Građanin lišen formi

Piše: prof. dr Smilja Avramov
NAJTEŽI problem sa kojim su se suočili protagonisti globalističkog društva predstavlja globalizacija demokratije, budući da je proces globalizacije, u smeru koji diktiraju SAD, doveo u pitanje sve demokratske teorije, bilo da se problem postavi filozofski ili empirijski. Vekovima suština demokratije bila je u izjašnjavanju građana, što je pružalo legitimitet političkom životu država. Međutim, u globalnom civilnom društvu građanin je lišen formi preko kojih bi mogao da utiče na odlučivanje. U centru globalnog civilnog društva nalaze se korporacije i Svetska banka; ni korporacije, ni Svetska banka ne zastupaju interese pojedinca - vlasnika. Funkcionisanje korporacije je nezavisno od individualnih vlasnika. Prema tome, da bi se izbegao jedan nov utopizam potrebno je bilo sačiniti alternativni model koji bi se uklopio u globalno civilno društvo.

U svetlu savremene američke politike, konstrukcija globalnog civilnog društva može biti shvaćena kao dramatičan pokušaj ove zemlje da pronađe legitimitet za jednu agresivnu politiku, u nedostatku jedne koherentne teorijske platforme, neophodne za funkcionisanje svetskog tržišta, prihvatljive za svet kao celinu. Model globalizacije, kojeg zagovaraju SAD, prikazan je sa izvesnom dozom idealizma, a češće kao misterizona snaga, što doprinosi stvaranju atmosfere straha, pred nevidljivim silama. Ustvari, u pitanju je samo kulminacija jednog vekovnog procesa, koji je otpočeo u 18. veku, po nekim piscima i ranije, koji je otvorio niz globalnih problema, ali do danas nije pronađen mehanizam za njegovu realizaciju. Situacija je otežana okolnošću da je, poslednjih decenija 20. veka, došlo do preraspodele bogatstva, do koncentracije kapitala u rukama malog broja finansijskih magnata, ali i do dubokih društvenih podela na osovini sever-jug. Taj model globalizacije ima vrlo visoku cenu.

Potiskivanjem države sa svetske scene omogućen je nesmetan tok ilegalnog kapitala, koji danas drži u svojim rukama 1/5 od ukupnog svetskog kapitala. Nešto više od 20 odsto dolazi od trgovine drogom, oko 50 odsto od trgovine oružjem. Produbljavanje jaza između bogatog severa i siromašnog juga, ratovi, masovna pomeranja stanovništva, izazvali su hroničnu nestabilnost u svetu. Prema zvaničnim podacima UN, u 1980. bilo je ukupno u svetu 8,2 miliona izbeglica i raseljenih lica, a 1995. taj broj popeo se na 25 miliona. Globalni ekonomski menadžeri nemaju ni efikasan mehanizam, ni strategiju za rešavanje ovih problema. Džon Grej i niz teoretičara izrazili su bojazan u pogledu socijalnih problema ovog modela globalizacije i izrazili su sumnju u njegove osnovne pretpostavke. U tom svetu, naglašava Grej, spas za male države je u samopomoći. Globalizacija, po njemu, suprotna je demokratiji, jer ruši predstavničke organe vlasti, dovodi do otuđenja građana. U prilog ovom tvrđenju on navodi političku situaciju u SAD; 1952. na izbore je u ovoj zemlji izašlo je 63,3 odsto glasača, 1988. 50,2 odsto, a 1996. taj procenat je pao na 48,9 odsto.

I Hantington, inače član Trilateralne komisije, ukazuje na ograničenu moć SAD da kontroliše svetske tokove, i na opasnost od nadolazećeg haosa u svetu. Kritična tačka SAD danas je njen asimetrični položaj. Stanovništvo ove zemlje čini oko šest odsto od ukupnog stanovništva sveta, ali je u njenim rukama nešto više od 20 odsto svetske ekonomske aktivnosti, a konzumira 35 odsto od ukupnih svetskih energetskih izvora. Nemačka i Japan imaju isti nacionalni dohodak po glavi (ponekad čak i viši, u zavisnosti od kursa valute), ali troše upola manje energije. Nastojanje SAD da obezbedi monopol u donošenju odluka, uz pokušaj dezintegracije svih ostalih centara u svetu, Džon Foster je definisao kao "eksplozivnu mešavinu". Meri Kaldor naziva globalno civilno društvo jednom "nebuloznom idejom" koju povezuje sa izmenjenom prirodom rata. Meri Kaldor u svom stavu nije usamljena. Savremeni ratovi, po shvatanju mnogobrojnih analitičara, ne dobijaju se kao nekada, vojničkim zaposedanjem teritorije, nego kad neprijateljski funkcioneri okupiraju institucije civilnog društva, i nad njima ostvare punu kontrolu. Najbitniju formulu u tome predstavlja nova tehnologija represije, kroz političku kontrolu. Novo oružje ide od posmatranja unutrašnjih sukoba, do kontrole i razaranja privatnog, porodičnog života, što ruši temelje na kojima počiva civilno društvo

Krajem osamdesetih godina prošlog veka u nizu naučnih oblasti, međunarodnom pravu, međunarodnim odnosima, ekonomiji, sociologiji, psihologiji, oživeo je interes za nevladine organizacije. Njihov broj se povećavao po geometrijskoj progresiji. Na desetine hiljada privatnih organizacija formirano je širom sveta, daleko najveći broj u zemljama Trećeg sveta i nekadašnjim zemljama istočnog bloka.


NEVLADINE ORGANIZACIJE
NEVLADINE organizacije ne predstavljaju homogen korpus. Neke su sastavljene od malog broja privilegovane elite koja deluje iza scene, kao npr. Bilderberg grupa ili Trilateralna komisija; druge, opet, su masovne, vidljive, i svoju delatnost ispoljavaju otvoreno sa ciljem razmene informacija ili pokretanja zajedničke akcije. Velike razlike postoje u obimu i strukturi članstva, a posebno u funkcionisanju.

(Nastavlja se)