Tajna čarobnog gena

POKUŠAJI identifikacije gena koji diriguje dužinom života i načinom kopiranja naslednog materijala iz DNK, kao i njenog prenošenja na novostvorene ćelije, recimo, kože, u mnogo čemu su dali dobre rezultate. Pre tri godine, na Harvardu je tekao projekat posvećen stogodišnjacima (Nenj England Centenarian Project) u koji je Tomas Perls uključio osobe starije od 100 godina i njihovu braću i sestre, pod uslovom da nisu mlađi od 90 godina. Posmatrajući DNK oko 600 učesnika projekta, Perls je utvrdio da jedan region na hromozomu 4 kod ovako vremešnih osoba izgleda drugačije nego kod ostalih smrtnika. Treba samo izdvojiti ovu sekvencu gena i rešenje problema dugovečnosti bilo bi na dlanu. Zbog toga je Perls odmah osnovao kompaniju nazvanu "Sentagenetiks" koja još uvek pokušava da proizvede pilulu sa svojstvima i aktivnostima proteina proizvenog na izdvojenom regionu hromozoma broj 4. Ironično je da gen 4, u svojoj mutiranoj verziji, dovodi do tragične Hantingtonove horeje, koja prvo dezorganizuje mišićne pokrete, a potom dovodi i do demencije. Bolest je postala naročito poznata 1967. godine, kad joj je podlegao čuveni pevač Vudu Gatri.
TEK otvorena privatna firma za genetička istraživanja "Eukarion", takođe u Bostonu, već testira novi molekul antioksidanta koji se testira na genetički izumenjenim miševima, koji zbog te izmene nemaju nikakvu zaštitu od slobodnih radikala, te su idealni medijum za laboratorijsko ispitivanje. Takvi miševi umiru nedelju dana posle dolaska na svet, jer usled odsustva zaštite od slobodnih radikala pate od oštećenja jetre, srca i mozga, koji po izgledu podseća na mozak ludih krava.
Međutim, kad je miševima ubrizgan enzim sličan superoksidnoj dismutazi (jedinjenje koje pretvara vodonik superoksid u vodu), život im je produžen četiri puta. Ove godine "Eukarion" proverava dejstvo svog hemijskog jedinjenja na koži oštećenoj zračenjem. Pošto se ispostavilo da se defekti prilično brzo prekrivaju, planira se dalje ispitivanje novog jedinjenja u lečenju degenerativnih neuroloških oboljenja.
Što se tiče AGE, odnosno, metaboličkog taloga u ćelijama, o čemu je bilo reči u drugom nastavku ovog teksta, nedavno je sintetizovano jedinjenje, pod nazivom prajmadžidin koje će, po svoj prilici, omogućiti ćelijama da se reše svog lepljivog otpada. Testiranje prajmadžidina na primatima pokazalo je da efikasno deluje na bubrege obolele zbog dijabetesa. Činjenica je da germinativne ćelije za proizvodnju sperme i jajašaca, kao i ćelije raka aktiviraju enzim telomerazu, koja im omogućava beskonačno deljenje, razmnožavanje i besmrtnost. "Geron", jedna od najboljih svetkih firmi u biotehnologiji i genetički inženjering, pokušava da neutrališe telomerazu, što bi potpuno zaustavilo dalj i rast raka i dovelo do pravog ćelijskog samoubistva, poznatog u biologiji kao apoptoza. Neki istraživači i tragaju za suprotnom mogućnošću. Oni bi želeli da nađu put povećanja koncentracije enzima telomeraze usmerene prema zdravim ćelijama, čime bi se omogućilo stalno ćelijsko podmlađivanje i besmrtnost, što je, inače, svojstveno raku.
U POTRAZI za izvorom mladosti i besmrtnosti, hormoni su po popularnosti odmah iza antioksidanata. Činjenica da hormoni mogu da povrate mladost, već dugo živi u naučnim krugovima, pri čemu je priča o tome prepuna sumnjivih radnji. Još u 19. veku francuski fiziolog, Šarl Eduar Braun - Sekar, sam sebi je ubrizgao ekstrakt testisa mladog psa, objavivši potom da su mu se poboljšali bodros, koja je postala mladalačka, kao i mentalna sposobnost. U 20 veku, Amerikanac Džon Brinkli tvrdio je da vraća ljudima muškost i vitalnost pošto im transplantuje testise jarca. Napravio je oko 16.000 operacija dok mu nije oduzeta licenca zbog žalbi pacijenata da osećaju neodoljivi nagon za bršćenjem lišća oko sebe i pasenjem trave.
U poslednjih desetak godina nastala je prava pomama za endokrinološkom terapijom, naročito za injekcijama hormona rasta za koji je poznati američki internista i endiokrinolog Danijel Rudman tvrdio da starim ljudima povećava mišićnu masu, osvežava kožu, normalizuje holesterol i smanjuje gojaznost. Kasnije studije su potvrdile tačnost ovih navoda, iako je učinak hormona bio slabašan.
DHEA je najrasprostranjniji steroid u telu, a da zasad, niko ne zna kakva mu je uloga. Zna se da mu je najveća koncentracija oko 20. godine života i da se polako smanjuje tokom godina. Ustanovljeno je da DHEA skoro udvostručava dužinu života laboratorijskih miševa, što je stručnjancima dalo povoda da provere kako reaguju ljudi dobrovoljci. Rezultati su bili daleko od spektakularnih.
Što se „melatoninskog čuda“ tiče, o kojem se u proteklim godinama toliko govorilo kao leku koji produžava život i podmlađuje sva tkiva, danas je pokazano da se miševima život produžava samo za 5 odsto, ali da se zato povećava opasnost od pojave tumora posle primene melatoninske terapije.
Testosteron je omiljeni hormon starijih muškaraca koji u njega polažu nade u dugovečnost i mladalačke moći. Postoje dokazi da hormon povoljno deluje na mnoge aspekte života, ali uz dobro doziranje i dobrog lekara. Estrogen je najefikasniji u lečenji osteoporoze posle menopauze i deluje povoljno na neke sračane probleme, kao i na demenciju.