SKOJ bez skojevaca

Priredili: Uglješa Balšić i Veljko Lalić
NASTAVLjA se saslušanje okrivljenog Bećarevića na dan 10. 6. 1949. godine sa početkom u 8.30:
"Da li možete da nam kažete koliko je lica vaš odsek uhapsio i uputio samo u logor u Smederevskoj Palanci”, pitao je islednik nekadašnjeg šefa antikomunističkog odseka Specijalne policije u okupiranom Beogradu.
“U Smederevskoj Palanci nije postojao nikakav logor, već Zavod za prinudno vaspitavanje omladine, kao ustanova Ministarstva prosvete. IV odsek uputio je tamo možda do 500 lica iz Beograda i unutrašnnjosti. Logor u Smederevskoj Palanci postojao je samo dva, tri meseca u toku 1941. godine, ali ubrzo rasformiran, ali u taj logor IV odsek nikoga nije uputio. Zavod za prinudno vaspitanje postojao je od leta 1942. godine do leta 1944. godine.”
"Koje je doba starosti bilo onih lica koje ste vi upućivali na prinudno vaspitavanje u Zavod?"
“Prema propisu Uredbe o ustanovljivanju ovog zavoda u čijem sam sastavljanju i ja učestvovao, u Zavod su mogla biti upućivana lica oba pola, iz svih zanimanja do 25 godina starosti. Nemci su pokušali da preko Ministarstva prosvete spreče da se u Zavod upućuju lica preko 20 godina starosti, ali sam ja sa Ilijom Paranosom uspeo to da ometem na taj način što sam podneo Statut KPJ u koji sam dometnuo da članstvo u SKOJ-u može da traje do 25 godina starosti, a Zavod je u prvom redu osnovan za skojevce. Međutim, tamo su upućivani i članovi Partije.”
"Radi čega ste ove omladince tamo upućivali i kakve ste metode vi lično predlagali za njihovo prinudno vaspitanje i postupak prema njima?"
“Omladina je hapšena radi učešća i članstva u skojevskim i partijskim organizacijama, upućivana je jedno vreme u logor na Banjici. Došao sam na ideju da ova omladina može da se prevaspita u antikomunističkom duhu i sačuva. Međutim, držati ih u logoru značilo je ne samo izložiti ih uticaju članova KPJ, koji su ostali čvrsti pri svojim ubeđenjima, nego i eventualnim opasnostima da ih Nemci jednog dana izvedu na streljanje.”
BEĆAREVIĆ u ovom delu zapisnika sa saslušanja navodi i podatak da je prevaspitavanje uspelo kod blizu 80 odsto omladinaca, koji su bili u Zavodu. Oni koji nisu prevaspitani završavali bi u banjičkom logoru ili u rudniku.
Stav omladine u ratnom vihoru u Srbiji Bećarević posebno sagledava u izjavi, gde se bavi i srednjoškolcima.
“U celini, srednjoškolska omladina zauzela je pasivan stav prema NOP-u, dakle neprijateljski, mada je uticaj KPJ u srednjim školama pre rata bio veliki.
a) U toku školske 1941/1942. godine bilo je ukupno upisanih đaka u srednjim školama Srbije 57.000. Ako je samo svaki deseti učenik bio sposoban da nosi oružje, onda proizlazi da bi srednjoškolska omladina mogla dati samo u prvoj godini ustanka preko 5.000 boraca za oružane odrede, i bar dva puta toliko za rad u pozadini. Međutim, kao što je poznato, u tome radu jedne i druge vrste, u toku okupacije nije uzelo učešća više od 200 do 300 đaka. Pa, čak da je uzelo i 500, ipak ni ta cifra ne premašuje 1 odsto.
b) U Nedićevim oružanim odredima samo u prvoj godini uzelo je učešća preko 300 srednjoškolaca.
v) U oružanim odredima DM (Draže Mihajlovića) smatra se da je bilo od 300 do 400 srednjoškolaca, dok je broj onih koji su bili članovi civilnih organizacija DM vrlo veliki i svakako da prelazi cifru od 5.000. Ljotićevci su, takođe, imali jaku srednjoškolsku organizaciju.
g) Pozivu nacionalne službe za obnovu Srbije srednjoškolci su se najmasovnije odazvali i besprekorno držali, kako u pogledu discipline, tako i u pogledu radnog elana, na isušivanju terena, poljoprivrednoj radnoj službi itd. Aktivnost komunista za sabotažu odziva i rada, te za stvaranje organizacije unutar, sa ciljem masovnog bekstva u odrede, nije mogla doći do izražaja usled odbijanja ove omladine.
d) Školska služba rada u poljoprivredi u Beogradu, Kruševcu, Nišu, Aranđelovcu, Ćupriji, Aleksincu i drugim mestima dala je mnogo veće rezultate nego što se uopšte moglo očekivati.
đ) Oko stotinu učenika srednjih škola sarađivalo je na Nedićevoj štampi, a broj onih koji su uzeli učešća na omladinskom književnom kursu, ili na razrađivanju tema po školama o aktuelnim problemima, prevazišao je sva moguća očekivanja i po broju i po shvatanju tih problema.
NAJJAČA organizacija Skoja postojala je u Beogradu, gde su osnove ovog rada postavljene još pre rata, u toku 1939. do 1941. godine. Utvrđeno je da tim radom nije u najširem smislu obuhvaćeno više od 200 učenika svih srednjih škola Beograda, dok je broj pravih skojevaca bio oko 100. Posle razbijanja ove organizacije, u leto 1942. godine, rad srednjoškolskog sektora nije obnovljen i pored toga što je na slobodi veliki broj onih koji su već bili obuhvaćeni radom.
Uopšte, delatnost Skoja u srednjim školama u toku okupacije, i pored vrlo privlačnih parola za slobodu, nije izašla izvan kruga onih omladinaca koji su pre rata potpali pod uticaj partije, preko srednjoškolskog pokreta”, zaključuje Božidar Bećarević.

