Prečicom do kraja

Piše: prof. dr Momčilo B. ĐORĐEVIĆ

NI najbolji geni neće pomoći ukoliko se telo izlaže iskušenjima raspusnog ili, pak, krajnje oskudnog života. Iako srčane bolesti po pravilu nisu nasledne, životni običaji, naročito što se tiče hrane, pića i alkohola, skoro da jesu. Nema učlanjivanja u klub besmrtnih sa srcem koje jedva izlazi na kraj sa povišenim krvnim pritiskom, debljinom i šećernom bolešću. Entuzijasti jesu na tragu uzroku starenja, ali ne mogu pomoći onima koji ne shvataju da dugovečnosti nema bez odricanja od gastronomskih i drugih prokaženih uživanja.
Na stalna upozorenja lekara koji život provode suočavajući se sa ljudskim glupostima koje direktno skraćuju život, mnogi nehajno odmahuju rukom uz čuvenu rečenicu: “Neće valjda bolest mene, imam ja genetiku kao niko drugi”. Hrabrost i genetika jesu za uvažavanje, ali nijedan od ta dva činioca ne daje imunitet za pojavu bolesti i slabosti.
TEŠKO je reći šta je prvi znak popuštanja srca, ali se može reći da se on, ma kakav bio, obično oglašava neku godinu posle epikurejskog ludovanja. Puštanje životu na volju, zatim dobra, što će reći, masna, ukusna i obilna hrana, alkohol, onoliko koliko se može podneti, a znamo da svako za sebe misli da je svetski šampion u ispijanju dobre čašice, pušenje i povišeni krvni pritisak (nije pritisak tako važan kao što se misli, kažu šampioni, jer su imali dugovečnog dedu od najmanje sto godina, koji je celog života pušio), često vode prečicom do bolesti.
Jedan od prvih znakova popuštanja srca pod teretom raspusnog života jeste zamor pri hodanju uzbrdo ili uz stepenice. Ovaj znak može postojati godinama i biti potpuno ignorisan pošto se ne javlja u svakodnevnoj životnoj rutini, a naročito ako se pola života provodi u kancelariji, za stolom.
Bol u grudima, obično prvi ili drugi znak srčanih tegoba, govori da srce ne dobija onoliko krvi koliko mu je potrebno. Pošto krv do srčanog mišića dolazi preko dva krvna suda, koji ga kao venac ili kao neka kruna obuhvataju na granici koja deli pretkomore od komora, bol obično govori da su koronarne arterije (corona, lat. kruna), slabije protočne za krv i da je razlog tome njihovo suženje usled ateroskleroze. Napad se naziva anginom, jer je reč angina izveden iz grčke reči anginos - bol. Izraz angina pektoris je naširoko poznat, što govori da postoji veliki broj osoba koje pate od bolova u grudima.
Kako reč pektus na grčkom znači grudi, jasno je da se radi o bolu u grudima. Angina pektoris se javlja u sredovečnih osoba i to, po pravilu, posle fizičkog zamaranja, ali i posle napornog dana tokom kojeg se preterano pušilo. Pušenje može isprovocirati napad, jer se ugljendioksid iz duvana meša sa krvlju kao i kiseonik. Misli se da popušenih 10 cigareta dnevno snižava kapacitet prenošenja kiseonika putem krvi za najmanje 10 odsto. Pušenje zaista ubija i o tome sve statistike daju nedvosmislene podatke:
o Jedan od dvojice pušača umire zbog svoje navike koja je prouzrokovala rak pluća ili nekog drugog organa, kao i teško oboljenje srčanih arterija.
o Mešavina nikotina i ugljenmonoksida dok pušite povećava brzinu otkucaja srca i krvni pritisak slabi srce, sužava krvne sudove i usporava proticanje krvi. Zbog toga se javljaju srčani i moždani udari.
o Pušač koji potroši 20 cigareta dnevno tokom godine u pluća unese 210 grama katrana.
o Ljudi koji puše od raka oboljevaju 10 puta više od nepušača.
o Svaki peti srčani bolesnik koji umre, bio je pušač.

POJAVE zamora i bolova u grudima jesu alarm koji govori da se starim životnim navikama mora reći "zbogom". U protivnom, prvo što se može dogoditi jeste potpuno zapušenje koronarnih arterija koje hrane srce i - infarkt. Čovek može preživeti infarkt, ali isto tako može od njega i da umre i to kada se infarkt dogodi prvi put.
Drugo što se često događa, jeste postepeno slabljenje srčanog mišića zbog hronične neishranjenosti. Otekle noge, buđenje iz sna zbog nedostatka vazduha i trčanja prema prozoru da bi se ovaj otvorio, kao i brzo zamaranje, najočigledniji su znaci slabljenja srčanog mišića.
Treći problem, jeste uznapredovala skleroza svih krvnih sudova, a potom i gangrena, koja se i pored najupornijeg lečenja i svih mogućih hiperbaričnih komora, često završava amputacijom.
Mozak može biti, takođe, žrtva, jer sklerotični krvni sudovi dovode do apopleksije ili moždanog udara.
Postoje mnoge epidemiološke studije koje su jasno pokazale da na srčane bolesti utiče sedam činilaca: 1) Način života, 2) ishrana i gojaznost, 3) hipertenzija, 4) pušenje, 5) nedostatak fizičke aktivnosti, 6) stres.
Naravna stvar, ima i nekih drugih činilaca koji mogu da utiču na pojavu srčanih bolesti (alkohol i ličnost), ali u epidemiološkim studijama oni nisu definisani kao direktni uzročnici. Smatra se da svi činioci imaju zajedničko ishodište, a to su pol i način života. U novije vreme, učešće ženskog pola u svim statistikama o srčanim bolestima približava se zastupljenosti muškaraca.
Kombinacija dvaju ili više faktora rizika udvostručava verovatnoću pojave srčane bolesti, a ukoliko su udružena tri faktora rizik verovatnoće obolevanja se upetostručuje.