Mesićevo hoću-neću

Piše: Branko Kostić
PREDSEDNIK Predsedništva Stjepan Mesić i član Predsedništva dr Janez Drnovšek potpuno su opstruirali rad Predsedništva da donese bilo kakvu odluku. Član Predsedništva iz Makedonije dr Vasil Tupurkovski, svojim čestim odsustvom i dugim boravkom u Kanadi, takođe je opstruirao rad, pravdajući se svojim angažmanom da privoli Stjepana Mesića i dr Janeza Drnovšeka da učestvuju u radu Predsedništva SFRJ. Bogić Bogićević, član Predsedništva SFRJ iz Bosne i Hercegovine, redovno je prisustvovao sastancima, ali je odbijao da se donosi bilo kakva odluka, čak i one odluke za koje je bila dovoljna prosta većina (Prema Poslovniku o radu Predsedništva SFRJ, sednice Predsedništva se nisu mogle održavati u mirnodopskim uslovima bez prisustva kvalifikovane većine članova Predsedništva).

Da bi Predsedništvo uopšte moglo da donese bilo kakvu odluku o predlogu vojnog vrha JNA, lično sam morao da obavestim dr Janeza Drnovšeka, člana Predsedništva SFRJ iz Slovenije, da Predsedništvo nije spremno da upotrebi vojne efektive JNA da bi se primoralo slovenačko rukovodstvo da poštuje dogovoreno primirje, jer bi to izazvalo ogromne civilne žrtve, materijalna razaranja i ljudske gubitke na obe strane.

Predsedništvo SFRJ je spremno, kazao sam dr Drnovšeku, da prihvati drugi predlog vojnog vrha i da donese odluku o privremenom izmeštanju jedinica JNA lociranih u mirnodopskim uslovima u kasarnama na teritoriji Slovenije, do iznalaženja političkog rešenja krize. Nakon toga, dr Janez Drnovšek je konačno prihvatio da dođe na sednicu Predsedništva SFRJ i Predsednitšvo je 18. jula 1991. godine donelo Odluku o privremenom izmeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije, do iznalaženja političkog rešenja krize u Jugoslaviji. Stjepan Mesić, kao predsednik Predsedništva SFRJ, bio je protiv upotrebe vojnih efektiva JNA na teritoriji Slovenije, ali i protiv Odluke Predsedništva da se jedinice JNA privremeno izmeste sa teritorije Slovenije.

BRIONSKOM deklaracijom, koju su, uz učešće evropske "trojke", prihvatili savezna vlada SFRJ i najviše državno rukovodstvo Hrvatske i Slovenije, a kasnije i Predsedništvo SFRJ, rukovodstva Slovenije i Hrvatske su se obavezala ne samo da će poštovati primirje, deblokirati blokirane kasarne JNA u Sloveniji i Hrvatskoj, nego i da neće opstruirati rad saveznih institucija.

Ni ovu preuzetu obavezu državni vrh Hrvatske i Slovenije nije ispoštovao. Najpre Slovenija, a zatim i Hrvatska, povukle su svoje poslanike iz saveznog parlamenta, postepeno su počeli povlačiti i članove savezne vlade, a dr Drnovšek i Mestić, kao članovi Predsedništva SFRJ, i dalje nisu prisustvovali sednicama Predsedništva.

Građanski rat se radikalno približavao granicama Bosne i Hercegovine i predsednik Predsedništva BiH, gospodin Alija Izetbegović, tražio je hitno održavanje sednice Predsedništva SFRJ, na kojoj bi se razmotrila političko-bezbednosna situacija u BiH. Predsedništvo SFRJ, čijoj sednici je prisustvovalo šest članova novog Predsedništva (bez prisustva dr Janeza Drnovšeka i Stjepana Mesića), održalo je redovnu sednicu tek 1. oktobra 1991. godine.

NA toj sednici, uz saglasnost svih šest prisutnih članova Predsedništva, ocenjena je političko-bezbednosna situacija u zemlji i zaključeno da se Jugoslavija nalazi "u stanju neposredne ratne opasnosti". Ustavom SFRJ bilo je predviđeno da u takvim uslovima, ako su blokirane ostale institucije savezne države, Predsedništvo SFRJ, kao kolektivni šef države i kolektivna Vrhovna komanda JNA, može održavati redovne sednice, čak i bez prisustva kvalifikovane većine članova Predsedništva, uključujući i donošenje uredbi sa zakonskom snagom koje bi kasnije verifikovala savezna skupština, kada se ostvare uslovi da se ona sastane.

Prva sednica Predsedništva SFRJ u uslovima neposredne ratne opasnosti održana je 3. oktobra 1991. godine. Sednici su prisustvovali predstavnici Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova. Na ovu sednicu, pored dr Drnovšeka i Mesića, nisu došli ni članovi Predsedništva iz BiH i Makedonije.

Bogić Bogićević i dr Vasil Tupurkovski tražili su da tu sednicu, koja je bila zakazana za 2. oktobar, Predsedništvo pomeri na 3. oktobar, jer su, navodno, obojica 2. oktobra zauzeti obavezama u svojim republikama. Njihov zahtev je prihvaćen, ali se oni nisu pojavili ni 3. oktobra. Moja je procena da se opstrukcijom rada svih ustavnih institucija savezne države (parlamenta, vlade, pa i Predsedništva SFRJ, kao kolektivnog šefa države i kolektivne Vrhovne komande) želelo dovesti do tihog raspada zemlje.

KRNjE PREDSEDNIŠTVO
VAŽNO je istaći da Predsedništvo SFRJ, prelaskom na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, iako u okrnjenom sastavu, za čitavo vreme svoga rada nije donelo nijednu uredbu sa zakonskom snagom koja bi ograničila stepen dostignutih demokratskih sloboda, delovanja političkih partija itd, iako je po Ustavu imalo takvu mogućnost i ovlašćenja. Štaviše, "krnje" Predsedništvo SFRJ javno je saopštilo da, kao kolektivna Vrhovna komanda, jedinice JNA neće koristiti za promenu državnog i političkog rukovodstva u bilo kom delu Jugoslavije, niti će jedinice JNA koristiti protiv bilo kog naroda u SFRJ, ali da će JNA upotrebiti da zaštiti bilo koji narod ili deo naroda koji bi se na teritoriji SFRJ mogao naći ugrožen.

KNjIGA "Zapisi" dr Branka Kostića pojaviće se ovih dana u prodaji, po ceni od 820 dinara. Za bliže informacije kod izdavača: IP "Vaša knjiga", Beograd, Bogdana Žerajića 17/27.
Telefon: (011) 3591-051 3584-273 i 2183-458

(NASTAVLjA SE)