Učitelji
“U TOKU okupacije, Srbija je imala preko 2.000 osnovnih škola, sa oko 5.000 učitelja. Procenat onih koji su prišli NOP-u, bilo kao aktivni borci od prvog dana (Rakić, Žunić-Badža, Đurić i drugi) ili kasnije, odnosno koji su na razne načine pomagalo NOP u toku okupacije, jedva da iznosi 1 odsto. Naprotiv, svi ostali su pomagali aktivno Nediću, bilo time što su ostali na redovnoj dužnosti, bilo da su zauzeli mesta u oružanim odredima protivu NOP-a. Poznato je isto tako da su mnogi aktivno pomagali pokretu DM”, zapisao je Bećarević.

Profesori
“PROFESORI srednjih i stručnih škola zauzeli su u ogromnoj većini potpuno negativan stav prema NOP-u. Profesori iz ukupno 52 potpune gimnazije, devet trgovačkih akademija, pet srednjih tehničkih škola i nekoliko nepotpunih gimnazija na teritoriji Srbije, aktivno su pomagali Nediću u toku okupacije tako da NOP-u nije prišlo ni ukupno dvadesetak ljudi (Savković, Milenković, Kostić, Đilas itd.). Kao redovni saradnici "Prosvetinog glasnika", "Srpske scene", "Srpskog naroda", dnevnih listova itd., učestvuje preko 50 profesora od kojih su mnogi još pre rata poznati kao naučni radnici, politički nekompromitovani (Aleksandar Milićević, Milorad Vanlić, Kostić, Miloš Pavlović, Janko Vukićević i drugi). Čak ni oni koji su kao politički nepouzdani otpušteni iz službe ne prilaze NOP-u”, navodi Bećarević.
(NASTAVLjA SE)