Ubistvo premijera Đinđića

Piše:Dušan MIHAJLOVI
PREMIJER Đinđić nastavlja sa ofanzivom za Kosovo i Metohiju i piše 2. marta američkom i ruskom predsedniku tražeći pomoć za doslednu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To radi iako je poruka preko "velike bare" bila jasna - nema razgovora o statusu Kosova do okončanja američkih izbora. Premijer to zna, ali, svestan posledica, nastavlja sa inicijativama. Tako u intervjuu "Novostima" kaže: "Mi moramo da se potrudimo da neke članice Saveta bezbednosti na vreme animiramo da se ne dogodi nezavisnost Kosova. Pre svega Rusiju i Kinu."

Da je svestan svih mogućih implikacija svoje nove politike, premijer pokazuje odgovorom na novinarsku opasku "da bi zbog svoje nove politike mogao da postane novi Milošević" - "Dosta lobija i međunarodnih nevladinih organizacija je uključeno u to. Dokazuje se da su moji stavovi o Kosovu potvrdili da se srpska politika nije promenila. Da sam, eto, bio političar evropskog tipa, a sad sam postao srpski nacionalista... Čak i neki ljudi iz Evrope, za koje smatram da su mi politički bliski, redovno su me pitali koji su motivi što pitanje Kosova i Metohije pokrećem danas."

Vreme će pokazati sve dimenzije ovog patriotskog zanosa premijera, čija kasnija likvidacija mnoge podseća na uklanjanje Džona Kenedija, koji je takođe želeo da menja mane sopstvenog naroda.

U govoru na Kongresu liberala Srbije, 8. marta, u beogradskom Centru "Sava" rekao sam:

- Policija je u prethodnom periodu razotkrila dve najveće državne tajne Miloševićevog režima. Prva je da su i Srbi činili ratne zločine... Uporedo sa ovim otkrićima saznali smo i drugu tajnu - o postojanju državne mafije, kriminalne organizacije koju su inspirisali i stvorili pojedinci iz samog državnog vrha. Nastala je moćna kriminalna organizacija koja je još uvek bogatija od državnog budžeta i modernije opremljena od policije. Dobili smo parapolitičke organizacije sa svojim vojskama i milicijama. Zato sam na početku mandata javno saopštio - Milošević je u zatvoru, mafija je još na slobodi. Upozorio sam tada takođe da mafija traži novog kuma.

Premijer Đinđić izjavljuje medijima: "Specijalni tužilac već radi na nekim slučajevima".

NA parkingu ispred Vlade Srbije, 12. marta, iz snajpera, ubijen je srpski premijer Zoran Đinđić. Vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u zemlji, a Vlada trodnevnu žalost. Zbog sumnje da su organizovali atentat na premijera Zorana Đinđića, izdati su nalozi za hapšenje najveće organizovane kriminalne grupe, poznate kao "zemunski klan" predvođene Miloradom Ulemekom Legijom, Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom.

Dani žalosti. U Aleji velikana na beogradskom Novom groblju, 15. marta sahranjen je Zoran Đinđić. Sahrani su prisustvovali zvaničnici iz više od 60 zemalja i više stotina hiljada građana.

Nakon deset dana bezuspešnih pokušaja, 23. marta, eksplozivom srušena kuća vođa "zemunskog klana" u Šilerovoj ulici u Zemunu. Uhapšen pomoćnik komandanta za specijalne operacije MUP Srbije Zvezdan Jovanović Zmija, za kojeg se osnovano sumnja da je iz snajpera ubio premijera Srbije Zorana Đinđića. Istog dana, 25. marta, zbog veza sa "zemunskim klanom", dužnosti razrešen i u pritvoru zadržan i komandant JSO Dušan Maričić Gumar. Na Novom Beogradu pronađena puška "hekler i koh G3" iz koje je, kako je nedvosmisleno utvrđeno na osnovu balističke analize, ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. Posle najnovijih otkrića u istrazi, Vlada Srbije donela odluku da raspusti Jedinicu za specijalne operacije. Policija u Batajnici uhapsila jednog od najvećih trgovaca "belim robljem" u Srbiji Milivoja Zarubicu Puju.

Prilikom hapšenja, 27. marta, zbog pružanja otpora, policija ubila vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Rasvetljen nestanak bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Pod sumnjom da je ubio Stambolića uhapšen Branko Berček i još četiri pripadnika JSO koji su pomagali u otmici i ubistvu.

Posle raspisivanja poternice za Mirjanom Marković, 31. marta, MUP Srbije raspisao poternicu i za Markom Miloševićem 4. aprila. Pritvoren Milorad Bracanović, zamenik načelnika BIA, 6. aprila. Zvezdan Jovanović Zmija priznao ubistvo Zorana Đinđića.

UHAPŠENI general Aca Tomić, bivši načelnik službe vojne bezbednosti i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg predsednika SR Jugosalvije Vojislava Koštunice, zbog sumnje da su se sastajali sa pripadnicima "zemunskog klana". Potpredsednik Vlade Nebojša Čović optužio predsednika SRS Vojislava Šešelja da je na "oproštajnom ručku" pred odlazak u Hag, dao instrukcije za "fizičku eliminaciju" Zorana Đinđića.

