Moć pastirskog roka

Piše: Dušan VESIĆ
LETO 1974. godine "Bijelo dugme" je provelo u Cavtatu. Uveče, na terasi hotela "Kroacija" svirali su prearanžirane pesme "Bitlsa" i "Prokol Harum", dok su preko dana, u jednoj usamljenoj kući u okolini, definisali ulogu orgulja i uigravali ritam-sekciju pred snimanje prvog LP. Sa finansijske strane, bio je to nepovoljan aranžman, ali ga je grupa prihvatila zbog idealnih uslova za rad na albumu - koji je u Cavtatu dobio konačan oblik.
Snimanje albuma "Kad bi` bio bijelo dugme" otpočelo je 2. oktobra u sedam časova ujutru, u ljubljanskom studiju "Akademik". Ploča je snimljena za dvadeset dana, a izmiksovana u noći 22-23. oktobra. Kod Torlakovca, 26. oktobra, jedan "reno osam" u nepravilnom preticanju poslao je Vladinog "stojadina" u otpad i otkazao prvi samostalni koncert "Bijelog dugmeta" u Banjaluci. Sutradan, ugruvani i krvavi, doživeli su u Osijeku prve ovacije u karijeri. Zato što organizator nije dopustio da publika ustane sa sedišta, "Dugme" je prvi put sviralo pred nekoliko hiljada ljudi koji su sedeli i slušali.
- Te večeri - kaže Pravdić - otkrili smo smisao koncertiranja.

Album "Kad bi` bio bijelo dugme" stigao je u prodavnice u, za to vreme, revolucionarnom omotu Dragana S. Stefanovića, koji će se kroz nekoliko godina naći u britanskoj ediciji "Pet stotina najlepših omota sveta". Stefanović nikada nije hteo da otkrije identitet modela, ali je rado pričao sledeću anegdotu: - Jednom mi je u Radio Sarajevu prišao neki mladić i pozvao me da izađem napolje. Tu je stajala jedna devojka. Momak me je pitao da li je poznajem. Prepoznao sam devojku koju sam slikao za omot. Ej, ćao, rekao sam. Na to je momak prišao, nazvao je kurvom i opalio joj šamar. Pitao sam zašto, a on je odgovorio: "Rekla mi je da ona ta sa omota. Želeo sam samo da vidim da li je poznajete. Hvala vam." Onda su otišli, kao da ništa nije bilo.
Album će oboriti dotadašnji diskografski rekord "JU grupe" (prvi album, 1973. trideset hiljada kopija). Samo do februara 1975, kada su im na Opatijskom festivalu uručene zlatne ploče, "Bijelo dugme" je prodalo preko četrdeset hiljada primeraka prvog LP. U recenziji ploče ("Studio", 30. novembar) Dražen Vrdoljak je nazvao uvod u naslovnu numeru "pastirskim", od čega će u "Tini" od 25. decembra nastati termin "pastirski rok", kasnije stalno vezivan uz muzičku orijentaciju "Bijelog dugmeta".
PLOČA "Kad bi` bio bijelo dugme" konačno je definisala grupu kao neprikosnovenu jugoslovensku rok-atrakciju, izazivajući mnoštvo komentara, polemika i analiza tipa "kako to da su uspeli, a ne znaju da sviraju". U stvari, dok su drugi nastojali da što više komplikuju, Bregović se trudio da što više pojednostavi. "Bijelo dugme" je uspelo, pre svega, zato što je odgovaralo upravo onom predubeđenju koje je publika imala o tome kako bi trebalo da izgleda jedna rok-grupa. Odjednom, neko je na našem jeziku pevao ono što je proslavilo "Bitlse", "Stonse", Čaka Berija - ali i "T. Reks", "Svit" ili "Slejd".
Nova 1975. godina počela je sređivanjem tek kupljenog ozvučenja, za to vreme enormne snage od hiljadu vati. Novac je avansom obezbedio "Jugoton" i "Dugme" je u Londonu nabavilo novu miksetu, pojačala i zvučnike u vrednosti tada basnoslovnih deset milona starih dinara. Pripremalo se i uređenje scene. Grupa je sama napravila rasvetu, od Duleta Ćućuza kupljena je mašina za pravljenje veštačke magle. Onda su krenuli na put.
Putovali su u tesnom, prljavobelom kombiju, po hladnim i zaleđenim drumovima, spavali po jeftinim i nezagrejanim hotelskim sobama, jeli iz konzervi koje su pre koncerata podgrevali na malom rešou. U svim mestima tražila se karta više. U nekim mestima koja na geografskim kartama obeležava tačka veličine do hiljadu stanovnika skupljalo se po tri hiljade ljudi. Posle koncerta bežali su ispred raspamećenih obožavateljki, tajno trpali pojačala u kombi, a zatim pokušavali da se što udobnije smeste iza bubnjeva. Na kombiju je pisalo "Bijelo dugme", jedan plakat sa nazivom turneje "Iz sve snage, na sva čula" bio je zalepljen sa unutrašnje strane prozora, a pored njega bio je zalepljen omot singla "Da mi je znati koji joj je vrag", za koji je ilustraciju uradio sam Bregović i koji je znatiželjnike dovodio u silnu nedoumicu jer još nije bio u prodaji.
Prvi koncert na velikoj jugoslovenskoj turneji održan je 4. aprila u Mariboru. U Beogradu 27. aprila publika je demolirala halu "Pinki", a milicija je posle koncerta pendrecima i vatrogasnim šmrkovima rasterala nekoliko stotina najupornijih obožavateljki. Najzanimljiviji momenat zbio se kad su Bregović i Bebek bez muzičke pratnje zapevali narodnu pesmu "Ajd idemo Rado", a četiri hiljade prisutnih zavrištalo od zadovoljstva.

TAKTOVI ZA TITA
- PET dana pred Novu godinu zvali su nas iz protokola da sviramo za Tita u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu - objasnio je posle Bregović. - I mi kažemo: Ajd, pusti koncert, idemo za Tita svirati! Bili smo sretni. Dođemo gladni, žedni, spremamo se... Već smo počeli svirati, kad ulazi Tito sa drugaricom Jovankom. Kad će ti ovi iz protokola: "Tiše, tiše". I poslije pola minuta oni će nama: "Prekidaj!" I, nastupi opera i balet. Tako smo mi drugu Titu, sve u svemu, svirali dvadeset taktova...
(NASTAVLjA SE)