Mafija traži novog kuma

Piše:Dušan MIHAJLOVIĆ
"CRVENA pobuna" je ponovo aktuelizovala pitanje kontakta premijera i njegovih saradnika sa ličnostima čiju je aktivnost policija pratila. Znao sam i javno upozoravao, da "mafija traži novog kuma" i bilo mi je logično da "buše" na sve strane i kod jednih i kod drugih, a oni manje važni i kod trećih.

Živeli smo u takvom vremenu i bio je to izuzetno složen i osetljiv proces, koji se ne može razumeti pukim navođenjem transkripta bilo čijih razgovora, pogotovu ako se to čini selektivno i tendenciozno, koristeći se pri tom i grubim podmetanjima. I dan-danas se ne znaju svi aspekti tadašnjih događanja i dubine problema, posebno ne deo stranog uticaja i uplitanja, tako da je zaista teško zaključiti ko je u ovim burnim događajima kada "pada država", imao kakvu ulogu. Svoditi problem na Đinđića i Jovanovića predstavlja bežanje od suštine problema i njihovih korena.

Svaka površnost, zla namera i naivnost u analizi ovih događaja i procesa udaljava nas od istine. Sve se to odvijalo bez mog znanja. Od samih kontakata za mene je važnija priroda tih kontakata. Ne mogu da kažem da mi nije smetalo i donekle otežavalo položaj, ali o tome me nisu obaveštavali oni koji su snosili najveću odgovornost za stanje u zemlji - "pobednici" nad Miloševićem - predsednik i premijer.

I tih dana najagilniji je bio Čedomir Jovanović, tako da mi je njegova uloga uglavnom poznata i u tome ne vidim ništa dru go, osim "dobrih namera" i brige da se ne ostvari plan o "padu države". Tu brigu smo delili svi u policiji i Vladi, najviše, sam premijer Đinđić.

Zoran Đinđić svoje kontakte odranije sa pojedinim pripadnicima "surčinskog klana" nije krio. Imao je i objašnjenja za to. Njegovi neformalni konakti sa pojedinim ličnostima iz tog sveta nisu prestali ni po dolasku na mesto premijera.

Ovi kontakti za mene nisu nikakav dokaz da su premijer i pojedini njegovi bliski saradnici iz Demokratske stranke imali zajedničke poslove sa "surčincima", "crvenim beretkama" i kasnije sa "zemuncima", kao što ni kanali tog istog sveta prema Koštuničinom kabinetu za mene nisu dokaz da je Koštunica vođa zavere protiv Đinđića. Pre bi se moglo reći da su Legija i Spasojević, a u jednom periodu i Čume, lakoću dolaska do ljudi iz Đinđićevog i Koštuničinog okruženja i neformalne razgovore sa njima koristili za učvršćivanje svoje pozicije u periodu posle 5. oktobra.

I U danima pobune "crvenih beretki", po informacijama koje sam dobijao, postojala je komunikacija organizatora pobune sa obema stranama. U času izbijanja pobune, među važnim ličnostima podzemlja vladala je prava euforija: "Gotovo, pala država. Legija se naoružao. Traže smenu ministra", zatim: "Jesi li video kakva je frka u državi"...

Bilo mi je jasno da je hapšenje Banovića bio samo povod. Njihova međusobna komunikacija otkriva da "Mihajlvić mora da ode zbog više stvari". Bili su sigurni da im niko ništa ne može, jer imaju 400 oklopnih vozila", a vojska se neće mešati. Imali su i informaciju da Koštunica neće reagovati, a i pozivali su se na to da Vlada mora da ispuni njihove zahteve: "Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi", "Nema šanse da odustanu dok ovaj ne ode", "Javi mu da zna, ovaj Koštunica"...

Znao sam i da imaju armiju novinara za sobom, po rečima Spasojevića: - Poslao sam ja (u Kulu) 45-50 novinara.
Znao sam i da su u toku pobune prema Đinđiću iskazivali određeno nepoverenje: - Kivni su oni i na njega. Davao im je obećanja.
Do mojih ušiju došla je i informacija kako je poslednje od "tih obećanja" dao prilikom posete Jedinici i da se odnosi na njihov zahtev za mojom ostavkom. Navodno, "zbog javnosti ne može da prihvati njihov zahtev", ali, pošto je i on "nezadovoljan mojim radom", nudio je da me smeni "čim se situacija smiri".

To me nije uzbuđivalo, bio sam spreman na sve varijante dogovora da bismo izašli iz ove krize. Iako premijer nije hteo da razgovara o mojoj ostavci, da bih raščistio naš odnos, napisao sam mu svoje viđenje i predloge. To lično pismo nije niko drugi video i tek sada ga objavljujem.

Premijeru Vlade RS
dr Zoranu Đinđiću

Poštovani gospodine,

U vezi sa vašim pitanjima o statusu JSO i idejama o uspešnoj borbi MUP protiv organizovanog kriminala i korupcije, obaveštavamo Vas o sledećem:
Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji MUP RS koje je Vlada odobrila 14. novembra predviđeno je izmeštanje JSO iz Državne u Resor javne bezbednosti. Takođe je predviđeno da se ona upotrebljava po naređenju ministra, po prethodno dobijenoj saglanosti Vlade ili tela koje ona odredi.

