Živa legenda

Piše: Predrag Mrmak

OTIŠAO je u košarkašku penziju, i pravo u legendu. Vlade Divac, prvi Srbin posle Nikole Tesle koji je naterao Amerikance da pravilno izgovaraju ime i prezime sa ovih prostora, više neće zabavljati milione ljudi na planeti kojima je basket na srcu. On je sportista koji je u dve zemlje ostvario američki san.
Naravno, Vlade ostaje u sportu kojem je mnogo dao i od koga je mnogo dobio. Biće skaut slavnih Lejkersa za mlade evropske igrače i talente sa zapadne američke obale.
Ostale su uspomene i sećanja na to kako je punih 25 godina zaluđivao rivale, od Prijepolja, preko Evrope do Amerike. Kako je one koji misle da u košarci sve znaju učio i naučio na "Divac muv" (Divčev pokret), akciju kojom je pod protivničkim košem do ludila dovodio rivale. Jednostavno, a u stvari toliko teško za onoga ko se nađe pred njim da može samo da gleda i besni! Ovaj 37-godišnjak proveo je 16 godina u NBA, a bio je jedan od prvih Evropljana koji su ostavili traga u američkoj ligi. U karijeri je igrao za Lejkerse, Šarlot i Sakramento, postigao ukupno 13.364 poena, ostvario 9.294 skoka, 3.522 asistencija i 1.630 blokada.
Samo su Karim Abdul-Džabar i Hakim Olajdžuvon pre njega uspeli da u karijeri imaju više od 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada. Divca su Lejkersi izabrali u prvoj rundi drafta 1989. godine. On je u karijeri u proseku beležio 11,9 poena i 8,3 skoka.
- Nikad nisam mislio da će ovaj dan da dođe tako brzo, ali nadam se da će mi život posle košarke biti još bolji - rekao je Divac na oproštajnoj konferenciji za medije.
Vlade je najharizmatičnija figura našeg sporta, vole ga navijači, političari i mediji. Kao niko pre njega uspeo je da osvoji naklonost nekoliko generacija. On je Evropljanin s najdužom NBA karijerom, godišnje zarađuje više od najplaćenijih evropskih fudbalskih zvezda.
Kod nas i u Americi poznat je po humanitarnom radu, jedan je od osnivača fondacije "Grupa 7". Prikupljao je novac za decu žrtve ratova na prostorima bivše SFRJ. Kao ambasador dobre volje u Americi je učestvovao u nekoliko kampanja pod pokroviteljstvom UN i posle jedne od tih akcija - "Sportom protiv droge", zaslužio je nagradu "Volter Kenedi".
Njegov poslednji reprezentativni izazov - debitovao u sedamnaestoj, odigrao 129 utakmica za plave - bio je "tim snova". Nije bio glavni igrač na Svetskom prvenstvu 2002, nije to ni želeo, ali je pozitivnom energijom dao neprocenjiv doprinos rušenju američkog mita. Za jedan život - mnogo!

KARIJERA (PRVI DEO)

1983-1985: Sloga, Kraljevo
1986-1989: Partizan, Beograd
1986: bronzana medalja na Svetskom prvenstvu u Španiji
1987: bronzana medalja na Evropskom prvenstvu u Atini
1988: zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za juniore u Bormiu
1988: srebrna medalja na Olimpijadi u Seulu
1989: zlatna medalja na Evropskom prvenstvu u Zagrebu
Sutra: Od Elana do Partizana