Odmor ili ostavka ministra

Piše: Dušan MIHAJLOVIĆ
U CELOJ Srbiji je trajala "igra mačke i miša" - policija je hapsila kriminalce, neko ih je iz pravosuđa potom puštao na slobodu. Za posledicu smo imali praksu da su se kriminalci policajcima smejali u lice. I tako demonstrirali svoju nadmoć nad policijom. U takvim uslovima, premijer Zoran Đinđić opet svoju kritiku upućuje policiji, koja jedina radi svoj posao u borbi protiv kriminala, a ne onima koji u pravosuđu sabotiraju borbu protiv mafije. Sa druge strane, Đinđić je svojim nastupom u Jagodini otvorio problem "Bele knjige", internog policijskog dokumenta o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji, koji nikad nije trebalo da ugleda svetlost dana, jer nije bio ni namenjen za javnu promociju.

Mi u MUP smo smatrali da bi premijer, kao prvi čovek Vlade Srbije, trebalo da ima i tu vrstu policijskih informacija, radi upotpunjavanja svog znanja, a i slike o zemlji u kojoj je predsednik vlade. Policija je ta saznanja i informacije prikupila i radila na tome da ih pretvori u krivične prijave, iako je bila svesna prakse da su na desetine krivičnih prijava protiv lica imenovanih u knjizi ostale u sudovima bez ikakvog efekta.

Posle Jagodine, premijer, 9. marta, obilazi vranjski okrug i posećuje žandarmeriju u Ristovcu. Zalaže se za "moderniju policiju". Ali bez ministra, koji nije imao ništa protiv te posete i odlaska komandanta Žandarmerije da dočeka premijera prilikom izlaska iz policijskog helikoptera, čiju sam upotrebu takođe sa zadovoljstvom odobrio. I to je, normalno, bila novinarska tema. Imao sam neiskorišćen odmor, a preda mnom je bila izrada vizije novog MUP i kongres Liberalne internacionale u Budimpešti. U Ministarstvu sam podelio posao, tu je zamenik Milić, pa neka se čeliči i vežba. A i Povlen nije preko sveta. Imam neki radio-telefon instaliran još u valjevskom periodu. Uvek možemo da se čujemo i za dva časa sam u kancelariji.

Međutim, sve novine tih dana objavljuju zvučne naslove: "Ostavkom na kritiku", "Ostavka kovertirana u petak", "Mihajlović napušta MUP, ali ostaje potpredsednik", "Mihajlović ostaje u vladi, ali ne kao ministar", "Kandidat za šefa MUP Srbije Nenad Milić, dosadašnji zamenik", "Ministar unutrašnjih poslova odustao od bavljenja kriminalcima", "Da li je ministar policije Dušan Mihajlović na odmoru, kako tvrdi premijer Zoran Đinđić?"... Stvarni povod tih glasina je meni ostao nepoznat, osim ako neko nije hteo da testira javnost i vidi šta bi bilo kad bi ministar unutrašnjih poslova stvarno podneo ostavku i otišao. Vesti o ostavci su dolazile od izvora iz vrha DOS ili "dobro obaveštenih" krugova bliskim vrhu DOS. Ili pak "iz Vlade Srbije" ili "iz neposrednog okruženja premijera".

PRIČA o ostavci je, u stvari, procurila u javnost iz same Vlade. Na Kolegijumu Vlade Srbije, koji smo tada imali, bilo je rasprava o ukupnoj političkoj situaciji. A kako sam uvek imao neki svoj ugao gledanja na stanje u našoj zemlji, Zoran Đinđić mi je u jednom trenutku rekao:

- Ako ne možeš da budeš odgovoran za stanje - misleći na bezbednost zemlje - podnesi ostavku!

Dobio je moj odgovor:

- Ako to hoćeš, imaš je. Dajem ostavku i problem je rešen.

I time je ta priča prekinuta. Kolegijum je završen. Otišao sam na planirani odmor, sada i sa novim zadatkom - da o svemu razmislim. To je bila intimna odluka za koju niko nije znao.

Negde u martu 2002. godine, dok još traje moja i javna dilema "odmor ili ostavka ministra policije", premijer Đinđić polako počinje da menja priču o policiji. Počeo je da nas opravdava, tvrdeći da u Srbiji nema dovoljno policajaca. O nedostatku ljudi u policiji pričao sam kao papagaj i objašnjavao svima da je, po evropskim kriterijumima, broj policajaca u Srbiji, posle Engleske, najmanji u Evropi. Mi smo imali 2,9 policajaca na 1.000 stanovnika, a Englezi 2,42, susedi Hrvati 4,2, a Francuzi 4,91. Pitao sam se da li je to poruka za mene, ili nekako utiranje puta za imenovanje novog ministra policije?

Umesto ostavke i odlaska iz MUP Srbije, tih dana počinjem da radim na novom dokumentu, kojem sam dao naziv "Vizija MUP". To je u stvari program reforme Ministarstva unutrašnjih poslova. Smatrao sam da tako nešto dugujem policiji i društvu, pa sam želeo da posle bolnog iskustva, koje sam imao sa premijerom, ostavim svoje viđenje kako treba da izgleda novi MUP Srbije.

Slede burni događaji - Legijino šenlučenje po kafiću "Ljue pasa" zbog rođenja ćerke, i dramatični Čumetov upad u kancelariju direktora Pinka Željka Mitrovića, posle objavljivanja vesti o nekakvim poslovima sa firmom Dušana Zabunovića. Prava drama. Đinđić u Nemačkoj, Beba pokušava da urazumi pobesnelog Ljubišu Buhu. Tek kada je specijalcima naređeno da se spreme za intervenciju događaj je okončan. Ludilo moćnika dovodi građane u situaciju da se pitaju - u kakvoj to zemlji žive?

