Rat preko proroka

Piše: Radoje ANDRIĆ
DA Dragoljub Golubović i Dejan Malenković nisu u svoje “Kremansko proročanstvo” - “ugurali” “silazak Mihaila sa neba”, Sarajevo se, u dokazivanju “da će ceo svet biti pod barjakom islama” - ne bi moglo pozivati na Tarabiće...
I - nije to jedina “medveđa usluga” Golubovića i Malenkovića, koji su, dopisujući predratno Tarabića proročanstvo, izazvali gnev, pa i osvetu “istom merom” onih kojima su ta dopisana proročanstva bila upućena.
Parolu “Gde je srpska kuća - biće srpsko”, nisu izmislili oni koji je danas najčešće koriste promovišući svoje političke programe i “budeći” srpsku nacionalnu svest.
Ali, nisu je izmislili ni Miloš i Mitar Tarabić, a autorski tandem Golubović-Malenković je ovo “proročanstvo” njima pripisao!
Kod Kazimirovića, o “srpskim kućama i Srbima” - nema ni reči, ali - nema ni kod Golubovića i Malenkovića u prvim izdanjima njihove knjige! Da li su to “otkrili” u “novopronađenim” rukopisima prote Zaharija Zaharića? Moguće, ali faksimile tih rukopisa, osim fragmenata od nekoliko rečenica, nikada nisu ponudili javnosti na uvid!
Reklo bi se: nevažno! Ali, nije: u 11. izdanju svoje knjige, Golubović i Malenković imaju novo poglavlje, pod već pomenutim naslovom “Gde je srpska kuća - biće srpsko” i međunaslovom: “Naša će vojska lako preći Drinu”. Autorski tandem piše:
“Iz jednog razgovora koji je Miloš Tarabić vodio pred kraj života sa svojim kumom, protom Zaharijem Zaharićem, o ratu u Bosni koji će voditi naša vojska protiv one druge vjere, ostala je protina zabeleška o kojoj je on često govorio svojim sagovornicima, zaprepašćen Miloševim kazivanjem, tako da se o tome dugo pripovedalo:
- Naša vojska će ondakar zastati u Višegradu. Ta varoš će jedno vrijeme biti ni u našim ni u njihovim rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjačaju, kad jednom neprijatelju pukne po glavi, naša će vojska lako preći Drinu i uzeće cijelu Bosnu i, bogme, Hercegovinu. Tada će se naša Srbija mnogo proširiti. Bosna i Hercegovina biće naše. Gde je srpska kuća biće srpsko. Kad sve to bude i svrši se, neće dugo potrajati i Srbija će opet biti carevina."
Ispod međunaslova “Naša će vojska lako preći Drinu”, Golubović i Malenković “pojašnjavaju” navodno Mitrovo proročanstvo:
“Proročanski je viđeno da će Višegrad biti centar krvavih borbi, bojeva i bitaka, što on jeste od Karađorđa Petrovića do najnovijih dana, čiji je osnovni cilj bio uključenje svih srpskih zemalja u sastav Srbije. Oko Višegrada su žestoke borbe vodili Karađorđevi ustanici da bi konačno prešli Drinu...
Srbi dva veka pokušavaju da izbrišu tu među na reci Drini koja deli srpski narod, ali im to nije uspevalo, jer su moćnici raznim političkim kombinacijama ostavljali deo srpskog naroda van srpske države. Ipak, ne treba sumnjati da će Srbi preći Drinu i osloboditi svoju braću u Bosni. Konačna odluka će, izgleda, zaista pasti na Drini posle definitovnog sloma potomaka turskih osvajača i kraha koncepcije o vaskrsu Otomanskog carstva nad srpskim zemljama u Bosni i Hercegovini.”
Godina u kojoj je štampano ovo izdanje “Kremanskog proročanstva” - 1997. - izlišnim čini svaki komentar.
Ali, komentara se nije uzdržala “druga strana”, ona kojoj je namenjena poruka o “srpskim kućama i srpskim zemljama”. Reagovali su Hrvati, a potom - Sarajlije na reagovanje Hrvata. Pokazujući da i “protivnička strana”, ona koja treba da zazire od srpskog kremanskog proročanstva - ume da uzme olovku i gumicu u ruke, potvrdio je još jedan primer - iz vremena NATO bombardovanja Srbije. Time se pozabavio Voja Antonić u svojoj knjizi “Kremansko neproročanstvo”:
"Naravno da su i druge sukobljene strane `dopisivale` kremansko proročanstvo onako kako im je odgovaralo. Tek što je započeto NATO bombardovanje srpskih gradova, u zagrebačkom `Jutarnjem listu` pojavio se citat iz kojeg jasno sledi da su... dva nepismena srpska seljaka, Miloš i Mitar Tarabić, još sredinom 19. veka predvideli udare NATO na Jugoslaviju:
`Srbi će se naći na granici, ali neće znati stati. Cijeli svemir će ih moliti da se smire i čuju glas dobrote u svojim srcima, ali neće otvoriti ogledala svoje duše. Neće poslušati zakon životnog smisla. Mržnja će se pretvoriti u besmisao, izbit će rat. Sile koje će ratovati imat će veliko znanje (…), borit će se i na zemlji i u zraku i na vodi. Iznad ove zemlje (Srbije) vodit će se rat u zraku` - objavljeno je u hrvatskoj štampi."
- OVO proročanstvo - analizira dalje Antonić - pisano jezikom i stilom koji nikako nije mogao da potekne od nepismenog srpskog seljaka iz 19. veka, u “Jutarnjem listu” je propraćeno slikom naslovne strane knjige “Kremansko proročanstvo - šta je bilo, šta nas čeka”, čime je podmetnuta sugestija da je pasus prenet iz te knjige. Čak je dodata i oznaka (…) za navodno izostavljen deo citata, kako bi se upotpunila iluzija autentičnosti. U dugoj listi “proročanstava koja su se do sada ispunjavala s nevjerojatnom tačnošću”, našao se, dakako, i “raspad druge Jugoslavije i osamostaljenje Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije”. Naveden je i podatak da su ova proročanstva “značajno cenzurirana” jer se u njima “navješćuje ponor Srpstva i nikako se ne uklapa u srpsku junačku mitologiju”. Za svaki slučaj, autor članka se potrudio da odbije čitaoca od pomisli da pročita knjigu “Kremansko proročanstvo - šta je bilo, šta nas čeka”, jer je “kraćena i nakićena pretencioznim tumačenjima”.
To sugerisanje čitaocima u Hrvatskoj da ne čitaju "Kremansko proročanstvo", prema mišljenju dr Petra Bokuna, autora knjige “Poreklo kremanskih proročanstava” (“Draganić”, Beograd, 2002) - nije dalo rezultata. On u svojoj knjizi kaže:
"I kao što je u fizici poznat zakon federa, što ga više pritiskaš - više odskače, tako se dogodilo da je to hrvatsko omalovažavanje kremanskih, Tarabićevih proročanstava u Hrvatskoj, dovelo do činjenice da je knjiga o kremanskim proročanstvima - najprodavanija knjiga u Hrvatskoj 1999. godine."
ZA ovu svoju tvrdnju - dr Petar Bokun nije naveo i izvor podataka o čitanosti, kao što nije učinio ni Dragan Pjević, u svojoj knjizi “Kremansko proročanstvo - izvor novih inspiracija” (Izdavač: Turistička agencija “Kremnaturist”, Kremna, 2005), jednako tvrdeći što i dr Petar Bokun.
Ovim se segmentom iskorišćavanja kremanskog proročanstva dr Petar Bokun bavio nabrajajući i pojašnjavajući - ko su njegovi protivnici, a među njih je, kao “antisrpske”, svrstao - Hrvate. O tome piše:
“Najbolji primer je hrvatska antipropaganda koja izmišlja navodno Tarabićevo proročanstvo da će se, na koncu, svi Srbi naći pod tri šljive. To nikada, nigde, ni slično, Tarabići nisu izrekli, ali eto, služi neprijateljima Srba da plasiraju svoju propagandu, iznedre svoju mržnju, to jest, strah koji proističe od zavisti prema boljem od sebe. To su oni koji bi Srbe najradije videli isključivo na teritoriji Beogradskog pašaluka.”

