao miljenik Vašingtona, ali je Bela kuća ubrzo shvatila kuda plovi kubanski brod. Bio sam komunista još od svojih mladih dana, priznao je El komandante.
Piše: Marko MARKOVIĆ
ZAKLETI komunistički lider Fidel Kastro i dalje odoleva na kormilu Kube i pored činjenice da se našao na spisku "otpisanih" još u vreme Ajzenhauerove administracije. Ali, vratimo se malo ranije u prošlost.
Kad je došao na čelo države, kubanski lider je bio miljenik Vašingtonske administracije, dobijao je razne povlastice za izvoz šećera na američko tržište. Glorifikujući njegovu ličnost u gerilskom pokretu i simpatije koje su izbile na videlo, američki novinari nazvali su ga "karipski DŽordž Vašington". Međutim, bilo je i onih sumnjičavih novinara koji su još tada upozoravali Belu kuću da je Kastro zakleti komunista i da mu ne treba mnogo verovati. Ovo upozorenje kao da je bio signal za tadašnjeg aktuelnog predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera da se ozbiljnije pozabavi problemima Kube, pa je već u martu 1960. godine dao nalog Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) da se ovaj lider ukloni što pre sa vlasti. Misterija jeste - nije komunista i dalje je kružila na relaciji Havana - Vašington sve dok kubanski lider nije zvanično obelodanio svoje ideološko opredeljenje 2. decembra 1961. godine.
- Bio sam komunista još od svojih mladih dana.
Ova izjava odjeknula je u Vašingtonu kao grom iz vedrog neba! Nastala je panika. Na vratima Amerike pojavio se "sovjetski virus" koji će inficirati američko društvo komunizmom. To je ono što su žarko priželjkivale i pristalice velike sovjetske imperije u ovom delu Kariba. Američkoj administraciji nije preostalo ništa drugo već da uperi "bojeve strele" prema Havani. Tako će komunistički lider biti suočen sa serijom atentata u režiji CIA, progutaće gorku pilulu, kad je dogovoreno da se silom uklone sovjetske rakete sa Kube, naći će se u vrtlogu međunarodne izolacije i surovih sankcija, uslediće i otkazivanje sovjetske pomoći, ali na samom Ostrvu se ništa bitno neće promeniti.
NA Kubi je pompezno promovisan komunizam koji će iz godine u godinu uhvatiti sve dublje korene. Prvi korak je bio donošenje Zakona o zemljišnoj reformi. Bila je to neka vrsta kopije izvučena iz Marksovog "Manifesta komunističke partije". Ajzenhauer se jednom prilikom požalio svom starom prijatelju britanskom premijeru Haroldu Makmilanu:
- Kastro uključuje komuniste u svoj režim, ubrzano izvodi revoluciju protiv postojećeg društvenog poretka i mnogo je veći internacionalista u svojim pretenzijama prema susednim državama...
- Ukoliko komunisti pronađu i druge vođe koji ispunjavaju Hruščovljeve standarde "miroljubive koegzistencije" i Maove standarde komunističkih revolucionara, mi ćemo se odista naći u veoma ozbiljnom problemu.
- Siguran sam da bi se trebalo osloboditi Kastra - uzvratio je Makmilan - ali je to veoma rizična operacija. Ja se jedino mogu nadati da ćete vi uspeti.
Na svaku ovakvu i sličnu reakciju na zapadu, sovjetsko rukovodstvo je uzvraćalo pretnjom da neće stajati skrštenih ruku. Nikita Hruščov je otvoreno zapretio raketnim napadom ukoliko SAD izvrše invaziju na Kubu, navodeći da je Monrova doktrina mrtva i da je treba sahraniti kako ne bi "zagađivala vazduh zadahom svoje truleži". Još jedan datum u ovoj priči zaslužuje posebnu pažnju.
U septembru 1960. godine sreli su se kubanski i sovjetski rukovodioci u hotelu "Tereza" u Harlemu, posle dolaska sovjetske delegacije na godišnje zasedanje Skupštine UN u NJujorku. Grlati Kubanci, odeveni u njihove tradicionalne uniforme, nisu štedeli aplauze na istupanje Hruščova, naročito u onom delu referata u kojem se spominjala revolucija i solidarnost sa ugnjetenim narodima Afrike i Latinske Amerike. Osokoljen ovacijama i podrškom, sovjetski lider je i sam pokušao da ućutka Makmilana i kad u tome nije uspeo skinuo je svoju cipelu i bacio je na britanskog premijera!