KOMENTARIŠEM te događaje sa Čedom i on mi prenosi informaciju o profesionalnom ubici kojeg je angažovao jedan poznati crnogorski kriminalac (ubijen početkom septembra) za likvidacije po Beogradu. Na spisku su: Đinđić, Čeda, Dušan, Legija, Duća i još neko, ne sećam se tačno. Taj je otišao iz zatvora u Spužu u Toponicu kod Niša na veštačenje, pa je iz nje pobegao. I sad smo mete. Policija je preduzela mere i obeshrabrila atentatora, koji je, po svoj prilici, imao na spisku samo poslednju dvojicu, pa su se lepo dosetili da im ga policija skine sa vrata. Važno je da niko nije stradao. Ali da policija nije svemoćna, pokazuje nova spektakularna otmica biznismena Milije Babovića, čoveka sa mnogobrojnim poznanstvima i vezama u Beogradu.

Oteti Babović zahteva da se policija ne meša. Čovek sa "imenom i rečju" zvani Legija isporučuje i drugu turu novca, ukupo 10 miliona nemačkih maraka. Čuje se da su se nagodili na 15 miliona umesto prvobitnih 20. Ali ga ne puštaju. Pitam se - šta se sve može uraditi za 20 miliona maraka? Koliko je to plaćenih ubistava, članaka i emisija u medijima, koliko oružja, droge, telohranitelja, korumpiranih policajaca, tužioca, sudija, o advokatima da i ne govorim? Pravo je pitanje - čemu toliki novac? Zapisujem svoju dilemu: Mnogo i za Karadžićevo obezbeđenje, ali, da li je dovoljno za promenu ili osvajanje vlasti u zemlji Srbiji? Posle nekoliko dana "čovek koji ima ime i drži reč" održao je obećanje. Babović je pušten, ali ostala je tajna koliko ga je to koštalo. Pre svoje "kurirske asistencije", Legija mi je saopštio da dve stvari mogu da ugroze i ovako "rasklimatanu" državu. Prva je oko Filareta i situacije u vezi Mileševe, a druga je oko Milijine otmice, jer je on kurir, pa bi hteo da to zna i država... Zahvalio sam na poverenju i obećao da se policija neće mešati u vladikin spor sa Zavodom za zaštitu kulture, vezan za radove u manastiru i oko njega. Što se tiče drugoga, video sam da mu ni Bracanović, a posebno Lukić, ne veruju mnogo.

Priča o mojoj ostavci postala je, u međuvremenu, kontraproduktivna i za Vladu Srbije i za imidž premijera Zorana Đinđića, pa je i Vladimir - Beba Popović tražio da Nova demokratija izda saopštenje u kojem će pisati da se nisam "svađao" sa premijerom. Nova demorkatija je izdala traženo saopštenje. Sam Đinđić je kasnije potvrdio da se nas dvojica nismo svađali, ali je i dalje pričao o mafiji po gradovima Srbije i bunio se što se povodom toga ništa ne preduzima. Posebno je zanimljivo da je RTS celu priču oko moje ostavke komentarisao u stilu "nije ostavka, ali jeste kritika".

VEĆI deo javnosti bio je uz premijera, ali je značajan deo javnosti smatrao da je i Đinđić preterao, jer se meša u rad policije i ometa ministra u ostvarivanju njegove funkcije. Posebno su premijeru na to skrenuli pažnju Čović, Dragan Jočić i još neki. Čak me je Jočić, sadašnji ministar policije, uzeo u zaštitu. Situacija postaje neugodna, pa je taj sukob trebalo skinuti sa dnevnog reda. U Đinđićevom kabinetu je procenjeno da je za Vladu bolje da se problem prevaziđe. Prihvatam pruženu ruku i to dovodi do novog približavanja sa Zoranom Đinđićem i njegovom ekipom. "Novosti" objavuju vest:

"Dušan Mihajlović, ministar policije, završio odmor i najavio da počinje obračun sa mafijom", i dodaju "Prvi policajac Srbije deo godišnjeg odmora iskoristio je da prisustvuje 52. kongresu Liberalne internacionale u Budimpešti, gde je imao i svoje izlaganje. Mihajlvoić je, pored ostalog, istakao da čišćenje Miloševićevog nasleđa nije nimalo lak posao. On je naglasio da će kao liberal i taj posao obaviti odgovorno i temeljito, tako da Srbija neće biti mafijaška zemlja, već moderna evropska demokratija! Ministar policije izrazio je i nadu da će Beograd postati vrlo brzo učesnik programa `Partnerstvo za mir`."

Iz "dobro obaveštenih izvora", kako glasi uobičajeno pokriće kad nećete da odate izvor, znao sam da premijer ima problema sa mojim ponašanjem i da nije bio siguran u to koliko može da mi veruje i da se osloni na mene. Ta sumnja spasla me je njegovih tajansvenih, paralelnih kombinacija i veza sa mojim "pacijentima" iz "Bele knjige". Često je sa svojim najbližim saradncima procenjivao šta da radi sa mnom. Na jednoj privatnoj sedeljci u Njujorku, posle više čaša vina, konstatovao je: "Da ne učini ništa više, čak i pređe kod Koštunice, dosta je to što je uhapsio Miloševića". Ipak se stalno pitao - "Šta Brka misli, šta hoće?" Čak je govorio kako stalno ima utisak da ga na neki način, kako je rekao, "zezam, zavitlavam", odnosno, da ne zna šta stvarno mislim.

(NASTAVLjA SE)