Na svetskoj sceni deluje mnoštvo "nevladinih" organizacija koje se ne mogu svrstati pod taj pojam. Uzroke treba tražiti u okolnosti da je i sam termin "nevladine" neprecizna kategorija.
Piše: prof. dr Smilja Avramov
NEVLADINE organizacije ne predstavljaju homogen korpus. Neke su sastavljene od malog broja privilegovane elite koja deluje iza scene, kao npr. Bilderberg grupa ili Trilateralna komisija; druge opet su masovne, vidljive i svoju delatnost ispoljavaju otvoreno sa ciljem razmene informacija ili pokretanja zajedničke akcije. Velike razlike postoje u obimu i strukturi članstva, a posebno u funkcionisanju. U nekima je članstvo individualno, kao npr. Međunarodno udruženje advokata, koje broji 60.000 individualnih članova iz različitih zemalja; druge opet, kao npr. "Ammnesty Internacional" ima svoje sekcije u 53 države sveta, a funkcioniše na centralističkoj osnovi. Nasuprot tome, "Međunarodna federacija za planiranje porodice" ima 109 članova, u vidu nacionalnih udruženja, ali funkcioniše na bazi autonomije, što će reći decentralizacije. U pogledu sadržine rada, nevladine organizacije pokrivaju širok spektar najrazličitijih problema, profesionalnih, naučnih, religioznih, humanitarnih. Mehanizam kroz koji deluju kreće se u rasponu od bazičnih grupa i organizacija, čija se aktivnost svodi na samopomoć, preko nacionalnih organizacija i njihovog kooperativnog povezivanja na regionalnom planu, pa do transnacionalne povezanosti organizacija sa istovetnim ciljevima. Postoje, međutim, i transnacionalne nevladine organizacije sa autonomnim ustrojstvom, koje pretenduju na status, neke vrste, institucionalne suprastrukture u svetu.
Međutim, nije danas sporna samo priroda bazičnih organizacija. Na svetskoj sceni deluje mnoštvo "nevladinih" organizacija, koje se ne mogu svrstati pod taj pojam. U nauci ne postoji jedinstvena definicija nevladinih organizacija; uzroke treba tražiti u okolnosti da je i sam termin "nevladine" neprecizna kategorija; on ukazuje na to što one nisu, pre nego, u pozitivnom smislu, šta one, u stvari, jesu. Bilo je pokušaja da se termin "nevladine" zameni pouzdanijim terminom, ali su ovi pokušaji ostali bezuspešni. Teškoće u preciznom definisanju proizlaze i iz različite tradicije pojedinih zemalja, u odnosu na nevladin sektor, i na različite nazive nevladinih organizacija. U Francuskoj ih npr. nazivaju "udruženjima solidarnosti", u drugim zemljama "privatne organizacije", "organizacije civilnog društva". U SAD se naizmenično upotrebljavaju izrazi: "dobrovoljne", "privatne", "nevladine", "neprofitabilne". Sam termin nevladine uveden je u zvanični rečnik i zvanične tekstove tek 1945, kroz Povelju Ujedinjenih nacija.
IZMEĐU organizacija koje danas aktivno deluju na nacionalnom, regionalnom, međunarodnom i transnacionalnom planu, postoje enormne razlike u strukturi, funkcionisanju i sadržini rada, pa je najveći broj pisaca odustao od traganja za jednom sintetičkom definicijom. Umesto toga koncentrisali su napore na identifikaciji ključnih kriterijuma putem kojih se mogu identifikovati nevladine organizacije.
Pojavom na stotine hiljada novih organizacija u poslednjoj deceniji 20. veka došlo je do haotičnog stanja u toj oblasti, pa je teško povući preciznu liniju između međudržavnog ili međuvladinog sektora i nevladinog. Najveći broj nevladinih organizacija najmlađe generacije formiran je od pojedinih vlada, finansiran iz centara moći i služi kao pomoćni mehanizam u ostvarenju njihovih programa. Druge, opet, osnovane su u cilju prikupljanja informacija, što se nekada podvodilo pod pojam špijunaže. To je naročito slučaj kako to navodi Klark "u sferi ljudskih prava".
Finansiranje predstavlja najbolniju tačku. Tradicionalno nevladine organizacije bile su samofinansirajuće tj. obezbeđivale su finansijska sredstva iz članarina i priloga svojih članova, što je moralo da bude dokumentovano, uz naznaku motiva darodavca.
Kraj hladnog rata označio je još jednu prekretnicu u istoriji nevladinog sektora, u prvom redu nevladinih organizacija. Njihov broj u godinama tektonskih poremećaja u svetu (1989-1993) povećan je za 160 odsto. Drugi podatak pruža još upečatljiviju sliku; dok je 1909. godine broj međunarodnih nevladinih organizacija iznosio 176, u 1993. popeo se na 28.900. I na lokalnom planu zabeležen je dinamičan rast. Prema podacima OECD-a, početkom osamdesetih u trećem svetu bilo je ukupno 20.000 nevladinih organizacija. Krajem te decenije broj se popeo na više od 50.000, i rastao je iz godine u godinu po geometrijskoj progresiji.
