Pisma bez odgovora

PIŠE: DR RADMILA RADIĆ

POVODOM ustavne krize i pogoršanih odnosa unutar rukovodstva Republike Srpske, patrijarh je u julu 1997. godine ponovo boravio u Sokocu i Banjaluci i sastao se sa predsednikom RS u Predsedništvu BiH, Momčilom Krajišnikom i predsednikom RS Biljanom Plavšić. Krajišnik je posle razgovora rekao da je patrijarh uputio apel da se nađe rešenje za izlaz iz krize. Iz kabineta predsednika RS u Banjaluci nije stigla nikakva potvrda o ovom susretu niti je izdato zvanično saopštenje za javnost nakon završetka razgovora u kojima su učestvovali i drugi velikodostojnici SPC. Patrijarh Pavle je pokušao ponovo početkom septembra 1997. godine da pomiri u Banjaluci čelnike bosanskih Srba, ali u tome nije uspeo. U drugoj polovini oktobra došlo je do još jednog susreta patrijarha i članova Sinoda SPC u Patrijaršiji sa rukovodstvom Republike Srpske. U saopštenju iz kabineta patrijarha navodilo se da su patrijarh Pavle i predstavnici RS razgovarali o pitanjima veronauke, bogoslovije i duhovne akademije i o daljem unapređenju odnosa između SPC i vlasti RS.

Tokom 1997. godine patrijarh je blagoslovio i potpisao deklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj i BiH, kao i deklaraciju o obustavljanju postupka Haškog tribunala protiv dr Radovana Karadžića. Sinod je izdao saopštenje u kojem je napadnut Haški tribunal. Patrijarh je bio aktivno uključen i u probleme vezane za Sremsko-baranjsku oblast. On je 18. marta 1997. godine primio administratora SBO Žaka Klajna, koji je povodom toga izjavio da je razgovor vođen o predstojećim izborima u Hrvatskoj, kao i o značaju učešća srpskog naroda Sremsko-baranjske oblasti u njima. Izražavajući zadovoljstvo rezultatima razgovora sa patrijarhom i arhijerejima SPC u Beogradu, Klajn je istakao da je budućnost srpskog naroda u njegovim rukama i da će prihvatanjem hrvatskih dokumenata i izlaskom na glasanje obezbediti svoju budućnost. Dodao je i to da je srpskom patrijarhu pomenuo listu okrivljenih koju su sačinile hrvatske vlasti, što je zapravo značilo da je za lokalno stanovništvo u 99,9 odsto slučajeva amnestija bila završena. On je istakao da je od hrvatske vlade zahtevano da potvrdi da je ova lista konačna i da neće biti proširena, što je od posebne važnosti za ljude iz ove oblasti. Administrator Sremsko-baranjske oblasti je izjavio da u susretu sa arhijerejima SPC nije bilo reči o mogućem susretu srpskog patrijarha Pavla i kardinala Kuharića.

Nakon sednice Sinoda SPC u Dalju, patrijarh Pavle je 25. marta 1997. godine u obraćanju vernicima pozvao stanovnike Sremsko-baranjske oblasti da ostanu i održe se na tom prostoru "kao narod Božji, istinski hrišćani i časni ljudi". Pored članova Sinoda sednici su prisustvovali i episkop osječko-poljski i baranjski Lukijan, episkop sremski Vasilije i episkop bački Irinej. Patrijarh Pavle je tom prilikom razgovarao i sa predsednikom Izvršnog veća Sremsko-baranjske oblasti Vojislavom Stanimirovićem. Potom je patrijarh razgovarao 9. maja 1997. godine u Beogradu i sa predsednikom SBO Goranom Hadžićem. Posle razgovora, Hadžić je novinarima izjavio da je od srpskog patrijarha zatražio da "utiče na ostvarivanje prava srpskog naroda, kako bi nakon održavanja izbora u SBO ostali na svojim staništima".

Vrh SPC je 1997. godine intenzivirao svoje aktivnosti na diplomatskom planu i kontakte sa predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija. Za vreme trajanja Sabora SPC 1997. godine, patrijarh Pavle je primio državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt i uručio joj predstavku sa gledištima Sabora na goruća pitanja SPC i srpskog naroda. Na vanrednom zasedanju Sabora 1997. godine bila je izražena zabrinutost i apelovano je na sve vernike SPC i na odgovorne činioce u društvu da se povede računa o primeni načela hrišćanskog morala i opšteljudskih etičkih vrednosti, na političku i ljudsku toleranciju.

U januaru 1998. godine patrijarh je uputio poruku i građanima Crne Gore da se na miran i dostojanstven način bore za svoje političke ciljeve i kaže da je trenutak da im "junaštvo bude čojstvo". On je zamolio Crnogorce "da razbiju mrak bratomržnje" i dodao: "Da sam u mogućnosti došao bih danas u Podgoricu, ali ne da dam podršku jednoj ili drugoj zavađenoj strani, već da stanem između njih." U poruci se navodi da ni pravo, ni nepravo nisu samo na jednoj strani i da svako treba da se bori za svoje mišljenje na način koji dolikuje ozbiljnim ljudima. "Vi koji ste poduže do sada bili na čelu Crne Gore nemojte se bojati da ste na gubiku, ako misliti da vam je pobeda nepravo izmakla. Teže bi po vas bilo ako ispadne da po svaku cenu i uvek isti moraju biti nepromenjivi. Vi koji sada treba da preuzmete najodgovornije dužnosti imajte na umu da valja služiti narodu, a ne gospodariti njime i trudite se da budete predstavnici svih ljudi Crne Gore, a ne samo vaših pristalica i nemojte promenu shvatiti kao svoju pobedu, već kao priliku da što bolje i više uradite za dobro svih naroda i zemlje u kojoj živite."

Krajem maja 1998. godine poglavar SPC je primio predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i predsednika crnogorske skupštine Svetozara Marovića. Patrijarh i crnogorski funkcioneri razmatrali su situaciju na Kosovu i stanje u saveznoj državi posle smene saveznog premijera Radoja Kontića. Patrijarh Pavle je nedelju dana pre toga uputio pismo predsednicima SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore - Slobodanu Miloševiću, Milanu Milutinoviću i Milu Đukanoviću, te predsednicima republičkih skupština Draganu Tomiću i Svetozaru Maroviću, u kojem ih je pozvao na sastanak u Beograd da bi razgovarali o situaciji na Kosovu. Odgovori Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića i Dragana Tomića na patrijarhovo pismo nisu stigli.

U SLUŽBI MIRA

PREMA patrijarhovim rečima, kada je u martu 1991. godine došlo do prvih nasilnih obračuna, on je od "pravoslavaca, katolika i svih ljudi dobre volje" zahtevao da pokažu suzdržanost i razumnost i da "za dobrobit svih učine sve što je u njihovoj moći", da ponovo dođe do mira. Sastajao se i sa predstavnicima drugih verskih zajednica da bi se zajedno sa njima pomolio i apelovao na zaustavljanje nasilja i mirno rešavanje sukoba. "Bog će na svom tasu izmeriti ko je počinio više zločina". Crkva, objašnjavao je patrijarh, vernike poziva da na zločine ne odgovaraju zločinima. Od napada se, doduše, treba braniti, ali "odbrana mora da bude humana, a ne zločinačka. Zločinac je onaj čovek koji počini zločin, ali i onaj koji na zločin odgovara zločinom".