Moć kremanskih proroka

Piše: Radoje Andrić

PREMA pisanju Čedomilja Mijatovića Matina (ili Matijina) proročanstva su se “u dlaku” ostvarivala punih 35 godina: od ubistva kneza Mihaila 1868. godine, dolaska maloletnog Milana na presto u čije je ima državom upravljao “tročlani odbor”, do ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903. i dolaska Petra Karađorđevića na srpski tron.
- Posle tri godine će i sam “nestati” - prorekao je Mata, a Mijatović objavio u toj “prorečenoj”, 1906. “godini nestanka”.
Ali, “čika Pera” je punih 15 godina nadživeo svoj “nestanak”, ostavši na srpskom tronu sve do prirodne smrti, 1921. godine!
Znači li to da je Kremansko proročanstvo bilo fatalno samo po Obrenoviće?
Novinar predratnog “Vremena” Dragan Aleksić, bio je 1929. godine, izgleda, na dobrom tragu da demistifikuje “moć kremanskih proroka” - iako pred sobom nije imao Matino neostvareno proročanstvo iz Mijatovićeve knjige iz 1906. godine. On je, oslanjajući se na izjave Užičana-savremenika, čitavo proročanstvo predstavio kao “protinsku ujdurmu”, misleći na užičkog protu Milana Đurića, kao inspiratora, i kremanskog protu Zaharija Zaharića, kao realizatora “vešte šege” u korist - njihovih Karađorđevića.
“Sve je to jedna kombinacija prote Đurića", pisao je Dragan Aleksić, citirajući jednog Užičanina, izvesnog “g. Tadića”. "Mrzeći strašno Obrenoviće, ovaj čovek (prota Đurić) je došao na ideju da preko prostog sveta provuče sumnju kako Obrenovići neće dugo, kao ima Božije proviđenje koje preko Tarabića nagoveštava zalazak Obrenovićeve zvezde. Prota Đurić je bio velika vidra i umeo je da računa s onim što je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovića, tu je trebalo udariti najjači udarac. On je dobro smislio: udesio je kako će iskoristiti što bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo čak i narediti. Posao je začas svršen na opšte zadivljenje. Svet je poverovao i očekivao ono što će se i zaista desiti i bez svega tog, i bez viđenja, i bez protine zasluge. Takvih slučajeva bilo je podosta. Često su se proročanstva politički iskorišćavala i udešavala. Svet je proročanstvima više verovao nego gotovim činjenicama…”
O KREMANSKOM proročanstvu se, dakle, u vreme Karađorđevića i ovako kritički pisalo. Opisani scenario “proricanja iz protinske kuhinje” - nikako nije išao u prilog Karađorđevićima, a bili su na vlasti...
Još je zanimljivije videti - kako su dvoje beogradskih novina pisale o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović - prvog dana nakon njihovog smaknuća. Jedne su (“Mali žurnal”), od zaverenika koji su preuzeli vlast, istog dana zabranjene, a druge je cenzura poštedela, one u kojima je pisalo “da je kraljevski par morao biti ubijen, jer je tako prorečeno” (“Ogledalo”).
U ovom feljtonu već pominjani novinar Pera Todorović, poznat i po tome što su njegove kolege-savremenici iz drugih redakcija - njegovo ime u svojim tekstovima štampali isključivo malim slovima, prvo jutro iza noći ubistva Aleksandra i Drage - već je imao objavljen tekst o “prorečenoj njihovoj smrti”.
Objavio ga je u “Ogledalu”, 29. maja 1903, pod naslovom “Crno proročanstvo”. U njemu je opisao svoj navodni razgovor iz 1902. godine - sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Dragom, ponaosob, povodom serije tekstova o “jednom proročanstvu”, objavljivanih u 300 nastavaka u “Malim novinama”.
“…Naskoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksandar, i posle podužeg razgovora o drugim stvarima on upita:
- Ama, vi ste počeli u `Malim novinama` iznositi nekakvo “proročanstvo”! Šta će vam to?
- Pa, Veličanstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam događaj ima istorijske važnosti. G. Čeda Mijatović napisao je o tome proročanstvu jedan izveštaj i u `M. novinama`, pa su svi ti brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem - reče kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo da su čudesa i proročanstva! Pa, ipak bi najbolje bilo, da vi to prekinete i da više ne pišete o tome.
- Ali zašto, Veličanstvo?
- Zato što je najbolje sve to napustiti. A, i što će vam da baš o tome pišete, kad imate puno drugih stvari? Što da podgrevate ono što je bilo još pre trijestak godina? Pa onda, tu se, čini mi se, nešto pominje o meni, a ako se ne varam čak se i o kraljici nešto proriče. Je li tako?
- Tako je, veličanstvo.
- Pa kad je tako, onda što će vam to? - reče kralj prekorno. - Neprijatelji i onako jedva čekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi sad čisto kao da im pomažete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreću, i time im taman idete na ruku.
KRALj je i ovo izgovorio oštro i nabusito i ja sam se morao poduže pravdati i uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor.
Razložio sam mu, kako se baš ćutanjem šire rđavi glasovi i u narod se unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je nešto načuo o tome proročanstvu za dinastiju Obrenovića i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi ćutimo, neće ćutati oni, koji mu ne misle dobra. Oni će se koristiti ovom prilikom da u narod proture baš ono što ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome mi prijatelji, jer mi ćemo opet stvar predstaviti blaže i naći ćemo puta i načina, da i ono što je zlo u tom proročanstvu okrenemo na dobro. To su bile pobude koje su i mene navele da pišem o tome proročanstvu.
- Pa, kako ćete ga okrenuti na dobro, kad se tu proriče propast moje dinastije?! - reče kralj oporo, pa onda ponovi dva put: - Proriče li se to?... Proriče li se?...
- Proriče se, Veličanstvo, ali ja ću to opet nekako ublažiti i na dobro okrenuti!...
Kralj me preseče: - Vraga ćete vi tu na dobro okrenuti!... I najbolje je bilo da vi to niste ni potezali!...
- Ja vas opet uveravam, Veličanstvo, da će to u mome podlisku ispasti lepo. Eto čitajte redom, pa ćete se i sami uveriti... - pisao je Todorović.
Od tog “lepog završetka proročanstva” - kralj Aleksandar je - umro, kao i kraljica Draga. I njoj je Pera Todorović, kako sam piše u nastavku teksta, obećao “da će udesiti da se u proročanstvu najave bolji dani za Obrenoviće”…
Kako bi to mogao da “udesi” Pera Todorović? U dogovoru sa zaverenicima, prororokom ili samim Svevišnjim? Ili su to bila samo “utešna obećanja” - da se “živim pokojnicima olakša susret sa sudnjim časom”? Možda je Pera Todorović i nameravao da u svojim novinama “ulepša proročanstvo”, a možda su, svi zajedno, naišli na surovu potvrdu da “od proricanja nema uzmicanja”?…
Zašto su toliko bitni - naoko bizarni detalji, kao, na primer, tekst Pere Todorovića u “Ogledalu”, objavljen prvog dana nakon krvave noći Aleksandra, Drage i zaverenika…? Taj tekst je, jednostavno, sugerisao čitaocima da je tako nešto bilo suđeno, predskazano.
A, na osnovu drugog detalja, da je istog dana kada i Todorović u “Ogledalu” - u “Malom žurnalu”, vanredno odštampanom, objavljena istina o smaknuću kraljevskog para i hvalospev zaverenicima koji su “zemlju oslobodili tiranije”, sav tiraž po naređenju tek nekoliko sati “novog” ministra unutrašnjih dela, radikala Stojana Protića, - zaplenjen, ne može se reći da je i to bilo suđeno. Pre će biti da je ministar, u dogovoru sa ostalim prevratnicima, tako postupio da svima njima ne bi, jednog dana, zaista bilo suđeno.
Uvređeno, ali pokorno uredništvo “Malog žurnala” je, neposredno po zapleni vanrednog izdanja, štampalo i redovno, nekoliko sati kasnije. U njemu, popodne, štampaju - kako nije tačno ono što su objavili pre podne, da su hrabri oficiri ubili kraljevski par, već je istina da su se oni sami, pucajući na se, života lišili…

