Sloba tražio ubistvo Legije

Piše: Dušan MIHAJLOVIĆ
U DRUGOM delu izjave koju je Rade Marković, bivši šef republičke državne bezbednosti, dobrovoljno dao 17. maja 2001. službenom licu u Okružnom zatvoru u Beogradu, a koji u knjizi "Povlenske magle i vidici" citira Dušan Mihajlović, stoji:

"Na ponovljeno pitanje o ulozi RDB u primeni represivnih mera prema političkim neistomišljenicima, želim da kažem da je tačno da su Slobodan Milošević i Mirjana Marković, kao i pomenuti politički lideri njihovih stranaka, ostvarivali uticaj na rad MUP-a, a time i na rad RDB-a. Isti su permanentno tražili, pa čak i insistirali da se RDB i RJB angažuju u marginalizaciji i dezavuisanju političkih protivnika. Želim decidirano da kažem da Milošević nije do kraja verovao RDB-u na ovom planu, što je sigurno bilo i odraz stvorenog antagonizma i nepoverenja prema prethodnom načelniku tog resora Jovici Stanišiću. Po ovim pitanjima, odnosno unutrašnje-političkim dešavanjima, Milošević je imao više poverenja u procene i ocene Vojne službe bezbednosti i tada vladajućih stranaka, što je u više navrata i otvoreno iskazao.

U pogledu vršenja represivnih mera, Milošević se više oslanjao na tadašnjeg ministra Stojiljkovića i RJB, budući da sam ja, u nekoliko navrata, stavio do znanja da RDB ne može i neće primenjivati takve mere. Kao ilustraciju takvog ponašanja RDB, pomenuo bih odnos RDB-a prema pokretu `Otpor`. Naime, Milošević je, tokom 2000. godine, dao nalog Vlajku Stojiljkoviću i članovima užeg kolegijuma MUP-a da se, objedinjenom akcijom RJB i RDB, prikupe svi podaci koji bi mogli da posluže za kompromitovanje i marginalizaciju ovog pokreta. Imajući u vidu prirodu poslova kojima se RDB bavi, kako sam tada predočio Vlajku Stojiljkoviću, taj Resor u ovom pogledu nije mogao da pruži značajniju podršku, pa mi je Stojiljković naložio da RDB sačini i dostavi RJB-u informaciju o licima koja pripadaju pokretu `Otpor`. Mi smo to i uradili, jer je to bio nalog ministra. Nosilac posla prema ovoj strukturi u primeni represivnih mera bio je RJB, što je lako utvrditi uvidom u spise ili dnevne izveštaje SUP-a na terenu, čiji je to bio prioritetan posao."

ZAKON O TERORIZMU

"VLAJKO Stojiljković je bio organizator, a Slobodan Milošević, najverovatnije pod uticajem Mirjane Marković, inicijator ideje o donošenju Zakona o terorizmu, sa osnovnim ciljem stavljanja van zakona i zabrane rada ovog pokreta. Stojiljković je pokret `Otpor" nazivao fašističko-terorističkom organizacijom i to je išlo toliko daleko da su njegovi nalozi bili da i u pismenom obraćanju koristimo ovu sintagmu, što se vrlo lako može utvrditi i proveriti kod ostalih članova kolegijuma MUP-a.

Još jednu ilustraciju mog i odnosa RDB-a prema pokretu `Otpor` predstavlja i pokušaj Vlajka Stojiljkovića da zloupotrebi pripadnike naše Jedinice za specijalne operacije na skupu SPS-a i JUL-a u Požarevcu, povodom Dana opštine, tokom 2000. godine. Stojiljković je, naime, naložio da deo JSO primeni fizičku silu prema članovima `Otpora`, što ja nisam prihvatio, a o čemu mogu posvedočiti komandant JSO Luković i njegov zamenik Đurčić, koji je u to vreme bio sa delom Jedinice u Požarevcu. Takođe, poznato mi je da je Vlajko Stojiljković, povodom incidenata koji su se desili u Požarevcu, a vezano za prebijanje određenih lokalnih pristalica pokreta `Otpor` od strane saradnika Marka Miloševića, naložio generalu MUP-a Dušanu Iliću da krivična prijava bude podneta protiv pripadnika `Otpora`, umesto protiv počinilaca krivičnog dela, iako su svi materijalni dokazi govorili o krivici saradnika Marka Miloševića."

PRETNjE MIRE MARKOVIĆ

"PORED represije prema pripadnicima `Otpora`, Slobodan Milošević je, tokom 2000. godine, a naročito uoči izbora, nalagao i tražio da se, kako je govorio, nađe bilo šta što bi moglo da stavi u krivični progon lidere tada opozicionih stranaka. Posebno je, u tom smislu, u krajnje negativnom kontekstu pominjao Zorana Đinđića, Vuka Draškovića, Nebojšu Čovića, Momčila Perišića i Dušana Mihajlovića. Tražio je obezbeđivanje kompromitujuće dokumentacije bilo koje vrste za pomentue lidere stranaka, sa posebnim akcentom i interesovanjem za eventualne finansijske transakcije i zloupotrebe u poslovima kojima su se bavili.

