Kajanje kao - spas

NA dan 29. juna 1949. godine u kancelariji UDB-e islednik je upitao Božidara Bećarevića da li se seća koliko je uhapšenih prošlo kroz četvrti, antikomunistički odsek za vreme okupacije.
“Mislim da je kroz oba zatvora Specijalne policije prošlo u toku okupacije od pet do sedam hiljada ljudi, računajući tu uhapšenike svih odseka (I, II, III i IV) kao i ona lica koja su iz unutrašnjosti sprovođena za logor i prihvaćena prethodno od Specijalne policije. Moglo bi se uzeti da od toga broja dve trećine uhapšenika otpada na IV odsek za sve vreme njegovog funkcionisanja, računajući tu i ona lica sprovedena iz unutrašnjosti, koja su hapšena po liniji rada IV odseka”, odgovara Bećarević.
On dalje navodi da je antikomunistički deo Specijalne policije Uprave grada Beograda bio nadležan za rad i u celoj Srbiji, i to prema Nedićevoj odluci.
- Šta mislite, koliko je lica hapšeno od strane IV odseka na teritoriji Beograda u vreme okupacije i kojih se važnijh grupa sećate?
“Nemoguće mi je da odredim približno tačnu cifru hapšenih lica sa teritorije Beograda. Moglo bi se približno uzeti da je bilo oko 1.000 do 1.200 lica. Što se tiče grupa, momentalno se sećam, i to:
1) Grupa preventivnih hapšenja - juli 1941, oko 30 lica.
2) Grupa Vladete Popovića, avgust 1941 g, oko 10 lica,
3) Grupa Dobrivoja Srbića, avgust 1941, 6-7 lica
4) Grupa Zoltana Vereba, avgust 1941, 6-7 lica
5) Grupa omladinaca, koji su palili novine, juli 1941, oko 15-20 lica
6) Omladinska saboterska grupa sa Čukarice, septembar 1941, 15-20 lica, a drugi put oko 10 lica (sečenje kablova i dizanje pruge)
7) Grupa Miloša Matijevića - MK 1941, oko 50 lica
8) Grupa Dragana Dodića, decembar 1942, 5-7 lica
9) Grupa “Božićni žur na Karaburmi”, januar 1942, oko 60 lica
10) Grupa Juliške Salaj
11) Grupa Radmile Rajović i drugova - paljevina garaže “Ford” u Grobljanskoj ulici, avgust 1941, oko 15 lica
12) Martovska grupa 1942, “MK - 1942”, uhapšeno oko 150 lica - čisto partiski rad
13) Grupa Branka Miškovića Blihera - “MK Skoja 1941”, iz novembra i decembra 1941, oko 30 lica.
14) Grupa zvana “MK-a Skoja 1942” - vanškolski sektor Skoja, na čelu sa Radoslavom Paljićem, oko 50 lica, juni 1942.
15) Grupa zvana “Srednjoškolski sektor Skoja” (Mokranjac, Doroslovac i drugovi), leto 1942, oko 60 lica
16) Grupa Ilije Mrgića i drugova (ubistvo Jelene Matić), leto 1942, oko 30 lica
17) Grupa Radivoja Božića i drugova, početak jeseni 1942, oko 50 lica (novoformirani “MK-a”)
18) Grupa Bože Rakasa i Adele Šinko, decembar 1942 (Okružna i mesna tehnika), oko 80 lica
19) Grupa Josipa Benkovića, proleće 1943, oko 20 lica
20) Grupa Vasilija Buhe i Vere Miletić, oktobar 1943, oko 30 lica
21) Grupa “Rakovica”, zima 1943/1944, oko 20-ak lica, kao i ostatak VII reona - partijski rad.
22) Grupa Laze Milijanovića, avgust 1944, oko 20 lica
23) Grupa Svetislava Kanačkog, juli 1944, oko 10-15 lica
24) Grupa Krčmarev Dušana, mart 1944 godine, oko 10 lica 25) Grupa Lazović Veselinke, iz 1943, mislim, oko 20 lica.
26) Grupa tzv. Skoj-Dedinje (sestre Ćuković i drugovi) iz 1942. godine, oko 20 lica - vodio Gubarev
27) Grupa Nenada Pareota i drugova, avgust 1941 godine, oko 20 lica (vodio Gubarev)
Bilo je verovatno još drugih manjih grupica kao i pojedinačnih hapšenja, ali mi je nemoguće da se svega setim”, naveo je Bećarević.
Prema Zapisniku, odgovarajući na sledeće pitanje islednika, IV odsek je hapsio komuniste u Valjevu, Ubu, Obrenovcu, Aranđelovcu, Čačku, Kragujevcu, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru, Knjaževcu, Prokuplju...
Hapšenja su bila masovna, a privedeni su deljeni po kategorijama. Prvu kategoriju činili su takozvani najteži politički uhapšenici, u koje su spadali visoki partijski rukovodioci, članovi KP, učesnici u oružanim akcijama. Oni su upućivani u logore, i nisu upotrebljavani za bilo kakve radove van logora. U drugu grupu je svrstavan uglavnom isti profil ljudi, ali su oni mogi da budu upućivani na rad u Nemačku ili negde u Srbiji. Ovde su birani oni koji su posle isleđivanja pokazali znake kajanja. U treću kategoriju svrstavani su aktivisti koji se nisu mnogo angažovali tokom rata, bez obzira na to da li su bili članovi KP ili ne. Ovde su svrstavani oni koji su bili lojalni prema vlastima tokom istrage, koji su se kajali ili doprinosili istrazi da razreši neke slučajeve. U takozvanu treću A kategoriju spadali su taoci, koji su bili “mamac” da se neko od važnih partijaca prijavi policiji.


ODMAZDA U POŽAREVCU

“S DRUGE strane, disponirajući sa uhapšenicima,policija je bila u stanju da ih lakše tretira i karakteriše nego što bi to Nemci učinili, povoljnije po samu partiju, jer je rukovođena drugim pobudama nego Nemci, uzimala drugi kriterijum, a sve to koristilo je jedino i najviše partiji. Dovoljno je ovde napomenuti da je u vreme odmazde u Požarevcu, u proleće 1943. godine, kada je streljano 400 lica, najviše pokupljenih iz okoline, koji nisu imali ništa zajedničko ni sa komunistima ni sa akcijom radi koje je odmazda vršena, u beogradskom logoru sedelo blizu 1.000 pripadnika komunističkog pokreta iz III, II, pa i I kategorije, i da su svi oni i danas živi, barem ovi iz II i III kategorije”, navodi Bećarević u izjavi.

A CILj - VLAST

“MISLIM da komunistima nije potrebno dokazivati da sam ja bio samo jedan od mnogobrojnih ljudi iz protivničkog tabora kome je bilo jasno da je ustanak, da je narodno-oslobodilačka borba bila sredstvo, a ne cilj, bila put ka cilju - vlasti. Ona je bila i još nešto drugo, bila je ispunjenje obaveze koju je KPJ imala prema Kominterni, čija je samo jedna sekcija”, piše Bećarević u referatu, koji je dopuna njegovog saslušanja.
(NASTAVLjA SE)