Optužbe gđe Moro

PIŠE: Džon Kolman
SVOJ deo posla, na rušenju Republike Italije, američko "plemstvo" odradilo je velikim doprinosom Ričarda Gardnera, dok je, u vreme predsednika Kartera, bio američki ambasador u Rimu. U to vreme Gardner je delovao pod direktnim nadzorom Betina Kraksija, važnog člana Rimskog kluba i ključnog čoveka u NATO-u. Kraksi je bio glavni čovek u zavereničkom pokušaju uništavanja Republike Italije. Kao što ćemo videti, to mu je skoro i pošlo za rukom, jer je, kao glavni igrač hijerarhije zaverenika, uspeo da kroz Parlament Italije izdejstvuje razvod braka i pobačaj, što je rezultiralo najdalekosežnijim i najrazornijim verskim i društvenim promenama koje su ikada pogodile Katoličku crkvu, a posle toga i moral italijanskog naroda.
Nakon što je Ronald Regan izabran za predsednika, u septembru 1980. godine, u Vašingtonu je održan jedan važan sastanak, pod pokroviteljstvom Rimskog kluba i Socijalističke internacionale. Te dve organizacije direktno su odgovorne Komitetu 300. Glavna tačka dnevnog reda bilo je formulisanje metoda i poteza za neutralizaciju Regana kao predsednika. Prihvaćen je zajednički plan i, gledajući unazad, savršeno je jasno kako je plan koji su zaverenici tada skovali bio veoma uspešan.
DA bismo razumeli koliko je ova zavera rasprostranjena i sveobuhvatna, potrebno je da navedemo ciljeve koje je Komitet 300 postavio za svoju pobedu i vlast nad svetom. Komitet 300 ima najmanje 40 poznatih "ogranaka" i sve ćemo ih navesti, zajedno sa opisom njihovih funkcija. Kada se to prouči, neće biti teško da se razume kako je jedno centralno zavereničko telo sposobno da deluje toliko uspešno i zašto nikakva sila na svetu ne može da izdrži njihov napad na same temelje civilizovanog, naprednog sveta, sazdanog na slobodi pojedinca, posebno onakvoj kakva je formulisana u Ustavu SAD.
Zahvaljujući svedočenju koje je Gerzoni izneo pod zakletvom, Italija i cela Evropa su saznale da je Kisindžer stajao iza ubistva Alda Mora. Ali SAD to nisu saznale. Taj tragični događaj pokazuje sposobnost Komiteta 300 da bilo kojoj vladi, bez izuzetka, nametne svoju volju. Siguran u svoj položaj, kao član najmoćnijeg tajnog društva na svetu, a time ne mislim na Masoneriju, Kisindžer nije samo zastrašio Mora, već je sproveo u delo svoje pretnje da će ga "eliminisati" ne odustane li od svog plana ekonomskog i industrijskog razvoja Italije.
U junu i julu 1982. godine supruga Alda Mora je, u svom svedočenju na otvorenom suđenju, iznela kako je ubistvo njenog supruga bio rezultat ozbiljnih pretnji njegovom životu, koje mu je uputila, kako je rekla, "jedna visoko pozicionisana politička figura u SAD". Gospođa Eleonora Moro ponovila Kisindžerovu rečenicu upućenu Moru, koji je u svom svedočenju izneo i Gerzoni: "Ili zaustavi svoju političku struju, ili ćeš za to skupo platiti." Sudije su u tom trenutku upitale Gerzoninija da li bi mogao da identifikuje osobu o kojoj je gospođa Moro govorila. Gerzoni je odgovorio da je to bio Henri Kisindžer, kao što je i sam ranije rekao.
GERZONI je zatim nastavio i razjasnio sudu kako je Kisindžer te pretnje izneo u Morovoj hotelskoj sobi za vreme službene posete italijanskih političara SAD-u. Moro, u to vreme predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Italije, zemlje članice NATO saveza, bio je čovek visokog ugleda, koji nikada nije popuštao pritiscima ni pretnjama mafijaškog tipa. S Morom je tada u službenu posetu Americi putovao i predsednik Italije. Kisindžer je tada bio, a i sada je, važan agent u službi engleskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose, član Rimskog kluba i član američkog Veća za spoljne poslove.
Kisindžerova uloga u destabilizaciji SAD kroz tri rata - bliskoistočnog, Korejskog i Vijetnamskog - dobro je poznata, kao i njegova uloga u Zalivskom ratu, u kojem su američki vojnici delovali kao plaćenici Komiteta 300 kako bi Kuvajt vratili pod nadzor Komiteta 300 i u isto vreme Irak pretvorili u primer svim malim zemljama, da ne bi došle u iskušenje da same odlučuju o sopstvenoj sudbini.

PRETNjE BUTU
KISINDžER je pretio i pokojnom Aliju Butu, predsedniku suverene države Pakistan. Butov "greh" bio je u tome što je zagovarao nabavku nuklearnog oružja za svoju zemlju. Pakisan je, kao muslimanska zemlja, osećao opasnost od stalne izraelske agresije na Bliskom istoku. Buta je 1979. godine pravno ubio predsednik Ministarstva za spoljne poslove u toj zemlji, general Zia ul Hak.
(NASTAVLjA SE)