TRI, PA JEDNA
I, dok dr Petar Bokun uočava "tri šljive", Voja Antonić kod Hrvata uočava - "jednu šljivu":
- Postoji još jedna proročka vizija koja se pripisuje Tarabićima, a u poslednje vreme postala je veoma aktuelna - piše Antonić. - To je zloslutno predskazanje o tome kako će Srba ostati koliko "za pod jednu šljivu". Zanimljivo, ali mada se ovo proročanstvo danas često navodi, ono se zapravo ne pojavljuje ni u jednoj knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govori o kremanskom proročanstvu. Zapravo, ne pojavljuje se sve do skorih dana, ali ga ni sada niko ne navodi u izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na njega, kao da se ono podrazumeva! Otkud to proročanstvo i ko ga je lansirao? ... Ovu, navodnu, proročku viziju ne pominju ni autori Golubović i Malenković, ali su oni vešto smislili kako da u jednom od kasnijih izdanja svoje knjige napoznatom autoru ovog “proročanstva” zadaju protivudarac. Jednostavno su šljivu preimenovali u barjak i tako jednim potezom pera od pesimističke legende napravili optimističku, pri čemu su je ponovo pripisali Milošu i Mitru Tarabiću.
Antrfile

ŠLjIVA ILI KRUŠKA?
“TARABIĆA voćkama”, iako oni nisu ni luk jeli, ni luk mirisali, bave se i “proročice” na Internetu. Preko sajta jedne od njih, Vladimir Mijović iz Kanade, pitao je: - Šta misli o Tarabića proročanstvu - da će Srba ostati "koliko za pod jednu krušku"?
- Tarabići su proroci koje ja veoma cenim. Pre mnogo godina sam kupila njihovu knjigu i dobro znam sve šta je u njoj napisano. Srba će ostati koliko stane pod jedno drvo: Srbi će zbog stranaca koji budu ulagali kapital u Srbiju posle rata, prihvatiti strani način života. Tako će Grci biti vlasnici većine hotela i mi Srbi ćemo zavoleti grčku kuhinju. Japanci će biti vlasnici telekomunikacija, medija (radija i TV) i ne samo što će doneti tehničke uređaje, već živeći sa svojim porodicama s nama uticaće na naš svakodnevni život. Prihvatićemo njihovu astrologiju, sport, način njihovog rada, način stanovanja, itd. Sve države koje ulože kapital u našu zemlju i tako je obnove i omoguće normalan, čak i vrlo luksuzan život, doneće i svoju kulturu i običaje koje ćemo mi rado prihvatiti. Mali broj Srba (onoliko koliko stane pod jedno drvo), sačuvaće iskonsku srpsku tradiciju, način ishrane i oblačenje, kao i izvorni srpski jezik. Zbog naglog dolaska stranaca u našu zemlju da bi se lakše sporazumeli i družili uglavnom ćemo upotrebljavati engleski jezik.
(Nastaviće se)