Pod krovom Srbije

Piše: dr Radmila Radić
REDOVNO zasedanje Sabora SPC, maja 1991. godine, pored ostalih tema (prevazilaženje raskola u SPC, izbor novih episkopa - za banatskog je postavljen Atanasije Jevtić i dr.) imao je na dnevnom redu stanje u SAO Krajini i Hrvatskoj. Sabor je pozvao pastvu da pomogne izgnanicima iz Hrvatske i upozorio Srbe da u slučaju izbijanja širih sukoba "budu trezveni i čovečni". Pravoslavlje počinje sa objavljivanjem feljtona o stradanju srpskog naroda u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Taj feljton izlazi više meseci kontinuirano. Redovno se donose informacije o progonu srpskog naroda i uništenju srpske imovine u Hrvatskoj, zatim vesti o napadima na SPC, uvodi se rubrika "Vesti sa ratišta", apeluje se za prikupljanje pomoći.

U razgovoru za austrijsku televiziju 1. jula 1991. godine, patrijarh je rekao: "Ako i mi pravoslavni i rimokatolici i muslimani budemo poštovali čoveka i njegovu slobodu, i ne budemo pribegavali nasilju i širenju svoje vere, a tako budu postupali i ljudi drugih vera, kao i oni bez vere, ateisti, neće pretiti opasnost ni njima od nas, ni nama od njih."

Početkom jula u patrijaršijskom dvoru u Beogardu okupljaju se prvaci političkih stranaka iz Srbije i iz srpskih nacionalnih stranaka koje deluju u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i razgovaraju o temeljnim interesima i ciljevima srpskog naroda. Ova praksa okupljanja i savetovnja u Patrijaršiji, započeta 1991. godine, nastavljena je i narednih godina.

PRILIKOM besede u Prebilovcima, 4. avgusta 1991. godine, patrijarh u svoje ime i u ime Sabora SPC poziva sve pravoslavne Srbe da u slučaju oružanih sukoba širih razmera u zemlji postupaju u duhu "viteškog čojstva i junaštva", da nikome ne nanose nepravdu, da ne ruše tuđe bogomolje i svetinje. Krajem avgusta ponovo se sastaju patrijarh Pavle i kardinal Kuharić, ovoga puta u Slavonskom Brodu. Tom prilikom kardinal je izjavio da je Hrvatskoj nametnut rat sa određenim ciljevima i da on poprima sve okrutnije razmere.

Patrijarh je na to uzvratio da se u rat ušlo pod izgovorom o visokim narodnim i demokratskim ciljevima, ali na kraju su se obe starne složile da se formira mešovita komisija koja je trebalo da doprinese prevazilaženju nesporazuma između dve crkve.

Patrijarh Pavle upućuje oktobra 1991. godine lordu Karingtonu, predsedniku Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, pismo u kojem kaže da zbog genocida u prošlosti nad Srbima u Hrvatskoj i savremenih zbivanja na tom prostoru, Srbi ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne Hrvatske, već moraju ući pod zajednički krov sa Srbijom i svim srpskim krajinama. "Vreme je da se shvati da žrtve genocida i njegovi negdašnji, a možda i budući vinovnici, ne mogu živeti zajedno."

Slično pismo bilo je upućeno i 4. februara 1991. godine predsedniku i svim učesnicima Mirovne konferencije u Hagu. Delegacija sa vanrednog zasedanja Sabora SPC posećuje potpredsednika Predsedništva Jugoslavije dr Branka Kostića i predsednika Srbije Miloševića i prenosi im zahtev da ni Predsedništvo Jugoslavije ni predstavnici Srbije i Crne Groe, ne dozvole u Hagu, niti bilo gde drugde da se srpskom narodu "nametne najtragičnije rešenje njegovog pitanja".

Dr Branko Kostić je tokom susreta odao posebno priznanje SPC za dotadašnje napore u zaštiti Srba i dodao da je njena uloga od neprocenljivog značaja. Saborska radna grupa sastala se i sa predstavnicima opozicionih političkih partija u Srbiji i izrazila je stav o potrebi jedinstva srpskog naroda i formiranja vlade nacionalnog spasa. U zvaničnom saopštenju sa Sabora upozoravaju se Srbi da pravoslavna crkva dopušta jedino odbrambeni i oslobodilački rat kada je on nametnut, a odbacuje svaki zavojevački. "Srpskog vojnika treba da krasi tradicionalno čojstvo i junaštvo: on se mora boriti viteški i časno, ne kaljajući zločinima i nepravdom svoj i narodni obraz."

NEKOLIKO meseci pred početak rata u Bosni i Hercegovini, delegacija Islamske verske zajednice na čelu sa hadži Hamdijom efendijom Jusufsaphićem, muftijom beogradskim, posetila je patrijarha Pavla i tom prilikom je upućen apel za mir i protiv zloupotrebe vere u nacionalno-političke svrhe. Mesec dana kasnije, početkom septembra 1991. godine, patrijarh Pavle je primio Aliju Izetbegovića, predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, koji je patrijarhu rekao da "muslimani nikada neće dići ruku na Srbe" i da se problemi mogu rešavati jedino mirnim putem. Oktobra meseca, međutim, donet je Memorandum o suverenosti i nezavisnosti Bosne i Hercegovine i istog meseca Srbi donose plebiscit o ostajanju u Jugoslaviji, a decembra i rezoluciju o formiranju Srpske republike.

U razgovoru sa Miloradom Vučelićem za "Politiku" početkom novembra 1991. godine na pitanje šta je srpski nacionalni i državni interes u završnici jugoslovenske državne krize i kako ga vidi, patrijarh je rekao:

"Ni u ovoj stvari nemam neki svoj određeni plan, jer se politikom nisam bavio, te mogu samo reći da, kao ljudi, shvatamo i prihvatamo pravo svih naroda na slobodno opredeljenje da priđu zajednici sa drugima, ukoliko i ovi na to pristanu, i slobodno se iz zajednice odvoje, mirno i u saglasnosti s njima. Ali smatramo da se to pravo ne može uskratiti nijednom narodu - dakle ni srspkom." U istom razgovoru na pitanje u vezi sa optužbama da je njegovo pozivanje na kosovski zavet "poziv u boj" odgovorio je: "Kako bi to moglo da znači pozivanje na osvetu, raspirivanje mržnje, netrpeljivost..."

ISTINA O ZLU
MAJA meseca patrijarh Pavle je služio liturgiju u Jasenovcu i tom prilikom poručio da Sabor SPC liturgijsko-molitvenim obeležavanjem pedesetogodišnjice stradanja ne želi da podstiče zlu krv niti osvetu, već želi da se sagledavanjem istine o zlu izbavi od novog zla.
U Hrvatskoj ove komemoracije nisu shvaćene na način kako je to želeo patrijarh Pavle, već kao podgrevanje starih rana i pravljenje optužnice hrvatskom narodu. Povodom tog je reagovao Radovan Bigović rečima da je to što SPC čini "vapaj Hrvatima da njihova deca ne ponove zločin nad Srbima". Istovremeno, nastavljena je polemika između "Pravoslavlja" i "Glasa koncila" oko ustaških zločina nad Srbima u NDH.

(NASTAVLjA SE)