ĐURIĆEV MATIJA
NIKO od istraživača Kremanskog proročanstva - nikada nije “ušao u trag” tom prvom proroku, Mati ili Matiji. U Kremnima, pogotovu ne među Tarabićima, takav nije živeo. Ali, današnje čitanje Aleksića i “Vremena” iz 1929. godine i njegove tvrdnje “da je proročanstvo šega prote Đurića” - dovoljan je razlog za novo “kopanje” po arhivama, ne bez rezultata! U knjizi “Naselja i poreklo stanovništva”, štampanoj u Beogradu 1930. godine, izdatoj u sastavu “Srpskog etnografskog zbornika” (osnovao Jovan Cvijić, uredio dr Jovan Erdeljanović), Srpske kraljevske akademije, nalazimo sledeći podatak: “Pok. prota Milan Đurić iz Užica pričao je da se njegov pradeda zvao Jovan Samouk i da je to onaj Jovan čiji su sinovi bili sveštenici i kaluđeri... Jovanov sin Milan bio je njegov pradeda... U Petnjici do 1917. godine živeo je i duboke godine starosti dočekao, vrlo bliski srodnik prote Đurića, Matija Samouković.

Matija nije učio nikakvih škola, nije se nigde makao iz svog sela, ali je u pismenosti toliko dostigao, da je u svoje doba sve iznenađivao. Rado je čitao, pa je pod starost naučio u crkvi pevati i sveštenicima biti od svake rukopomoći. Ovaj Matija obratio mi je u svoje vreme pažnju na jednog svog srodnika u užičkoj Ježevici da je bio kao on..."
(NASTAVIĆE SE)