Dve magije ćuprije

Piše: Radovan Popović
BILO je to posleratno vreme, kada je Andrić živeo u Sarajevu, kao poslanik u Skupštini Bosne i Hercegovine, oko pet godina. Često će se podsećati devet godina koje je proveo u Sarajevu, kao gimnazijalac (šesti razred je ponavljao zbog matematike). Drugo izdanje romana "Na Drini ćuprij"a objavljeno je 1946. godine i Andrić je za to delo dobio nagradu Komiteta za kulturu i umetnost Vlade FNRJ. Milan Bogdanović je u prikazu romana u Narodnoj književnosti, između ostalog, napisao:
"Njegova metafora, njegova slika, ritam njegove rečenice i njegova svaka posebna reč, uvek određena za što je potrebno i ugrađena na pravom mestu, osvajaju same za sebe, pa vas već osvojene uvode u sadržinu i za nju vezuju. U ovome romanu Andrić je dao možda svoje najbolje stilske trenutke, i to, uz sve drugo, samo delo čini visokim umetničkim dometom."
Prvi prevod romana "Na Drini ćuprija" izlazi 1947. godine u Budimpešti, u prevodu Zoltana Čuke. Zatim se ređaju izdanja za izdanjem na srpskom jeziku, ali pisac je nezadovoljan mnoštvom korektorskih grešaka. Prijatelju Marku Markoviću, inače direktoru izdavačke kuće "Svjetlost", piše:
"Ti si čovek koji zna šta je jezik i šta je knjiga i korektura i ne treba da ti govorim, prelistaj moje ispravke, pa ćeš videti, a vrlo je verovatno da mi je promakla neka greška..."
Roman "Na Drini ćuprija" izlazi potom na bugarskom, u Sofiji, pa na češkom, u Pragu.
Pomaže, novčano, kulturne akcije u Višegradu, kao što je izgradnja Doma kulture i šalje knjige biblioteci. Upravi Sindikalnog kulturno-umetničkog društva u Višegradu Andrić 9. februara 1950. godine piše:
"Dragi drugovi, odavno nemam nikakvih vesti o vašem radu i razvitku vašeg Društva, a ni ja, zauzet raznovrsnim poslovima ne stižem da vam se javim onako često kako bih želio. Molim vas, da mi javite i da me sa nekoliko redaka izvestite kako radi i kako se razvija vaše Društvo, kakve napretke pokazuje i sa kakvim se teškoćama bori. Ja često pomišljam na Višegrad i na vas. Kao malen znak toga sećanja šaljem vam danas sumu od din. 20.000, u nadi da će vam možda biti od neke koristi u vašem radu. Molim vas da taj znak drugarskog sećanja primite sa dobrim osećanjima sa kojima vam ga ja šaljem..."
A, Društvo nosi ime "Ivo Andrić" i zahvaljujući njegovoj novčanoj potpori nabavljeno je ono najnužnije, kao što su muzički instrumenti, rekviziti za folklornu sekciju...
Andrić je u žiži ne samo književnog, već uopšte javnog života nove Jugoslavije - predsednik je Saveza književnika, član je mnogih akademija...
POČETKOM aprila 1952. godine u Višegradu je održana godišnja skupština Kulturno-umetničkog društva i Andriću su se odmah javili:
"Primili smo Tvoju pomoć od 10.000 dinara, za novu godinu, na kojoj se zahvaljujemo. Posebno se ovom prilikom zahvaljujemo na poklonu Tvoje kuće u Višegradu, u korist izgradnje Doma kulture..."
Višegrađani ga 1952. godine pozivaju da dođe na svečanost povodom otvaranja popravljenog mosta na Drini. Andrić se zahvaljuje na pozivu:
"Neobično mi je žao što se vašem pozivu ne mogu odazvati, jer sa sadašnjim stanjem moga zdravlja ne bih mogao krenuti na put. Ja se bar ovako pridružujem vašem veselju i šaljem svima onima čijim je trudom i zauzimanjem obnovljena ova građevina, svima radnim ljudima dragog Višegrada srdačne čestitke i najbolje želje za dalji napredak grada i sela.
Vi možete biti ponosni na ovako zamišljeno delo kao što je obnova ovog istorijskog i važnog mosta, a i ja se ovde ponosim vama. Jer, svojim mislima i svojim radom, ja sam danas, kao i uvek, vezan za Višegrad i ceo taj kraj i radujem se svakom vašem napretku..."

(NASTAVLjA SE)