RADI okončanja protesta pre izbora na Kosovu si Metohiji, prihvaćen je predlog komande Jedinice i njihovih ovlašćenih pregovarača da se ne saopštava taj deo odluke i ostavi uopštena formulacija o tome da će JSO biti posebno organizovana antiteroristička jedinica. Traženo je da se odluka Vlade izmeni u tom smislu da JSO bude posebna organizaciona celina MUP RS.

Podsećam Vas, da je odlukom o formiranju Žandarmerije, kao dela policije u okviru Resora javne bezbednosti, namenjenog za upostavljanje narušenog javnog reda i mira u većem obimu ili na širem prostoru, predviđen jedan antiteroristiki odred. Njega nismo popunili jer smo planirali da tu ulogu preuzme JSO po izdvajanju Resora državne bezbednosti iz sastava Ministarstva.

Pravno je moguće da JSO bude posebna organizaciona celina u okviru Ministarstva izvan oba resora. To je slučaj sa novoosnovanom Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala.

Suštinski, takvo rešenje dovodi jedino do znatnog poboljšanja statusa JSO i njenog rukovodstva i može prouzrokovati nezadovoljstvo i reagovanje drugih sličih delova Resora javne bezbednosti. Stvarni problem prestavlja realno nasleđe i obaveze koje nameće postojanje ovakve jedinice.

Istovremeno treba imati u vidu da ovakav status Jedinice nameće potrebu popunjavanja antiterorističkog odreda Žandarmerije. Takođe, nameće se potreba da se definiše uloga 50 pripadnika JSO koji su se do sada bavili ispomaganjem u poslovima obezbeđenja ličnosti i objekata upravama koje se bave tim poslovima. To znači, da oni ostaju u JSO na svojim redovnim zadacima u okviru Jedinice, ili prelaze u odgovarajuće uprave RDB i RJB koje se bave ovim poslovima. Drugo rešenje ne postoji imajući u vidu odluku Vlade o načinu upotrebe ove jedinice i njenoj isključivoj nameni za antiterorističku borbu.

Briga i operativno rukovođenje JSO u slučaju da bude posebna organizacona celina u okviru Ministarstva poverila bi se pomoćniku ministra. To može biti general-pukovnik Sreten Lukić, kao postojeći pomoćnik za javnu bezbednost, a moguće je rešenje da Vlada izabere i novog pomoćnika za antiterorističku aktivnost.

U vezi sa Vašom idejom za efikasniju borbu ministarstva protiv korupcije i organizovanog kriminala, želim da Vam iznesem svoje mišljenje i predloge.

SUOČAVANjE sa kriminalnom prošlošću bivšeg režima (ratni zločini, državna mafija i opšta korumpiranost društva) jedan je od najtežih zadataka nove vlasti i o tome sam mnogo puta javno govorio (vidi: izlaganje na sednici Bratislavske radne grupe). Nažalost, odnos prema tom nasleđu, posebno prema ratnim zločinima i državnoj mafiji nije jedinstven, podelio je vladjauću koaliciju DOS, i često dovodio u različite dileme pojedine članove Vlade čiji ste premijer. Ali, "dobrim namerama popločan je put u Pakao". Došao sam u Vladu kao potpredsednik da Vam pomognem, svestan teškoća i hrabrosti koju ste iskazali prihvatanjem uloge premijera prve tranzicione vlade. Zbog toga sam prihvatio i dužnost ministra unutaršnjih poslova i ostao sam tu i posle napada koji su došli od predsednika SRJ zbog sprovođenja vladine politike. Zato i dalje želim da Vam pomognem, ali to mogu samo u jednoj od dve varijatne koje Vam predlažem.

Prva varijanta: Sve Vaše ideje predloge i akcije sprovodite preko Dušana Mihajlovića kao ministra, čime bismo sačuvali osnovni princip na kojem počiva policija, princip jednostarešinstva. Kad to kažem, mislim i na svoje pomoćnike za jedan i drugi resor i eventualno načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. To znači, da bi oni i moj zamenik kojeg bi Vlada izabrala, bili jedini koji bi komunicirali sa Vama o svim, pa i ovim poslovima.

Druga varijanta: Ukoliko, iz bilo kojeg razloga, želite da imate direktan uticaj na rad resora, uprava i organizacionih jedinica Minsitarstva, kao i da dalje tolerišete mešanje pojedinih političara, ministara i drugih u rad Ministarstva, onda Vam predlažem da našu saradnju nastavimo tako što ću ostati potpredsednik Vlade i predsednik njenog Odbora za državnu upravu (vidite moje prethodno pismo). Kako bi izbegli loša tumačenja ovakvog rešenja, redosled poteza bi mogao biti:

- Pripremio bih primopredaju dužnosti (Izveštaj o radu i sve drugo krajem meseca),

- Vlada bi imenovala zamenika koji bi odmah preuzeo poslove borbe protiv kriminala i teret ostvarenja Vaših ideja,

- Vreme do kraja januara 2002. godine iskoristio bih za uvođenje zamenika u dužnost i upoznavanje sa Ministarstvom i dosadašnjim aktivnostima, i

- Na godišnjicu izbora Vlade izabrali biste novog ministra ili biste sami preuzeli ovo ministarstvo.

Verujući da težimo istom cilju "Srbija na zapadu", na Vama je da izaberete kojim putem i kako ćemo ići ka njemu.

U očekivanju Vaše odluke, pozdravljam Vas sa

E v o r u k e!

Potpredsednik Vlade i
ministar unutrašnjih poslova
Dušan Mihajlović


(NASTAVLjA SE)