Brzi slom i pokornost

Priredili: Uglješa Balšić i Veljko Lalić

SASLUŠANjA Božidara Bećarevića, nekadašnje šefa IV odseka u Upravi grada u UDB-i za Srbiju, prema zapisniku, počinje u 6.15 časova.
"Kakav je bio stav Uprave grada i vašeg odseka, odnosno Opšte policije prema KPJ, njenim članovima SSSR-u i njihovim pristalicama od 27. marta 1941. do 6. aprila 1941. godine?"
“O posebnom stavu IV odseka ne može se govoriti, pa čini mi se ni o posebnom stavu Uprave grada, koju su sačinjavali tada činovnici i koji su prema tome morali da podržavaju stav Vlade. A njen stav, koliko je meni poznato, bilo je da se ništa ne radi protivu komunista. Da se sva lica koja su se našla u zatvoru predaju Državnom sudu, ukoliko je istraga završena, a ukoliko nije da se puste na slobodu. Tako je i postupljeno i poslednja grupa koja je predata sudu 28. marta bila je grupa Moše Pijade, koju je činilo od 10 do 15 lica pohapšenih zbog učestvovanja na centralnom partiskom kursu kojim je rukovodio Moša”, priča Bećarević.
Odgovarajući dalje, navodi da su po naređenu Vlade pred ulazak Nemaca u Beograd spaljene poverljive arhive i kartoteke.
"Vi ste", nastavio je islednik, "6. aprila preuzeti od Komande grada Beograda i pod rukovodstvom iste radili. Recite nam sad, u čemu se sastojao taj vaš rad u periodu do kapitulacije."
“Šestog aprila Uprava grada stavljena je pod Komandu vojnih vlasti, a za njenog neposrednog komandanta postavljen je Kosta Tasić, rezervni kapetan, inače šef III odseka iste. Na njegovo traženje dobrovoljno sam se javio i on me je imenovao za šefa istražne službe nad licima uhapšenim zbog špijunaže. Rekvirirao sam kuću prote Đurića na Avalskom drumu gde je bila Komanda Beograda, od podruma i suterena napravio sam zatvor, a kao pomoćni organi bili su mi dodeljeni nekoliko stražara i agenti Pajović, Jeremić, Todor Marković, neki Boža i drugi. Ukupno kroz zatvor je prošlo od 60 do 80 lica. Neki za koje je utvrđeno da su svetlosnim lampama davali signale neprijateljskoj avijaciji, zatim jednog inžinjera kod kojeg je nađena tajna radio-stanica na tavanu zgrade u blizini Liona i neke Nemce iz Pančeva, kod kojih su pronađene radio-stanice i koji su iz vatrenog oružja pucali u leđa našim protivartiljercima u Pančevačkom ritu, streljani su od agenata i nekih oficira, pošto im je krivica utvrđena. Inače, od komunista i drugih demokratskih elemenata niko nije hapšen. Povlačenjem iz Beograda prestao je i svaki dalji moj rad do kapitulacije, odnosno do ponovnog formiranje Uprave grada”, naveo je Bećarević.
MEĐUTIM, Božidar Bećarević je početak okupacije opisao i u svojoj izjavi, koja je dopuna zapisniku sa saslušanja i koju “Novosti” eksluzivno objavljuju. Ovaj deo izjave nosi naslov
- “Radnici i nameštenici opštine grada Beograda” i stvara novu sliku okupiranog i zastrašenog Beograda.
“Dva dana iza okupacije Beograda, dakle već 15. aprila 1941, najveći broj opštinskih nameštenika, svi koji su se našli u Beogradu, stupaju na dužnost i pod nadzorom i komandom Nemaca, vrše reorganizovanje privrednog života, uspostavu električne mreže, vodovoda, kanalizacije, voznog parka i druge komunalne poslove neophodne za normalizaciju života glavnog grada, do čega je Nemcima bilo mnogo stalo. Službenici OGB, koji broje nekoliko hiljada lica za sve vreme okupacije na dužnosti, pod ovim okolnostima, često puta na fizičkim radovima, ukoliko nije bilo posla koji su pre rata obavljali, pomažući okupatoru u privrednom eksploatisanju Beograda. Iz tako ogromnog broja službenika, koji su pre rata dobrim delom kroz sindikate i na druge načine bili pod uticajem komunista, jedva da je nešto oko 50 njih bilo angažovano u radu KPJ, bilo kao oružani borci od prvog dana, bilo kasnije, ili u pozadinskom radu. Istrage nad uhapšenima u vezi s tim pokazale su da su to uglavnom bili oni koji su već pre rata potpali pod uticaj KPJ, dok u toku okupacije partija nije mogla da proširi svoj uticaj. Procenat onih koji su uzeli učešća ne iznosi ni jedan odsto. Ni jedna jedina sabotaža nije ni pokušana od tog osoblja, bar u električnoj centrali, gde je za to bilo puno uslova, ili na autobusima, kojima su šoferi DTO svakodnevno vozili Nemce od spomenika do Dedinja i natrag”, napisao je Bećarević.

Španski borci

"RECITE nam kako se postupalo prema španskim dobrovoljcima, koji su se vraćali u zemlju i na osnovu čega je vršeno hapšenje i logorisanje demokratski nastrojenih elemenata do pred rat?"
“Na osnovu čl. 12-a o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti javne bezbednosti ova lica su po naređenju Vlade upućivana u tzv. radne logore, kojih je bilo u Bileću, Brusu i ne znam još kojim mestima. To su bila lica koja su bila u španskom ratu i uopšte lica koja su po nahođenju policijskih vlasti bila opasna za javni red i bezbednost. Uglavnom su hapšeni komunisti i ljotićevci, koji su se smatrali naročito aktivnim”, odgovrio je Bećarević.


Narodna banka bez zastoja

“MNOGOBROJNI radnici i nameštenici Državne štamparije i Narodne banke u punom predratnom broju stupaju na posao krajem aprila 1941, u toku maja završavaju ogroman posao oko štampanja novih novčanica, prvo od 1.000 dinara, zatim u kratkom roku i ostale, do kraja jula. Broj onih službenika državnih novčanih ustanova koji su prišli NOP-u i ne vidi se prema ogromnoj masi ovih ljudi, koja nije izbliza ni 1 % za NOP. Oni su posebno novčano nagrađivani i imali privilegije u snabdevanju životnim namirnicama”, navodi Bećarević u izjavi.

Borba za vlast

"DA vaša borba nije vezivana za sudbinu okupatora jasno svedoči i Titovo i Markovo pismo koje su uputili 14. decembra 1941. godine PK-u Srbije, a u kojem se kaže da Draža i Nedić predstavljaju centar za okupljanje velikosrpske reakcije", navodi Bećarević, objašnjavajući da su komunisti koristili rat u borbi za vlast i citira pismo - “Postoji opasnost od velikosrpskog reakcionarnog centra za sve narode Jugoslavije, jer će on odigrati vodeću kontrarevolucionarnu ulogu bez obzira na sudbinu nemačkog i italijanskog okupatora... Zadatak PK Srbije jeste borba protiv toga centra...”