Za 42 dana vanrednog stanja privedeno 11.665 osoba, u pritvoru zadržano 2.697 lica. Podneto 3.560 krivičnih prijava protiv 3.949 lica, zbog 5.671 krivičnog dela. U skladu sa Naredbom o legalizaciji oružja, do 20. aprila predato je 40.500 komada oružja i više od dva miliona municije raznog kalibra.

MUP Srbije, 29. aprila, podneo krivičnu prijavu za ubistvo premijera Đinđića i za još 17 ubistava protiv 45 pripadnika "zemunskog klana" i njihovih pomagača. Takođe je podneta krivična prijava, zbog atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. godine, protiv Slobodana Miloševića, osumnjičenog kao nalogodavca i generala Nebojše Pavkovića osumnjičenog kao pomagača.

Posle telegrafskog nabrajanja događaja oko tragičnog 12. marta, a pre nego što se vratim na glavni tok događaja, koji su do njega doveli, vredi zabeležiti transformaciju kroz koju je prošao Zoran Đinđić. O tome svedoče mnogobrojne manifestacije koje sam prethodno naveo, a posebno izdvajam dve. Jedna je njegova poseta Brazilu, a druga jedan od poslednjih kolegijuma Vlade koji je održao.

Premijer je krajem 2002. godine otišao u zvančinu posetu Brazilu i tamo je dočekao Novu godinu. Pored supruge, sa njim je bio i Beba Popović, iako je njegov status u Vladi "mirovao". Od njega i mog večitog zamenika, njegove ekselencije Radivoja Lazarevića, ambasadora, saznao sam mnogo podataka koji su govorili o tome. Tako me je, kada je vest o atentatu na Đinđića obišla svet, nazvao ambasador Lazarević i posle dobijenih informacija o tragediji ispričao mi je neke detalje sa inače veoma uspešne posete premijera Brazilu, gde je Đinđić imao mnogo veći tretman nego što bi mu to protokolarno pripadalo. O tome mi je i premijer sam pričao, hvaleći Lazarevića kao izvanrednog diplomatu sa ekskluzivnim vezama u vrhu brazilske države i politike.

TADA je u Brazilu bio i samit lidera Latinske Amerike, tako da je premijer imao priliku da se sa svima njima sretne i da od Fidela Kastra dobije na poklon veliki paket čuvenih kubanskih tompusa. Međutim, paralelno sa tokom uspešne diplomatske aktivnosti, teklo je i privatno druženje, jer su non-stop bili zajedno. Tako su pričali o svemu i svačemu, pa i o Valjevu, Valjevcima, ličnim stavovima i saradnicima i događajima.

Iz tih razgovora videlo se da Đinđić sve pamti, uključujući i vreme nesporazuma kada sam, između ostalog, izjavio da "i Đinđić ima dobre strane - žena mu je Valjevka". Iskreno je priznao da mu nisam uvek bio jasan i da je imao problema da shvati šta hoću i šta želim, da li sam ozbiljan ili se zavitlavam sa njim. Ružica je "branila" svog zemljaka, a Beba je bio po strani, uz jasno iskazano poštovanje za hrabrost oko hapšenja i isporuke Miloševića. Premijer je rekao da treba da napiše knjigu o događajima u kojima je učestvovao, jer ako to ne uradi mnoge stvari će ostati zaboravljene i neće biti moguć pravi uvid u istorijska zbivanja koja su prethodila 5. oktobru i događajima oko njega. Najavio je konačan obračun sa mafijom posle eksplozije u "Difens roudu".

Lazarević je imao utisak da premijer ima potrebu da se "ispoveda" i da priča o onome što nikome nije pričao, na način koji nije bio uobičajen za njega. Govorio je kako mnogo čita, posebno sve više razmišljajući o srpskoj nacionalnoj istoriji, uz vidljivu promenu odnosa prema crkvi i nacionalnom pitanju. Setio sam se sa kakvim je entuzijazmom radio na završetku hrama Svetog Save i kako je naprasno vratio veronauku u školske programe. Spomenute korekcije u odnosu na nacionalno pitanje već sam naveo u ovom telegrafskom pregledu. U jednom trenutku Lazarević mi je rekao: - Imao sam utisak da se kao pred smrt ispoveda. Jedinstven utisak bio je - došlo je do značajne promene u Đinđićevom odnosu prema politici i životu, da bi se to moglo nazvati državničkom zrelošću. Zaista, toliko toga se neverovatnog desilo za kratko vreme, da bi se moglo pripisati samo slučajnosti.

Drugi događaj koji ne treba da padne u zaborav jeste sednica kolegijuma na kojoj je Đinđić nenadano, i na opšte iznenađenje, izvadio spisak pitanja koja bi po njemu mogla da ugroze demokratski proces u Srbiji, sa nalogom da svako od nas odgovori na ta pitanja i da kao vlada napravimo najlošiji scenario.

(NASTAVLjA SE)