Balon umesto reza

Piše: prof. dr Momčilo B. Đorđević
BORBA protiv faktora rizika kao što su masti, tj. holesterol u krvi, uključuju aspirin, tzv. beta-blokatore (lekovi koji blokiraju posebne prijemnike u krvnim sudovima, tako da ovi više nisu u stanju da reaguju na hemijske nadražaje i dovedu do povećanog krvnog pritiska), a i statine, tj. relativno nove lekove koji vrlo uspešno snižavaju nivo holesterola u krvi.
Broj bolesnika sa oštećenjem srčanog mišića zbog nedostatka krvi, a bez ikakvih simptoma, može se znatno smanjiti dodavanjem lekova koji zatvaraju mikroskopske kanaliće u krvnim sudovima kroz koje se transportuje kalcijum, kao i primenom nitrata sa dugotrajnim dejstvom.
Pre tridesetak godina, u Americi, ondašnjem Sovjetskom Savezu i u Evropi, počela su eksperimentisanja sa ciljem ubacivanja majušnih instrumenata u unutrašnjost arterija, koji bi čistili aterosklerotične naslage i proširivali suženja
Prvi su bili Rusi kojima je palo na pamet da bi na vrhu katetera mogao da bude smešten balončić, koji bi se mogao naduvati onda kada se pod rendgenskom kontrolom dovede na određeno mesto u krvnom sudu, negde u mozgu. Čovek koji je došao na ovu ideju zvao se Fjodor A. Serbinjenko, ali nije bio kradiolog već se bavio hirurgijom nervnog sistema. On je 1976. godine svoju ideju publikovao u prestižnom časopisu "Journal of Neurosurgery",
DANAS se samo u Americi i Evropi godišnje izvede između 1.000.000 i 1.200.000 nehirurških intervencija u unutrašnjosti krvnih sudova srca, što znatno premašuje broj operacija koronarnog bajpasa. Pored toga, intervencija unutar krvnih sudova mozga ima više od 80.000 godišnje. Međutim, kada je u pitanju leva strana srca, kada su suženja na više mesta i kada se do njih ne može, zbog anatomske konfiguracije, dospeti kateterom, odnosno balonom, onda se angioplastika ne preporučuje, te se bolesnici upućuju na konvencionalnu hiruršku intervenciju.
Tehnika angioplastike ne zahteva opštu anesteziju već samo lokalnu, u bolnici se leži svega 3-4 dana (u Americi samo 24 sata), a razlika u troškovima koji proizlaze posle hirurškog lečenja koronarnih arterija primenom bajpasa i posle angioplastike ogromne su, tj. desetak puta su manji za angioplastiku.
Što se tiče onog najgoreg što se može dogoditi, a to je smrtni ishod zbog intervencije, sve statistike pokazuju da je on podjednak i da za bilo koju od ove dve metode iznosi od 0.4% do 0.8 odsto.
Stent, ili mrežasta “biksna”, je prsten ili kratka cevčica koja se može vrlo lako, putem katetera, ubaciti u suženi koronarni krvni sud, a zatim proširiti čime se održava protočnost arterije i sprečava dalje suženje.
Rana iskustva su pokazala da je metalni implant sklon spontanom začepljenju, bilo da je ovo začepljenje rano (manje od 24 sata od postavljanja) ili, pak, poluhronično (od prvog do četrnaestog dana po ugradnji), tako da je odmah posle njegovog ubacivanja u koronarni krvni sud primenjivano agresivno lečenje aspirinom, heparinom i drugim sredstvima protiv zgrušavanja krvi. Kasnija iskustva pokazala su da su sve komplikacije u smislu začepljenja stenta bile uslovljene njegovim malim prečnikom. U današnje vreme stentovi su širi, a broj komplikacija je manji od jedan odsto.
LASERSKI zraci, čija se talasna dužina kreće od ultravioletnog do infracrvenog spektra, već se uveliko koriste i ubacuju u začepljene koronarne krvne sudove preko vrlo tankih optičkih vlakana koja se nalaze u savitljivom kateteru debljine 1-2 mm. Ovaj kateter biva laserskom energijom guran prema srcu i kroz koronarne krvne sudove, tako da odstranjuje začepljenja i, to kombinacijom fotoakustičkih (blast), termičkih i fotohemijskih efekata. Iako se laseri koriste za lečenje početnih delova koronarnih arterija, kao i za difuzna oštećenja, korišćenje ove tehnike prilično je ograničeno velikim troškovima.
Kada se uporedi procenat bolesnika koji je danas u rukama interventnih kardiologa, a koji je ranije bio lečen isključivo hirurškim putem, onda se može naslutiti da će za desetak godina samo mali broj bolesnika odlaziti u hirurške operacione sale, a da će veći broj biti usmeren ka takozvanim angiosalama, tj. prostorijama gde se izvode interventna angioplastika i sve ostale kardioplastike.
Kraj mogućnosti angioplastike jedva da se nazire, ali može sve da nas ispuni optimizmom.

U slučajevima nepravilnog ritma srčanog rada koji ne može da bude korigovan lekovima, ubacuje se elektronski predvodnik srčanog ritma, tzv. pejsmejker.
Devedesete godine donose savršeno precizne uređaje opremljene mikrokompujterom, koji prilagođavaju rad pejsmejkera potrebama bolesnika i istovremeno prikupljaju informacije o radu srca koje lekar kasnije očitava prilikom kontrolnog pregleda.
Ukoliko živite sa ugrađenim pejsmejkerom morate uvek da imate u vidu sledeće:
o Kućni radio-aparati, televizori, električne bušilice, mašinice za brijanje, mikrotalasne rerne ili daljinski upravljači ne izazivaju oštećenja pejsmejkera niti remete njegovo uobičajeno funkcionisanje
o Dosadašnja ispitivanja su pokazala da današnji mobilni telefoni koji raspolažu elektromagnetnim poljem slabijim od tri vata ne utiču na rad pejsmejkera. Međutim, tehnologija ubrzano napreduje opremajući mobilne telefone frekvencijama sve širih dijapazona, tako da njihovo testiranje i procena rizika kojim se izlažu bolesnici sa pejmejkerom kasne za trenutkom njihovog dospevanja na tržište. Budite oprezni, i ukoliko koristite mobilni telefon ne držite ga u blizini srca!

(NASTAVLjA SE)