Nevladine organizacije su samo odabrane grupe, često strana tela. Reč je o pokušaju da se parlamentarna kontrola izvršne vlasti zameni kontrolom raznih pseudonevladinih organizacija .
Piše: prof. dr Smilja Avramov
PO zamisli arhitekata "novog svetskog poretka", nevladine organizacije su najefikasniji mehanizam demokratizacije, budući da otvaraju prostor za šire učešće masa u pojedinim akcijama. Ustvari, reč je o podrivanju parlamentarne moći, istinskog izvora demokratizacije. Demokratija počiva na institucijama, na slobodnim izborima predstavnika naroda. Nevladine organizacije su samo odabrane grupe, često strana tela. Reč je o pokušaju da se parlamentarna kontrola izvršne vlasti zameni kontrolom raznih pseudonevladinih organizacija, finansiranih iz anonimnih izvora. Jedna stara imperijalna šema javlja se ovog puta u novom pakovanju, pod etiketom "nevladinih organizacija". Sa druge strane, proces demokratizacije postavljen je samo na mikroplanu, demokratija se zaustavlja na granicama država. Na međunarodnom planu odluke se donose u uskim centrima moći i sprovode putem ultimatuma i ucena. I ono malo demokratskih institucija koje su ugrađene u UN danas su totalno paralisane. SAD su planski najpre slabile UN, odbijajući plaćanje obavezne članske kvote, zatim umrtvljivale mehanizam putem trulih kompromisa, da bi, konačno, u posthladnoratovskom periodu ih totalno ignorisale i zloupotrebile. To je ovu organizaciju dovelo na pozicije na kojima se našlo Društvo naroda pred Drugi svetski rat.
Proces globalizacije u svetu odvija se bez minimalne demokratske kontrole. Globalistička diplomatska mašinerija nalazi se u gvozdenim rukama preostale supersile, i anonimnih autoriteta koji deluju iza scene. Sačinjeni su mnogobrojni planovi da se proces globalizacije stavi pod demokratsku kontrolu, ali su svi nailazili na odlučujući otpor SAD.
Pokušaji da se izgradi nova globalistička teorija demokratije nisu urodili plodom. Krojds npr. smatra da je tradicionalna demokratija dovedena do kraja. Njenu krizu izazvale su nove forme koncentracije moći. Instrumentalna moć koncentrisana u sektorima ekonomije, finansija, tehnologije i informatike, ne može više biti kontrolisana od strane država, kao što je to nekad bilo. Ne postoji danas nijedan model ustava koji bi mogao da obuhvati i nađe pozitivna rešenja za nove oblike koncentracije moći. Problem je, po ovom autoru, u tome "što ne postoji jasna veza između aktera na makrostupnju društva, demosa, i aktera na mikrostupnju, individualnih pojedinaca".
JEDAN osoben tip organizacija, široko prihvaćen u SAD poslednjih decenija, a zatim rasprostranjen i u drugim delovima sveta, predstavljaju "Think-tanks" organizacije. Njihova aktivnost je veoma klizav teren, pa ih je izuzetno teško svrstati u bilo koju opšteusvojenu klasifikaciju, a ponajmanje ne u nevladine organizacije. Džejms Smit ih definiše kao "privatne neprofitabilne istraživačke grupe, koje operišu na marginama nacionalnih formalno političkih procesa". To su, po njemu, najznačajnije institucije preko kojih Amerika povezuje "znanje i moć". Angažovane su na naučnoj analizi politike, pa su popularno nazvane "industrijom ideja". Dajana Stoun definiše ove organizacije "kao neprofitabilne... relativno autonomne, angažovane u analizi političkih pitanja, nezavisno od vlade, političkih partija i grupa za pritisak... `Think-tanks` upotpunjuju politička istraživanja koja preduzimaju vladine agencije i međunarodne organizacije, ili postavljaju različite zahteve... sa alternativnom perspektivom".
IZUZETNO složeni odnosi u procesu globalizacije nametnuli su potrebu kompleksne strateške analize političkih akcija, koju je nemoguće ostvariti iz jednog centra. Sa druge strane, globalizacija zahteva unutrašnju adaptaciju država. Po oceni arhitekata "novog svetskog poretka "Think-tanks" organizacije, koristeći metode "advocacy" su najpodesniji "savetnici i saveznici" u tom procesu. Pojedini autori im pripisuju daleko veću ulogu; smatraju ih "transnacionalnim akterima", koji čine u celini "transnacionalnu advocacy mrežu", i na taj način doprinose globalnoj vladavini. Dajana Stoun kao argument za ovu tezu navodi da je npr. Heritage Foundation otvorila svoj ured u Moskvi, posle poraza SSSR-a, a takođe i "Carnegie Endonjment".