TO zasedanje Generalne skupštine ostalo je upamćeno i po maratonskom govoru Fidela Kastra, koji se zadržao za govornicom četiri i po sata, što je bio najduži govor koji je ikada održan u Ujedinjenim nacijama i bio je, uglavnom, uperen protiv američkog imperijalizma. Prisutni državnici i diplomatski predstavnici su u početku sa pažnjom slušali taj govor, a onda su počeli da se vrpolje i ispoljavaju nervozu, da bi zatim zadremali u svojim foteljama. Neki su, pak, napustili tiho i nečujno skupštinsku salu i ne skrivajući revolt da je to bio veći zamor nego jedna neprospavana noć.
Samo godinu dana kasnije, Kuba se ponovo našla u žiži svetskih zbivanja i svet je sa zebnjom pratio ono što se zbivalo u Karibima. Takozvana "raketna kriza" ne samo da je produbila sumnjičave odnose između SAD i Sovjetskog Saveza u hladnoratovskom nadmetanju, već je zapretila da se izrodi u rat dveju supersila sa nesagledivim posledicama. Tadašnji američki predsednik DŽon Fidželard Kenedi optužio je 16. oktobra 1962. godine Sovjete da su postavili raketne projektile i atomsko oružje na Kubi. Ta tvrdnja odjeknula je širom sveta, ali američka štampa nije objavila nijednu verodostojnu fotografiju niti bilo koji opipljivi dokaz da su tu zaista locirana raketna postrojenja.
ENIGMA ISPOD CIRADE
KUBANSKA kriza je okončana kompromisom i to tako što su Sovjeti pristali da povuku brodove. Ostalo je, međutim, nejasno šta se stvarno nalazilo ispod pokrivenih brodskih cirada. U grozničavoj napetosti i igri nerava teško je bilo dati detaljnu ocenu ko je u ovom sukobu dobitnik, a ko je gubitnik. Analitičari su, međutim, bili saglasni u tome da je stari lisac Nikita Hruščov i ovom prilikom ušićario. Za možda nepostojeće atomsko oružje na Kubi američki predsednik je pristao da ukloni raketne baze u Italiji i Turskoj. Uz to, pružene su čvrste garancije Vašingtona da se više nikada neće ponoviti invazija na Kubu.
(NASTAVLJA SE)
ZAKLETI komunistički lider Fidel Kastro i dalje odoleva na kormilu Kube i pored činjenice da se našao na spisku "otpisanih" još u vreme Ajzenhauerove administracije. Ali, vratimo se malo ranije u prošlost.
Kad je došao na čelo države, kubanski lider je bio miljenik Vašingtonske administracije, dobijao je razne povlastice za izvoz šećera na američko tržište. Glorifikujući njegovu ličnost u gerilskom pokretu i simpatije koje su izbile na videlo, američki novinari nazvali su ga "karipski DŽordž Vašington". Međutim, bilo je i onih sumnjičavih novinara koji su još tada upozoravali Belu kuću da je Kastro zakleti komunista i da mu ne treba mnogo verovati. Ovo upozorenje kao da je bio signal za tadašnjeg aktuelnog predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera da se ozbiljnije pozabavi problemima Kube, pa je već u martu 1960. godine dao nalog Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) da se ovaj lider ukloni što pre sa vlasti. Misterija jeste - nije komunista i dalje je kružila na relaciji Havana - Vašington sve dok kubanski lider nije zvanično obelodanio svoje ideološko opredeljenje 2. decembra 1961. godine.
- Bio sam komunista još od svojih mladih dana.
Ova izjava odjeknula je u Vašingtonu kao grom iz vedrog neba! Nastala je panika. Na vratima Amerike pojavio se "sovjetski virus" koji će inficirati američko društvo komunizmom. To je ono što su žarko priželjkivale i pristalice velike sovjetske imperije u ovom delu Kariba. Američkoj administraciji nije preostalo ništa drugo već da uperi "bojeve strele" prema Havani. Tako će komunistički lider biti suočen sa serijom atentata u režiji CIA, progutaće gorku pilulu, kad je dogovoreno da se silom uklone sovjetske rakete sa Kube, naći će se u vrtlogu međunarodne izolacije i surovih sankcija, uslediće i otkazivanje sovjetske pomoći, ali na samom Ostrvu se ništa bitno neće promeniti.