ČELNICI Programa za razvoj Ujedinjenih nacija i drugih tela UN, uporno su zahtevali veću ulogu nevladinih organizacija u svim sektorima života. Isti slučaj je i sa OECD-om; 1980. u ovoj organizaciji bilo je registrovano 1.600 međunarodnih nevladinih organizacija sa kojima je sarađivala, a 1993. taj broj se povećao na 2.970. Na desetine hiljada nevladinih organizacija formirano je u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka. Taj proces praćen je euforičnim veličanjem nevladinih organizacija kao idealnog puta da se pomogne "zaostalim" i "siromašnim" zemljama, iz altruističkih pobuda, a ne iz nekog interesa, da se bezbolno, na planetarnom nivou, uvede sistem ekonomsko-političke liberalizacije. Malo je bilo pisaca koji su ukazivali na rizik, kojem su izložene istinske nevladine organizacije, pa i države, u sudaru sa ortodoksijom "novog svetskog poretka", i na mračnu pozadinu pojedinih nevladinih organizacija, finansiranih od strane pojedinih država i njihovih obaveštajnih agencija, koje su se obilato služile korupcijom da bi ostvarile svoje ciljeve.
POZAJMILI IME
ZA realnu ocenu različitih organizacionih oblika iz nevladinog sektora u posthladnoratovskoj eri, ne može se ostati samo na goloj empiriji, površinskim manifestacijama rada. Potrebno ih je postaviti u širi kontekst, planiranog i dobro osmišljenog procesa, sa dalekosežnim političkim posledicama, na međunardnom planu i unutrašnjem planu država. Ovo, utoliko pre što bujanje nevladinih organizacija nije slučajnost, nije ni proizvod lokalne inicijative, a po mišljenju mnogih analitičara to nije ni dobrovoljna akcija. Međutim, potrebno je hladno, kritičko istraživanje pozadine nevladinih organizacija, koje danas deluju u svetu. Među hiljadama nevladinih organizacija postoje još uvek one sa istinski tradicionalnim obeležjima, ali i one koje su pozajmile ime "nevladine", u cilju prikrivanja svoje stvarne, najčešće antidržavne delatnosti. Često se njihova aktivnost javlja u vidu novih misionara, sa pozamašnim sumama novca. Potrebno je razdvojiti tzv. nevladine organizacije čija se aktivnost svodi na politički marketing, iz levog ili desnog ugla, od organizacija koje su ostale u sferi visokih opštečovečanskih ideala.
(NASTAVLjA SE)
NEVLADINE organizacije ne predstavljaju homogen korpus. Neke su sastavljene od malog broja privilegovane elite koja deluje iza scene, kao npr. Bilderberg grupa ili Trilateralna komisija; druge opet su masovne, vidljive i svoju delatnost ispoljavaju otvoreno sa ciljem razmene informacija ili pokretanja zajedničke akcije. Velike razlike postoje u obimu i strukturi članstva, a posebno u funkcionisanju. U nekima je članstvo individualno, kao npr. Međunarodno udruženje advokata, koje broji 60.000 individualnih članova iz različitih zemalja; druge opet, kao npr. "Ammnesty Internacional" ima svoje sekcije u 53 države sveta, a funkcioniše na centralističkoj osnovi. Nasuprot tome, "Međunarodna federacija za planiranje porodice" ima 109 članova, u vidu nacionalnih udruženja, ali funkcioniše na bazi autonomije, što će reći decentralizacije. U pogledu sadržine rada, nevladine organizacije pokrivaju širok spektar najrazličitijih problema, profesionalnih, naučnih, religioznih, humanitarnih. Mehanizam kroz koji deluju kreće se u rasponu od bazičnih grupa i organizacija, čija se aktivnost svodi na samopomoć, preko nacionalnih organizacija i njihovog kooperativnog povezivanja na regionalnom planu, pa do transnacionalne povezanosti organizacija sa istovetnim ciljevima. Postoje, međutim, i transnacionalne nevladine organizacije sa autonomnim ustrojstvom, koje pretenduju na status, neke vrste, institucionalne suprastrukture u svetu.
Međutim, nije danas sporna samo priroda bazičnih organizacija. Na svetskoj sceni deluje mnoštvo "nevladinih" organizacija, koje se ne mogu svrstati pod taj pojam. U nauci ne postoji jedinstvena definicija nevladinih organizacija; uzroke treba tražiti u okolnosti da je i sam termin "nevladine" neprecizna kategorija; on ukazuje na to što one nisu, pre nego, u pozitivnom smislu, šta one, u stvari, jesu. Bilo je pokušaja da se termin "nevladine" zameni pouzdanijim terminom, ali su ovi pokušaji ostali bezuspešni. Teškoće u preciznom definisanju proizlaze i iz različite tradicije pojedinih zemalja, u odnosu na nevladin sektor, i na različite nazive nevladinih organizacija. U Francuskoj ih npr. nazivaju "udruženjima solidarnosti", u drugim zemljama "privatne organizacije", "organizacije civilnog društva". U SAD se naizmenično upotrebljavaju izrazi: "dobrovoljne", "privatne", "nevladine", "neprofitabilne". Sam termin nevladine uveden je u zvanični rečnik i zvanične tekstove tek 1945, kroz Povelju Ujedinjenih nacija.
