Ćira - starom prugom

Šarganska osmica u Mokroj Gori je obnovljena I “ćira” danas vozi “serbez uživancije”... To je jedno od retkih Tarabića proročanstava koje mogu da se danas neposredno provere. Prvi put je objavljeno 1982. godine, u knjizi o kremanskom proročanstvu - Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića.
Osim objavljenog u jučerašnjem, 26. nastavku feljtona, Golubović i Malenković su u svojoj knjizi napisali i sledeće:
“A, što se tiče izgradnje pruge Užice-Sarajevo, događaji su tekli ovako. Uvidevši da bi put ovih tračnica, ukoliko bi išao preko pomenute trase, iziskivao naknadno bušenje još dva tunela, kao i obimne i skupe radove na izgradnji mnoštva useka i podzida, Komisija tadašnjeg Ministarstva železnica se odlučila za drugu varijantu.
Nova snimanja konfiguracije terena kremanskog atara pružila su sasvim drugu sliku o povoljnijoj i jeftinijoj realizaciji izgradnje ove pruge. Tako je nova trasa, zaista, prošla onuda, onim putem, kojim je Mitar Tarabić i predvideo da će proći. Taj put je vodio kroz Cigansko padalište, a bivša železnička stanica bila je tačno na onom mestu, na kojem su se nekad razapinjala šatorska krila ciganskih čergi.
Mitar Tarabić je sasvim jasno video i uklanjanje te uskotračne pruge, koja je, kao nerentabilna, ukinuta pre nekoliko godina. Umesto nje, baš onako, kako je on i govorio o dugom crnom kamenu, bez početka i kraja, danas od Titovog Užica prema Sarajevu, vijuga moderan asfaltni put. On naravno, nije mogao da se tačno izrazi o postojanju kompaktne asfaltne mase, jer u ono vreme za nju nije moglo ni da se zna.
Prota je dakle, imao sve razloge da bude siguran, kada je najeminentijim stručnjacima, okupljenim u njegovom domu, govorio o trasi pruge drugačije nego što su oni prvobitno mislili, naime, da će ova pruga proći kroz Cigansko padalište, koje je, izgradnjom železničke stanice na tom mestu, postalo administrativni i kulturni centar sela Kremana.
Govoreći još o ovoj pruzi, Mitar tako reče: `Da će proći podosta godina i da će je ljudi jopet obnoviti, ne radi potrebe i puta, nego iz zabave i uživancije`. Da li će proći `podosta godina` dok se turistički radnici užičkog kraja jednog dana sete da bivša putanja ove pruge spada u svojevrsne draži prirode, tako retke u svetu, pa će je, valjda, `jopet obnoviti`…”
Golubović i Malenković, dakle, osim što u svojoj knjizi ne razgraničavaju - šta je to što je objavio dr Kazimirović, a šta u proročanstvu pripada njihovoj knjizi, nigde ne navode ni izvor svog saznanja: odakle proročanstvo o obnovi pruge “serbez uživancije”?
IZ rukopisa prote Zaharija Zaharića, koje su znatno kasnije (tek u trećem izdanju svoje knjige!) “pronašli” i koristili?
Moguće.
Ali, odakle im to proročanstvo - za prvo izdanje njihove knjige?
Pre upuštanja u dalju genezu ovog proročanstva - nije zgoreg “odvojiti” moguća “post festum” proročanstva od mogućih “stvarnih”, prorečenih pre zbivanja prorečenog događaja.
Dakle - 1982. godine, kada je objavljena prva knjiga Golubovića i Malenkovića, autori su, bez sumnje, znali za ukidanje pruge uskog koloseka od Užica do Višegrada, što je bilo 1974. godine. Isto tako - znali su i za “crni put” (asvalt) do Sarajeva…
Znali su sve što je znao i Kazimirović, a, opet, proročkim jezikom rečeno, znali su i mnogo više. Zato, pomalo, čudi korišćenje navodno Miloševe rečenice u obraćanju proti Zahariju: “Ne umijem ti kume ništa bolje i pobliže reći…” - da bi ovaj autorski par, sasvim nelogično, u narednim redovima preneo sijaset detalja koji potvrđuju da Mitar i te kako umije i bolje i pobliže reći.
