Dar grešnog Jova

Piše: Radoje ANDRIĆ

VOJISLAV Koštunica je dva puta bio u Kremnima, pred Tarabića kućom. Prvi put - uoči predsedničkih izbora, kada su mu Dušan Kovačević i Branislav Lečić “prorekli” da će postati predsednik, a drugi put 2004. godine - kada je ispunio obećanje dato Jovi Tarabiću (83) da će ga ponovo posetiti.
O čemu su, prilikom drugog susreta, razgovarali Jovo i Vojo? Kakav je odnos aktuelnog predsednika Vlade Srbije prema kremanskom proročanstvu i - da li je znao da je “proročanstvo” koje se njega tiče - falsifikovano?
Na drugo pitanje - teško je odgovoriti, jer se dr Vojislav Koštunica o njemu nikada nije javno izjasnio. Jedini njegov do sada poznati stav o kremanskom proročanstvu - nalazi se u “Knjizi utisaka”, oformljenoj upravo na dan njegove prve posete Kremnima, 12. septembra 2000.:
“U ovim teškim i sudbonosnim vremenima, tinjala je u svima nama preko potrebna nada i vera da će naš narod, ono najbolje u njemu, pobediti.”
Ove reči - napisao je dr Vojislav Koštunica, a - o čemu je razgovarao sa Jovom Tarabićem, prilikom druge posete? U odgovoru na ovo pitanje - Jovo priča:
- Sedim na banku, pred kućom, pušim cigaru, kad - odozgo, preko ograde, čujem nekog, pita: "Jovo, jesi li to ti?" - Jesam - velim, i pogledam gore: predsednik Koštunica! Reče onima oko njega - hajde, da svratimo malo... I svratiše! Nisam znao da će doći, da jesam, obuk`o bi nešto drugo, a ne ovo što svakog dana nosim - zbivalo se u Kremnima, krajem jula 2004.
U KOŠULjI zavrnutih rukava, sa šajkačom na glavi i u “maskirnim” pantalonama, sa “gumenjacima” na nogama, starina Jovo Tarabić - u osmdeset drugoj, dočekao da mu pred kuću dođe predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
- Dobro mi doš`o, predsedniče!
Ovako je “otpočeo” susret najstarijeg živog Tarabića iz čuvene loze proroka i srpskog premijera.
- Znao sam da će doći, a - nisam znao da će doći!... - zagonetno će Jovo. - Obeć`o je, pre četiri godine, kada sam mu ovde, pred mojom kućom, rekao da će mi u sledeću posetu doći kao predsednik. Pobedio Miloševića, postao predsednik i, eto, došao! Nije zaboravio!
- Evo, sedeo ovde, za istom ovim stolom, pod šljivom, pio ovu istu rakiju. - priča Jovo za “Novosti”. - O čemu smo pričali?! E, to je naše! Ne morate, vi novinari, baš sve da saznate! Jedna vam se rekne, vi pet nadovežete! - korio Jovo ljutito, a uz osmeh...
U šljivovom hladu, sve pijuckajući “ljutu” od te iste šljive, starina Jovo i premijer Vojo “pretresali” svetske prilike: - Nije predsednik popio celu rakiju, ostavio na dnu čašice malo “berićeta” - smijulji se Jovo, pa ozbiljnim glasom nastavlja: - Pući će Amerika ko god i Jugoslavija! To sam rekao premijeru. I ovo: Svaka je sila zakratko! Sila Boga ne moli, ali ni Bog silu ne voli... Zaigraće mečka i pred njinom kućom!
- Ponovo ti, tata, Amerika, pa Amerika! - uključuje se u razgovor Jovova ćerka Nada, Bajinobaštanka po prebivalištu. - Celo leto viče: “Viđećete šta će biti sa Amerikom”! - kaže, obraćajući se novinarima, a onda, okrećući se ka Jovu: - Šta si se, više, navrz`o na Amerikance?!
- Viđećete... - smiren je Jovo.
ONDA, ozbiljnim glasom i gotovo poverljivim tonom, Nada nastavlja priču za novinare: - Bože, oprosti, ovako je bilo i pre dve godine! Navalio Jovo na Ameriku, pa mi i dosadio, sve ponavljajući jedno te isto. Pitam ga ja: Šta će to biti sa Amerikom, da nećeš ti da je napadneš?! "Neću, veli, ali - viđećete..." To bilo, kao danas, a sutradan, kuku mene, srušiše teroristi nebodere u Njujorku!...
- Odoše "sestre"! - prokomentarisa Jovo ćerkinu priču, aludirajući na krah kula bliznakinja, a potom će novinarima: - Nemojte to objavljivati, doći će oni iz Cije da me saslušavaju ili da traže da za njih radim!...