NA Kubi je pompezno promovisan komunizam koji će iz godine u godinu uhvatiti sve dublje korene. Prvi korak je bio donošenje Zakona o zemljišnoj reformi. Bila je to neka vrsta kopije izvučena iz Marksovog "Manifesta komunističke partije". Ajzenhauer se jednom prilikom požalio svom starom prijatelju britanskom premijeru Haroldu Makmilanu:
- Kastro uključuje komuniste u svoj režim, ubrzano izvodi revoluciju protiv postojećeg društvenog poretka i mnogo je veći internacionalista u svojim pretenzijama prema susednim državama...
- Ukoliko komunisti pronađu i druge vođe koji ispunjavaju Hruščovljeve standarde "miroljubive koegzistencije" i Maove standarde komunističkih revolucionara, mi ćemo se odista naći u veoma ozbiljnom problemu.
- Siguran sam da bi se trebalo osloboditi Kastra - uzvratio je Makmilan - ali je to veoma rizična operacija. Ja se jedino mogu nadati da ćete vi uspeti.
Na svaku ovakvu i sličnu reakciju na zapadu, sovjetsko rukovodstvo je uzvraćalo pretnjom da neće stajati skrštenih ruku. Nikita Hruščov je otvoreno zapretio raketnim napadom ukoliko SAD izvrše invaziju na Kubu, navodeći da je Monrova doktrina mrtva i da je treba sahraniti kako ne bi "zagađivala vazduh zadahom svoje truleži". Još jedan datum u ovoj priči zaslužuje posebnu pažnju.
U septembru 1960. godine sreli su se kubanski i sovjetski rukovodioci u hotelu "Tereza" u Harlemu, posle dolaska sovjetske delegacije na godišnje zasedanje Skupštine UN u NJujorku. Grlati Kubanci, odeveni u njihove tradicionalne uniforme, nisu štedeli aplauze na istupanje Hruščova, naročito u onom delu referata u kojem se spominjala revolucija i solidarnost sa ugnjetenim narodima Afrike i Latinske Amerike. Osokoljen ovacijama i podrškom, sovjetski lider je i sam pokušao da ućutka Makmilana i kad u tome nije uspeo skinuo je svoju cipelu i bacio je na britanskog premijera!
TO zasedanje Generalne skupštine ostalo je upamćeno i po maratonskom govoru Fidela Kastra, koji se zadržao za govornicom četiri i po sata, što je bio najduži govor koji je ikada održan u Ujedinjenim nacijama i bio je, uglavnom, uperen protiv američkog imperijalizma. Prisutni državnici i diplomatski predstavnici su u početku sa pažnjom slušali taj govor, a onda su počeli da se vrpolje i ispoljavaju nervozu, da bi zatim zadremali u svojim foteljama. Neki su, pak, napustili tiho i nečujno skupštinsku salu i ne skrivajući revolt da je to bio veći zamor nego jedna neprospavana noć.
Samo godinu dana kasnije, Kuba se ponovo našla u žiži svetskih zbivanja i svet je sa zebnjom pratio ono što se zbivalo u Karibima. Takozvana "raketna kriza" ne samo da je produbila sumnjičave odnose između SAD i Sovjetskog Saveza u hladnoratovskom nadmetanju, već je zapretila da se izrodi u rat dveju supersila sa nesagledivim posledicama. Tadašnji američki predsednik DŽon Fidželard Kenedi optužio je 16. oktobra 1962. godine Sovjete da su postavili raketne projektile i atomsko oružje na Kubi. Ta tvrdnja odjeknula je širom sveta, ali američka štampa nije objavila nijednu verodostojnu fotografiju niti bilo koji opipljivi dokaz da su tu zaista locirana raketna postrojenja.
ENIGMA ISPOD CIRADE
KUBANSKA kriza je okončana kompromisom i to tako što su Sovjeti pristali da povuku brodove. Ostalo je, međutim, nejasno šta se stvarno nalazilo ispod pokrivenih brodskih cirada. U grozničavoj napetosti i igri nerava teško je bilo dati detaljnu ocenu ko je u ovom sukobu dobitnik, a ko je gubitnik. Analitičari su, međutim, bili saglasni u tome da je stari lisac Nikita Hruščov i ovom prilikom ušićario. Za možda nepostojeće atomsko oružje na Kubi američki predsednik je pristao da ukloni raketne baze u Italiji i Turskoj. Uz to, pružene su čvrste garancije Vašingtona da se više nikada neće ponoviti invazija na Kubu.
(NASTAVLJA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
KAPITEN VALENSIJE PRODUŽIO UGOVOR: Važan potpis za španski klub
Kapiten Valensije Žozep Puerto produžio je ugovor do 30. juna 2027. godine, saopštio je španski košarkaški klub.
13. 05. 2025. u 16:30