Ako bi se to i dalo proglasiti finesom stilskog nedostatka, od sledećeg se teško može odstupiti: Malenković i Golubović nisu mogli 1982. godine da znaju da će pruga biti obnovljena!
Prvi ugovor o obnovi - potpisan je 1994. godine (12 godina nakon objavljivanja u njihovoj knjizi), a železnica je ponovo postala vlasnik trase i stanišnih zgrada 1995. godine. Nisu mogli da znaju da će pruga biti obnovljena do Višegrada. Godine 2005. - gotovo cela trasa ka Višegradu je obnovljena i položene su šine, dok se u 2006. godini očekuju i prvi turistički vozovi do Drine.
Kako su izgledala izdanja Golubovićevog i Malenkovićevog “Kremanskog proročanstva” nakon 1995. godine, kada je sasvim izvesno bilo da se pruga obnavlja?
Odgovor na ovo pitanje nije nezanimljiv.
Osim što se autori, nakon “pronalaženja originalnih rukopisa prote Zaharija” - u novijim izdanjima i na njih pozivaju, uočava se i jedna novina u poglavlju “Pruga i put Užice-Sarajevo”, koje je zadržano i u izdanju “Kremanskog proročanstva” iz 1997. godine.
O PROROČANSTVU koje govori o obnovi pruge i Šarganske osmice - oni i dalje pišu u “budućem vremenu”, iako je obnova počela dve godine pre izdanja iz 1997.
U oči pada još nešto: kao što su 1982. godine pisali “gledajući u budućnost”, na istu temu su, 1997, pisali gledajući u prošlost. Naime, u poglavlju “Pruga i put Užice-Sarajevo”, u izdanju iz 1997. godine - kako smo već napomenuli - zadržano je gotovo sve što je pisalo i u izdanju iz 1982. godine, a onda je usledilo - novo dopisivanje.
Njime se nije direktno zadiralo u samo proročanstvo o obnovi Osmice i pruge do Višegrada, ali - autori su ili nehotice ili u želji da “pojačaju intezitet uverljivosti” - sami sebi “uklizali u noge”.
U izdanju iz 1997. godine, dopisani deo u poglavlju “Pruga i put Užice-Višegrad”, glasi ovako:
“… Ideja o obnavljanju pruge Užice-Sarajevo prisutna je meću turističkim radnicima užičkog kraja. O tome nam, na strani 111, govori i ovaj odlomak iz jednog magistarskog rada, obrađenog 1982. godine:”
“Već danas u razmišljanjima turističkih poslenika užičkog kraja sreću se mišljenja i predlozi da se obnovljenom popularnom vozu `ćiri` da nova, savremena funkcija. Tako bi, na primer, taj bivši voz uskotračne pruge Užice-Sarajevo mogao ponovo da doživi svoju renesansu.
Sa posebno uređenom kompozicijom u nacionalnom stilu, sa vagonrestoranom u kojem bi se, pre svega, služili užički specijaliteti, ovaj turistički voz, od Stapara do Višegrada, preko Šarganske osmice, sa zadržavanjima na svim usputnim stanicama, bio bi retka turistička atrakcija.
Izlet ovim vozom predstavljao bi nezaboravan doživljaj za turiste, jer pruga savlađuje visinsku razliku od 300 metara, na veoma kratkom rastojanju, što je redak slučaj kod ovakvih i sličnih objekata. Na deonici između tunela na Šarganu i stanice Jatare voz pravi čuvenu Šargansku osmicu, tri puta prolazi kroz istu geografsku tačku. Osim toga, turisti bi prolazili i kroz najduži tunel na ovoj planini, i ne samo na njoj već i na čitavoj relaciji Beograd-Bar, jer je taj šarganski “podzemni prolaz” dugačak “samo” 1.660 metara.