- Ako ih interesuje, na predsedničkim izborima u Americi pobediće Keri! To sam i Koštunici rekao. Kako znam?! Pa, ker je vazda od mačke jači bio!... - smeje se Jovo.
Ali, i dalje, škrt na rečima. Sedi, puši (tada mu je bilo punih 69 godina!) i radije sluša, nego što priča. Na pitanje: Šta ga je još premijer pitao?, kaže:
- Ništa me nije pit`o. Ni za penziju, kolika mi je... Ni to ga nije briga - dodaje šeretski, uz širok osmeh. Onda, posle duže pauze, ozbiljnog lica, reče: - Pit`o me je `oće li biti bolje. `Oće, rekao sam, ali samo ako mi bidnemo bolji, biće nam bolje. Ništa mi na to nije odgovorio.
- Ma, slušajte svi vi - nastavi Jovo pred novinarima i rodbinom. - Svi mi kukamo, a svega imamo! Ničim se ne mučimo. Dođi negde na godet (veselje) - svega ima, i za muziku, brate! Pamtim kad se na veselja kao prilog nosila hrana, ko šta ima, kakvi pokloni, kakve pare!
Ponovo starina zaćuti. Nije rad da novinari baš sve saznaju o čemu je pričao sa premijerom.
- Bio je, prvo, pred starom Tarabića kućom, Miloševom i Mitrovom, tamo gde sam se ja rodio - ipak je Jovo predusretljiv domaćin. - Obećao mi je da će se do te kuće napraviti put (i asvaltiran je, nedavno). U onaj dom proroka pored puta, onaj sa kosmičkom kuglom, nije svraćao. Jes` me pitao: "Šta je to gore?", a ja mu rekao da to sa Tarabićima ništa nema. Veli: "Rešićemo to za mesec i po dana, sklonićemo kuglu". I - rekao još, doći će za mesec i po dana kod mene! `Oće, znam! Možda ne baš kad je rek`o, ima on obaveza puno, ali - doći će!...
- A, za Ameriku, viđećete!...
OVAKO je, krajem leta 2004. godine, govorio Jovo Tarabić. Bilo je to uoči izbora za predsednika SAD. Jovo je prednost dao predsedničkom kandidatu Keriju, ali - pobedio je Džordž Buš. Nije “pogodio”. Nije bio u pravu ni za izbor predsednika Republike Srpske, ali - najavio je terorističke udare na Njujork, pa posle toga je, ponovo, prošle godine, najavljivao: "Viđećete zla u Americi, ni oni neće znati šta ih je snašlo…", a snašli ih, ove jeseni, silni i razorni tajfuni. Šta će ih još snaći?
- Raspašće se Amerika, ko god i Jugoslavija! - uporan je Jovo. - Sve će one državice njene biti samostalne… Zaigraće mečka i pred njihovom kućom. `Oće!
Pre nekoliko dana, kada smo ga ponovo posetili, Jovo pričao o Kosovu: - Ako bidne naše sloge, Kosovo je naše, a ako ne bidne...
Ima li starina Jovo proročkih moći? …
A - rušenje kula bliznakinja u Njujorku?!
Pa, i rečenica iz 2004. godine: - A, za Ameriku, viđećete!...
“Gledamo” li je, zaista, ove godine, u razornim uraganima i poplavama sa ogromnim žrtvama i štetom?!
Reklo bi se - Jovo prorok, a reklo bi se i - nije prorok... Osim u “viđenju” američkog predsednika, nije dobro “video” ni predsednika Republike Srpske, uoči izbora, kada mu je u goste došao jedan od kandidata.

MNOGO ŽENA

PODSETIMO na još jedan razgovor sa njim, u njegovoj kući, 2003. godine. Na pomenuto pitanje, Jovo Tarabić je, bez okolišanja, rekao:
- Ne znam da je još neko od naših, osim Miloša i Mitra, bio vidovit. Ja nisam i nijedan mi se od njih dvojice nije ni u snu javljao... Nikada ništa nije bilo “kazato”, a znam i zašto je tako! - otkriva Jovo za “Novosti”. - Nisam ih dostojan jer sam grešan! Psovao sam mnogo, a malo i pogrešio oko žena, preljuba, eto... Nisam dostojan, što kažu, da mi se jave. Nisam ni ukrao, slagao ili, ne daj bože, ubio, ali... Moj stariji brat Miloš, imao je tog dara, kako mi je majka pričala. Bio je vrhunski konobar, sedam jezika govorio, samo državnike, ambasadore i uglednike služio, ali - razboleo se umno i u Niškoj Toponici umro sa 38 godina.