Jednu podkategoriju nevladinih organizacija predstavljaju neprofitabilne firme i ustanove. Za pravnu nauku neprofitabilni sektor predstavlja izuzetno složen problem. Organizaciono on ulazi u javni sektor, nema autonomiju i podleže unutrašnjoj regulativi države. Neprofitabilne firme osnivaju se ugovorima između donatora i rukovodećeg tela, ili ovlašćenog predstavnika buduće firme, ali ugovor podleže odobrenju od strane nadležnog organa vlasti. Neprofitabilne firme i ustanove nemaju vlasnika. Firma ili ustanova je karitativni posrednik između donatora i korisnika, koji nije član firme ili ustanove. Drugim rečima, neprofitabilne ustanove su infrastrukturalni servisi, koji se finansiraju iz privatnih, ali i državnih izvora. Kada strukturalni servisi, koji se finansiraju iz privatnih, ali i državnih izvora. Kada država izdvaja sredstva za neprofitabilni sektor ona ne ulazi u proces realizacije; umesto angažovanja svoje birokratije, to prepušta raznim organizacijama, agencijama i ustanovama.
FONDACIJE
JEDAN segment neprofitabilnog sektora čine fondacije, jedna veoma stara ustanova koja potiče još iz antičkog doba. Grčki filozof Teofrast (372-287) zaveštao je svoju imovinu u cilju formiranja "Platonove Akademije" sa zadatkom da se neguje učenje Platona i njegovih sledbenika. Akademija je opstala kroz punih osam vekova. Platonova ideja o dobru, koja treba da bude imperativ svakog čoveka, koja treba da nadvlada strasti, predstavlja temelj na kojem će se kroz vekove razvijati ustanova fondacija.
Najveći broj teoretičara izjednačava fondacije sa nevladinim organizacijama, što ima svoju istorijsku podlogu. Naime, pravni propisi o fondacijama datiraju pre pojave modernih nevladinih organizacija, pa su tako u pojednim zemljama samo prošireni na nevladine organizacije. Sličnosti između ovih dvaju kategorija postoje.
(NASTAVLjA SE)
PO zamisli arhitekata "novog svetskog poretka", nevladine organizacije su najefikasniji mehanizam demokratizacije, budući da otvaraju prostor za šire učešće masa u pojedinim akcijama. Ustvari, reč je o podrivanju parlamentarne moći, istinskog izvora demokratizacije. Demokratija počiva na institucijama, na slobodnim izborima predstavnika naroda. Nevladine organizacije su samo odabrane grupe, često strana tela. Reč je o pokušaju da se parlamentarna kontrola izvršne vlasti zameni kontrolom raznih pseudonevladinih organizacija, finansiranih iz anonimnih izvora. Jedna stara imperijalna šema javlja se ovog puta u novom pakovanju, pod etiketom "nevladinih organizacija". Sa druge strane, proces demokratizacije postavljen je samo na mikroplanu, demokratija se zaustavlja na granicama država. Na međunarodnom planu odluke se donose u uskim centrima moći i sprovode putem ultimatuma i ucena. I ono malo demokratskih institucija koje su ugrađene u UN danas su totalno paralisane. SAD su planski najpre slabile UN, odbijajući plaćanje obavezne članske kvote, zatim umrtvljivale mehanizam putem trulih kompromisa, da bi, konačno, u posthladnoratovskom periodu ih totalno ignorisale i zloupotrebile. To je ovu organizaciju dovelo na pozicije na kojima se našlo Društvo naroda pred Drugi svetski rat.
Proces globalizacije u svetu odvija se bez minimalne demokratske kontrole. Globalistička diplomatska mašinerija nalazi se u gvozdenim rukama preostale supersile, i anonimnih autoriteta koji deluju iza scene. Sačinjeni su mnogobrojni planovi da se proces globalizacije stavi pod demokratsku kontrolu, ali su svi nailazili na odlučujući otpor SAD.
Pokušaji da se izgradi nova globalistička teorija demokratije nisu urodili plodom. Krojds npr. smatra da je tradicionalna demokratija dovedena do kraja. Njenu krizu izazvale su nove forme koncentracije moći. Instrumentalna moć koncentrisana u sektorima ekonomije, finansija, tehnologije i informatike, ne može više biti kontrolisana od strane država, kao što je to nekad bilo. Ne postoji danas nijedan model ustava koji bi mogao da obuhvati i nađe pozitivna rešenja za nove oblike koncentracije moći. Problem je, po ovom autoru, u tome "što ne postoji jasna veza između aktera na makrostupnju društva, demosa, i aktera na mikrostupnju, individualnih pojedinaca".