Izletnici bi ovom prugom Beograd - Bar od Beograda do Užica stizali za dva i po časa, a odatle za 15 minuta do železničke stanice Stapari. Odatle bi popularnim "ćirom" (turističkim vozom) produžili do Bioske i Kremana, pa šarganskim tunelom do najvećeg vrha ove istoimene planine. Zatim bi se spustili u Mokru Goru i tu razgledali jednu od najstarijih crkava u Srbiji, kao i ostale znamenitosti, među kojima i neobičnu ploču na tunelu broj 53, pa produžili kroz živopisne kanjone reke Rzava, do samog Višegrada i na Drini ćuprije,
POSLE razgledanja grada i njegovih znamenitosti, turisti bi kroz divlju klisuru Drine brodom `Lotika` stigli u Perućac.
Iz Perućca, posle kupanja u Drinskom jezeru, autobusima bi se krenulo u posetu srednjevekovnom manastiru Rači, a odatle produžili bi na samu planinu Taru u prostranstvo omorika i visoke divljači. Posetom legendarnoj Kadinjači i šumovitoj Jelovoj gori završilo bi se ovo interesantno putovanje” - završavaju citiranje “magistarskog rada” i svoje poglavlje Golubović i Malenković, namećući, svesno ili slučajno, brojna nova pitanja.
Da li je, 1982. godine, prvo objavljen “Magistarski rad” ili njihova knjiga “Kremansko proročanstvo”? Naknadno citirani opisi iz magistarskog rada prvi put citiranog u izdanju iz 1997. godine - gotovo da se podudaraju sa opisima iz prvog izdanja “Proročanstva”, 1982. godine.
Oni dalje ne navode i ko je autor magistarskog rada, a bilo bi zanimljivo i to ustanoviti, pa i iz radoznalosti: da li je magistratura i odbranjena, s obzirom na to da su se u citiranom delu rada potkrale i neke materijalne greške. Kandidat za magistra tvrdio je, na primer, da je “šarganski tunel najduži sa svojih 1.660 metara”, čak i u poređenju sa tunelima na pruzi Beograd-Bar, a nije: najduži je tunel na Zlatiboru (šest kilometara)…
Kako god bilo - “ćirina” pruga od Šargan-Vitasa je, preko Šarganske osmice do Mokre Gore, u celosti obnovljena - “serbez uživancije”. Turistički vozovi saobraćaju i već su prevezli nekoliko stotina hiljada putnika - izletnika. I do Višegrada su šine položene, a redovan turistički saobraćaj planiran je za 2006. godinu.

NAJNOVIJI “ORIGINAL”

ZBOG celovitijeg uvida u temu proricanja obnove “ćire” i Šarganske osmice, valja pogledati šta o tome piše i u knjizi Ace Vidića i Milana Đurašinovića, “Kremansko proročanstvo, rukopis”, koju je 2002. godine izdala “Intelekta” iz Valjeva. Proročanstvo o izgradnji i obnovu uskotračne pruge u ovoj knjizi - priređivači na 26.strani pišu:
“…Oni me pitaju otkud ja to znadem (protu Zaharija, nap. R. A.), a ja im kažem da mi je to Mitar Tarabić rekao ovijem rečima: - Vidiš, kume Zarija, ovo cigansko padalište. - Vidim kažem mu ja, a on će na to reći: - E, kroz to Cigansko padalište proći će gvozdeni put sa gvozdenim ognjenim kolima koja će uvjek sama zastajati na ovom mjestu đe su sadevo ciganske čerge.
Ja ga na to zapitah da mi nešto pobliže reče o tome gvozdenome putu i ognjenim kolima, jerbo mi sve to izgledaše nevjerojetno te će mi Mitar i na to odgovoriti: - Ne umijem ti kume ništa bolje i pobliže reći, nego što sam ti sadevo kazo, ali znaj gvozdeni put će tuda ići i ljudi će njime putovati. Sve to nije daleko pa ćeš i ti to možda doživjeti. Ako ne ti, ondakar će doživjeti oni što budnu živjeli iza tebe. Najpošlje, reče Mitar, i taj gvozdeni put će biti uklonjen, a ljudi će putovati bezblatnim, nekaldrmisanim drumom".
Arhaičan jezik i gramatičke nepravilnosti - “sastavni su deo” objavljenog rukopisa koji je “pronašao” Aca Vidić i za koji tvrdi da je - “delo prote Zaharija Zaharića”.