Odmazda kao odgovor

PREMA zapisniku o nastavku saslušanja Božidara Bećarevića, šefa antikomunističkog odseka Specijalne policije u vremenu Drugog svetskog rata, “Sastavljenom na dan 9. juna 1949. godine, u kancelariji UDB-e” islednik je pitao:
"Recite nam, Bećareviću, kada je oformljena Uprava grada Beograda posle okupacije, po čijem naređenju i ovlašćenju, ko ju je oformio i koji su odseci oformljeni?"
“Poštujući donekle propise Haške konvencije koja traži da okupator ostavi civilne ustanove i zakone Nemci su negde u drugoj polovini maja odobrili da beogradska policija može otpočeti sa radom po predratnim propisima i formacionom stanju. Dragi Jovanović nam je saopštio da je od nemačkog komandanta Beograda naimenovan za izvanrednog komesara Beograda i upravnika beogradske policije. Posle kvartova prva je otpočela rad Kriminalna policija, a zatim Administrativno odeljenje. Kako je teklo sa otpočinjanjem rada drugih odeljenja nije mi poznato, dok je Drugo odeljenje, tj. Opšta policija, koja je po želji Dragog Jovanovića krštena imenom “Specijalna” stvarno otpočela da funkcioniše, sa nepotpunim brojem organa i bez doratne podele na odseke”, odgovorio je Bećarević.
"Kada je formiran Četvrti odsek Specijalne policije, po čijem odobrenju i ovlašćenju?"
"Četvrti odsek, kao ni ostale, nije trebalo oformljavati, jer je Opšta policija, samo sa novim imenom počela da funkcioniše u doratnom sastavu, sa istim organima, ukoliko su se na dužnost javili. Ne znam kad je tačno otpočeo rad, ali mislim da je to bila prva polovina jula 1941. godine, sutradan posle prve paljevine dnevnog lista `Novo vreme`, koje su izvršili, kako se docnije ustanovilo, pripadnici skojevskih organizacija. Prvi zadatak koji nam je stavljen u dužnost bio je sprečavanje paljevine novina, a zatim paljenje nemačkih motornih vozila i hapšenje lica koja te paljevine vrše. Objašnjeno nam je od upravnika grada da će se za sve paljevine i sabotaže streljati određen broj lica, i da se pri tome neće voditi računa da li su ta lica učestvovala u sabotažama ili ne. U jednoj naredbi koju je komesar unutrašnjih poslova Aćimović dostavio Jovanoviću rečeno je da sprečavanje ovakvih akcija, koje vode teškim odmazdama prema nedužnom stanovništvu, jeste najrodoljubiviji posao i Aćimović je pozvao sve organe Uprave grada da uzmu učešće u ovim akcijama. To sam isto učinio i ja, ubeđen da je to ispravan posao, ako se otklanjaju one akcije komunista koje vode teškim odmazdama nad stanovništvom”, odgovorio je Bećarević.

KOMUNISTI, međutim, saradnju sa okupatorom smatraju izdajom i već početkom rata izvode niz akcija u Beogradu. Nacisti odgovaraju odmazdama.
“U takvoj atmosferi Beograd je dočekao niz akcija partijske organizacije u gradu, zatim, ustanak u zemlji. A, kad je posle toga došla odmazda u unutrašnjosti, sa paljevinom Mačve, sa pljačkom u njoj i konfiriranja svog muškog življa od 15 do 60 godina; kada je došao strašni masovni pokolj u Kragujevcu, radi partizanske akcije na Kremenjači, zatim isti slučaj u Kraljevu, dalje, nemilosrdno rušenje Gornjeg Milanovca itd. - i kad se pokazalo da ustanici i jedne i druge boje ni udruženi nisu u stanju da spreče Nemce u izvršavanju mera odmazde, da čak to i ne pokušavaju; kada je, najzad, došlo do sukoba među samim ustanicima, što je shvaćeno kao znak neozbiljnosti i jednih i drugih, i kada je nemačka komanda stavila u akciju celokupnu vojnu silu stacioniranu u Srbiji, da bi ugušila pobunu paleći, rušeći, ubijajući bespomoćno stanovništvo - u Beogradu je silno porastao talas ogorčenje i protesta protiv ustanika", naveo je Boško Bećarević.
On navodi u izjavi da je narod znao - “da tamo gde nema pobune nema ni odmazde”.
“Glavne gubitke Srbija je podnela 1941, i to uglavnom kroz odmazde nad nedužnim stanovništvom, izazvane partizanskom delatnošću i akcijom komunista po gradovima, a borba partizana i komunista te odmazde nije bila u stanju da spreči, niti da pomogne gradovima, koji su uglavnom radi toga stradali, već su partizanske jedinice sprečavale i donošenje u gradove namirnica za ishranu stanovništva (posavski i kolubarski odredi), prepuštajući to stanovništvo, a naročito decu, milosti Nemaca i gurajući ga neizbežno u njihovo naručje. Tako se ta državna vlast po samoj nužnosti i `dijalektici stvari`, mimo svoje volje, želje i namere, pretvorila od štetne po KPJ, u neprocenjivo korisnu po nju, po njenu dalju borbu i narod uopšte. A ovo poslednje joj je bio cilj”, navodi Bećarević.

PODSEĆAJUĆI da je KPJ više puta javno istakla da hoće da se bori ne pitajući za žrtve, jer za nju drugog puta nema ako je svoju sudbinu vezala za SSSR, Bećarević nastavlja:
“Ja sam, pak, smatrao sa svim svojim neznanjem i šovinizmom da srpski narod nije dužan da podnosi žrtve da bi se steklo iskustvo za međunarodni proleterijat, kojih bez takve borbe ne bi bilo. Borba pod tim uslovima značila je samo nepotrebne i nenadoknadive žrtve, koje su najzad saveznici prenebregli još odmah po završetku rata!”


OTPOR

BOŠKO Bećarević u svojoj izjavi navodi niz primera kojima ilustruje samoinicijativni otpor komunistima u gradovima:
“Nastojnica kuće u Prestolonaslednika Petra ulici prijavila je kvartu dolazak i skrivanje Veselina Osmanagića, u februaru 1942. godine, kada je došao iz Kosmajskog odreda i tako uhvaćen.”
“Dragana Rodića, učenika koji je ubio Rusa, iz ruskog korpusa, uhvatili su i predali policiji građani. Jedan od njih primio je nagradu od Dragog Jovanovića, a drugi je odbio, rekavši da je time izvršio dužnost prema građanima ulice u kojoj se dogodilo ubistvo, a koji su očekivali odmazdu od Nemaca”.


PRVI SUKOBI

“U IZVEŠTAJU upućenom CK-u u, oktobru 1941. godine, dr Nešković je pisao:
“.....Kao što ćete videti, oni po pitanju saveznika još uvek čine krupne greške. Stalno napadaju Pećančeve ljude, a Dražinima su ubili čak i komandanta, malo je trebalo pa da i drug - - - - - - - učini sličnu grešku. Blagodareći četnicima, a ne našima, nije došlo do sukoba, nego su zajedno napali na Kruševac”
Bećarević promećuje da “ovo pismo ne samo da baca krivicu na partizane za prve sukobe sa četnicima, već pokazuje i doslednost partije za eliminisanje svakog drugog rukovodioca ustankom, da bi se u sutrašnjici izbegla podela vlasti”.
(NASTAVLjA SE)