Resor državne bezbednosti je, kroz primenu mera i radnji prema liderima političkih stranaka, imao određena saznanja o aktivnostima istih, koji su, u vidu posebnih pojedinačnih informacija, dostavljena državnom vrhu. Što se tiče podataka koji su se odnosili na eventualne finansijske transakcije i zloupotrebe u poslovanju ovih lica, RDB je Miloševića uputio na Resor javne bezbednosti, odnosno njegove nadležne službe koje se bave tom problematikom. Milošević je, takođe, od RDB-a, na njegov zahtev, dobio spisak lica - lidera i aktivista političkih stranaka, sa nekoliko desetina imena, adresa, vozila koja koriste i zalazišta tih lica. Radi preciznosti, radi se o spisku koji je, u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, dostavljen načelniku GŠ VJ Nebojši Pavkoviću.

Spisak je Pavkoviću poslao Slobodan Milošević, a doneo mu ga je Aca Đorđević, tadašnji načelnik Šeste uprave RDB, koji je bio sa Miloševićem u rezidenciji u Užičkoj ulici. Inače, Aca Đorđević je bio dugogodišnji neposredni pratilac Mirjane Marković i isti je, odgovorno tvrdim, bez realnih osnova, po isključivom nalogu Slobodana Miloševića i uprkos mom protivljenju, imenovan na pomenutu funkciju. O bliskosti Đorđevića sa Mirjanom Marković i JUL-om govori i njegova saradnja sa Goranom Matićem, odnosno pripremama za preuzimanje RDB od strane JUL-a nakon septembarskih izbora 2000. godine, pri čemu bi novi načelnik Službe bio Matić, a Đorđević njegov bliski saradnik, što je bila opšte poznata namera i gotovo završen dogovor.

Lično sam imao problema zbog ovakvog odnosa i namera JUL-a, tako da je, po nalogu Slobodana Miloševića, sprovedena čak i istraga u RDB, čiji sam ja bio predmet, a koju je vodio moj zamenik Nikole Đurčić. Tokom događaja od 5. oktobra 2000. godine, ponovo sam došao u sukob sa Slobodanom Miloševićem, zbog čega sam nazvan izdajnikom i na najvulgarniji način, putem telefona, izvređan od Mirjane Marković i njihove ćerke Marije Milošević, jer, navodno, nisam hteo da obavim nijedan zadatak koji mi je predsednik države naložio. Ja sam tada Mirjani Marković rekao da su zadaci bili takvi da smatram da ih nije trebalo izvršiti."

OTKAZ POSLUŠNOSTI

"NAIME, Milošević je, tokom 5. oktobra, nakon paljenja zgrade Televizije i svih zbivanja na ulicama, zahtevao da bude uhapšen Zoran Đinđić. Ja sam mu rekao da smatram da to nije logično i nije normalno, te da smatram da je predlog i nalog za mene neprihvatljiv, nakon čega mi je on prekinuo vezu. Posle izvesnog vremena ponovo me je pozvao i pitao za Legiju, a nakon mog odgovora da je on sa svojom Jedinicom, Milošević mi je rekao da je Legija izdajnik, da nas je sve izdao i naložio da ga ja odmah likvidiram. Odgovorio sam mu da Legija nikoga nije izdao, a ako je i nešto radio, radio je u dogovoru sa mnom ili je to situacija nalagala, i da mi ne pada na pamet da ubijem bilo koga, a ponajmanje Legiju, nakon čega je Milošević opet prekinuo vezu.

Prilikom novog telefonskog poziva, Milošević je od mene zatražio da, kako je rekao, kad već neću ništa da uradim, makar srušim antenu Studija B na zgradi Beograđanke, tako što bih podigao helikopter i ispalio raketu. Uz otvoreno iznenađenje ovakvim nalogom, rekao sam mu da bi takva akcija ugrozila živote ljudi i odbio da je izvršim, a potom sam o tome obavestio i Legiju, koji je potpuno podržao moj stav. U ponovnom pozivu, Milošević mi je izdao novi nalog, ovoga puta zauzimanje studija RTS-a u Košutnjaku, pri čemu je naveo da će mi u toj akciji pomoći Nebojša Pavković. Pošto sam odbio i taj nalog, neposredno posle tog razgovora, pozvao me je Pavković i obavestio da i on ima takav nalog, te da je neodlučan u pogledu njegovog izvršenja. Pošto sam mu jasno rekao da nemam nameru da učinim tako nešto, i Pavković je rekao da ni on neće u tome učestvovati. I o ovome sam obavestio Legiju, koji je ovaj nalog nazvao običnom budalaštinom."


(Nastavlja se)