JEDAN osoben tip organizacija, široko prihvaćen u SAD poslednjih decenija, a zatim rasprostranjen i u drugim delovima sveta, predstavljaju "Think-tanks" organizacije. Njihova aktivnost je veoma klizav teren, pa ih je izuzetno teško svrstati u bilo koju opšteusvojenu klasifikaciju, a ponajmanje ne u nevladine organizacije. Džejms Smit ih definiše kao "privatne neprofitabilne istraživačke grupe, koje operišu na marginama nacionalnih formalno političkih procesa". To su, po njemu, najznačajnije institucije preko kojih Amerika povezuje "znanje i moć". Angažovane su na naučnoj analizi politike, pa su popularno nazvane "industrijom ideja". Dajana Stoun definiše ove organizacije "kao neprofitabilne... relativno autonomne, angažovane u analizi političkih pitanja, nezavisno od vlade, političkih partija i grupa za pritisak... `Think-tanks` upotpunjuju politička istraživanja koja preduzimaju vladine agencije i međunarodne organizacije, ili postavljaju različite zahteve... sa alternativnom perspektivom".
IZUZETNO složeni odnosi u procesu globalizacije nametnuli su potrebu kompleksne strateške analize političkih akcija, koju je nemoguće ostvariti iz jednog centra. Sa druge strane, globalizacija zahteva unutrašnju adaptaciju država. Po oceni arhitekata "novog svetskog poretka "Think-tanks" organizacije, koristeći metode "advocacy" su najpodesniji "savetnici i saveznici" u tom procesu. Pojedini autori im pripisuju daleko veću ulogu; smatraju ih "transnacionalnim akterima", koji čine u celini "transnacionalnu advocacy mrežu", i na taj način doprinose globalnoj vladavini. Dajana Stoun kao argument za ovu tezu navodi da je npr. Heritage Foundation otvorila svoj ured u Moskvi, posle poraza SSSR-a, a takođe i "Carnegie Endonjment".
Jednu podkategoriju nevladinih organizacija predstavljaju neprofitabilne firme i ustanove. Za pravnu nauku neprofitabilni sektor predstavlja izuzetno složen problem. Organizaciono on ulazi u javni sektor, nema autonomiju i podleže unutrašnjoj regulativi države. Neprofitabilne firme osnivaju se ugovorima između donatora i rukovodećeg tela, ili ovlašćenog predstavnika buduće firme, ali ugovor podleže odobrenju od strane nadležnog organa vlasti. Neprofitabilne firme i ustanove nemaju vlasnika. Firma ili ustanova je karitativni posrednik između donatora i korisnika, koji nije član firme ili ustanove. Drugim rečima, neprofitabilne ustanove su infrastrukturalni servisi, koji se finansiraju iz privatnih, ali i državnih izvora. Kada strukturalni servisi, koji se finansiraju iz privatnih, ali i državnih izvora. Kada država izdvaja sredstva za neprofitabilni sektor ona ne ulazi u proces realizacije; umesto angažovanja svoje birokratije, to prepušta raznim organizacijama, agencijama i ustanovama.
FONDACIJE
JEDAN segment neprofitabilnog sektora čine fondacije, jedna veoma stara ustanova koja potiče još iz antičkog doba. Grčki filozof Teofrast (372-287) zaveštao je svoju imovinu u cilju formiranja "Platonove Akademije" sa zadatkom da se neguje učenje Platona i njegovih sledbenika. Akademija je opstala kroz punih osam vekova. Platonova ideja o dobru, koja treba da bude imperativ svakog čoveka, koja treba da nadvlada strasti, predstavlja temelj na kojem će se kroz vekove razvijati ustanova fondacija.
Najveći broj teoretičara izjednačava fondacije sa nevladinim organizacijama, što ima svoju istorijsku podlogu. Naime, pravni propisi o fondacijama datiraju pre pojave modernih nevladinih organizacija, pa su tako u pojednim zemljama samo prošireni na nevladine organizacije. Sličnosti između ovih dvaju kategorija postoje.
(NASTAVLjA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Zabrana pregovora se ne odnosi na mene; Peskov: Rusija se sprema za pregovore u Istanbulu
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 16:53
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