IZMEĐU organizacija koje danas aktivno deluju na nacionalnom, regionalnom, međunarodnom i transnacionalnom planu, postoje enormne razlike u strukturi, funkcionisanju i sadržini rada, pa je najveći broj pisaca odustao od traganja za jednom sintetičkom definicijom. Umesto toga koncentrisali su napore na identifikaciji ključnih kriterijuma putem kojih se mogu identifikovati nevladine organizacije.
Pojavom na stotine hiljada novih organizacija u poslednjoj deceniji 20. veka došlo je do haotičnog stanja u toj oblasti, pa je teško povući preciznu liniju između međudržavnog ili međuvladinog sektora i nevladinog. Najveći broj nevladinih organizacija najmlađe generacije formiran je od pojedinih vlada, finansiran iz centara moći i služi kao pomoćni mehanizam u ostvarenju njihovih programa. Druge, opet, osnovane su u cilju prikupljanja informacija, što se nekada podvodilo pod pojam špijunaže. To je naročito slučaj kako to navodi Klark "u sferi ljudskih prava".
Finansiranje predstavlja najbolniju tačku. Tradicionalno nevladine organizacije bile su samofinansirajuće tj. obezbeđivale su finansijska sredstva iz članarina i priloga svojih članova, što je moralo da bude dokumentovano, uz naznaku motiva darodavca.
Kraj hladnog rata označio je još jednu prekretnicu u istoriji nevladinog sektora, u prvom redu nevladinih organizacija. Njihov broj u godinama tektonskih poremećaja u svetu (1989-1993) povećan je za 160 odsto. Drugi podatak pruža još upečatljiviju sliku; dok je 1909. godine broj međunarodnih nevladinih organizacija iznosio 176, u 1993. popeo se na 28.900. I na lokalnom planu zabeležen je dinamičan rast. Prema podacima OECD-a, početkom osamdesetih u trećem svetu bilo je ukupno 20.000 nevladinih organizacija. Krajem te decenije broj se popeo na više od 50.000, i rastao je iz godine u godinu po geometrijskoj progresiji.
ČELNICI Programa za razvoj Ujedinjenih nacija i drugih tela UN, uporno su zahtevali veću ulogu nevladinih organizacija u svim sektorima života. Isti slučaj je i sa OECD-om; 1980. u ovoj organizaciji bilo je registrovano 1.600 međunarodnih nevladinih organizacija sa kojima je sarađivala, a 1993. taj broj se povećao na 2.970. Na desetine hiljada nevladinih organizacija formirano je u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka. Taj proces praćen je euforičnim veličanjem nevladinih organizacija kao idealnog puta da se pomogne "zaostalim" i "siromašnim" zemljama, iz altruističkih pobuda, a ne iz nekog interesa, da se bezbolno, na planetarnom nivou, uvede sistem ekonomsko-političke liberalizacije. Malo je bilo pisaca koji su ukazivali na rizik, kojem su izložene istinske nevladine organizacije, pa i države, u sudaru sa ortodoksijom "novog svetskog poretka", i na mračnu pozadinu pojedinih nevladinih organizacija, finansiranih od strane pojedinih država i njihovih obaveštajnih agencija, koje su se obilato služile korupcijom da bi ostvarile svoje ciljeve.
POZAJMILI IME
ZA realnu ocenu različitih organizacionih oblika iz nevladinog sektora u posthladnoratovskoj eri, ne može se ostati samo na goloj empiriji, površinskim manifestacijama rada. Potrebno ih je postaviti u širi kontekst, planiranog i dobro osmišljenog procesa, sa dalekosežnim političkim posledicama, na međunardnom planu i unutrašnjem planu država. Ovo, utoliko pre što bujanje nevladinih organizacija nije slučajnost, nije ni proizvod lokalne inicijative, a po mišljenju mnogih analitičara to nije ni dobrovoljna akcija. Međutim, potrebno je hladno, kritičko istraživanje pozadine nevladinih organizacija, koje danas deluju u svetu. Među hiljadama nevladinih organizacija postoje još uvek one sa istinski tradicionalnim obeležjima, ali i one koje su pozajmile ime "nevladine", u cilju prikrivanja svoje stvarne, najčešće antidržavne delatnosti. Često se njihova aktivnost javlja u vidu novih misionara, sa pozamašnim sumama novca. Potrebno je razdvojiti tzv. nevladine organizacije čija se aktivnost svodi na politički marketing, iz levog ili desnog ugla, od organizacija koje su ostale u sferi visokih opštečovečanskih ideala.
(NASTAVLjA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Zabrana pregovora se ne odnosi na mene; Peskov: Rusija se sprema za pregovore u Istanbulu
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 16:53
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
