Zadaci nove vlasti

PREDSTAVNICI Studentskog pokreta "Otpor" dobili su blagoslov od patrijarha u novembru 1999. godine, a u junu naredne godine zatražili su podršku SPC u borbi za demokratske izbore, pomoć u zaštiti od represije, savet i blagoslov. Patrijarh je dao podršku i blagoslov aktivnostima ovog pokreta, ali je od njih zatražio da se uzdrže od nasilnih metoda, "nedoličnih reči i postupaka".
Sutradan posle velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine u Beogradu, u besedi na platou ispred hrama Svetog Save na Vračaru, patrijarh je rekao:

- Pomolimo se Bogu, jedinom Darodavcu mira i ljubavi, da mir, ljubav i bratsku slogu umnoži u nama, posebno ovih dana kada naša država treba da doživi svenarodni preobražaj, ukidanje sankcija i vezu sa svetom, što smo svi želeli i očekivali tako dugo. Molili smo se, isto tako, da nam podari dar pokajanja, praštanja i pomirenja, a iskoreni iz uma i srca našeg svaku pomisao na mržnju, osvetu i sukobe.
SPC je u Vaskršnjoj poslanici početkom aprila 2001. godine poručila: "U sadašnjem trenutku naše istorije svi mi gajimo nadu da ćemo izgraditi novo društvo i novu državu različitu od one u kojoj smo živeli." Dodaje se da reforme i zakoni ne znače mnogo bez težnje ka vrlini koja je jedini put u borbi protiv zla.
POSLE pada Miloševića, patrijarh i SPC su napadani od političara i komentatora zbog preteranog mešanja u politička pitanja, kao što je izbor državnih simbola ili uvođenja veronauke u škole. Deo analitičara je smatrao da SPC ima najveći značaj kao institucija koja simboliše ideju svesrpskog jedinstva i koja posle vojnog i političkog sloma nastoji da duhovno, kulturno i politički zaokruži prostor. SPC je od smene vlasti u Srbiji bila u evidentnom usponu i prema svim istraživanjima javnosti uživala je visok stepen poverenja u društvu (posle predsednika države i Vojske), što državni organi nisu mogli da zanemare. Ministar vera Republike Srbije obećao je povratak crkvene imovine i Bogoslovskog fakulteta u okvire Beogradskog univerziteta. Broj crkava u izgradnji je porastao i Vlada Srbije je u tu svrhu izdvajala znatna sredstva.
Kada je izbio spor oko omladinskih kampova, u kojem je SPC optužila Vladu za "majmunsku bestidnost i satanističku amoralnost", došlo je do sastanka između patrijarha i ministra prosvete Gaše Kneževića na kojem su se dogovorili da se u rad omladinskih kampova ubuduće uključi i Crkva. Tom prilikom ministar prosvete je patrijarhu podneo na uvid i program reforme školstva u Srbiji. O uticaju Crkve na vlast u Srbiji govori i slučaj sa izručenjem Miloševića Haškom tribunalu. SPC je tu vest primila sa velikim negodovanjem, a vladika Amfilohije je neuvijeno poručio da je svetogrđe to što je učinjeno na veliki verski praznik Vidovdan (28. jun). Očigledan rezultat pritiska na vlast bio je vidljiv već posle nekoliko dana, kada je srpski premijer Zoran Đinđić obećao donošenje uredbe o uvođenju veronauke u škole.
Početkom jula 2001. godine na sastanku patrijarha Pavla i članova Sinoda SPC sa premijerom Zoranom Đinđićem razmatrana su i konkretna pitanja oko uvođenja verske nastave i izgradnje hrama Svetog Save, ali i politička situacija u zemlji. Istog dana, 4. jula, patrijarh je primio i predsednika SRJ Vojislava Koštunicu i predsednika Socijalističke partije Srbije Živadina Jovanovića. Jovanović je posle prijema izjavio novinarima da je u razgovoru sa patrijarhom izrazio zabrinutost zbog stanja u zemlji i ukazao na opasnost "kršenja osnovnih duhovnih i svetovnih zakona". Na pitanje da li će sveštenici SPC posećivati bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u zatvoru u Ševeningenu, Jovanović je podsetio da je poseta mitropolita Amfilohija Miloševiću, dok je bio u Centralnom zatvoru u Beogradu, primljena sa odobravanjem u javnosti. Jovanović je dodao da se nada da će takvih poseta biti i ubuduće.
PATRIJARH Pavle je u intervjuu za list "Politika" ocenio vraćanje veronauke u osnovne i srednje škole kao "akt demokratizacije društva i izraz slobode i verujućim građanima, kojima je u poratno vreme bila oduzeta". Na pitanje kakav je odnos vlasti prema SPC posle 5. oktobra, patrijarh je odgovorio da "sadašnja vlast, izabrana od naroda da unese mir i osigura pravdu i slobodu svima građanima, pruža slobodu i Crkvi u granicama Ustava i zakona". Patrijarh je krajem avgusta ponovo primio predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, ministra vera i ministra prosvete, a krajem septembra je, otvarajući Peti međunarodni kongres visokih pravoslavnih teoloških škola, rekao da bogoslovske škole, nastavnici i sveštenici treba da uvode među ljude vrednosti jevanđelja iznoseći savremenim jezikom i primerima istinu Božju. Premijer Đinđić je istom prilikom izjavio da je taj skup potvrda da je Crkva dobila mesto koje joj pripada i koje joj je uskraćivano decenijama. Kada je početkom novembra patrijarh Pavle pozdravio učenike prvih razreda osnovnih škola koji su se odazvali pozivu na učenje veronauke, premijer je kazao da nijednog trenutka nije posumnjao u ispravnost tog cinja "jer ljudima treba dozvoliti da naprave izbor". Dvadesetak dana kasnije, patrijarh je u prisustvu episkopa, sveštenika i đakona SPC i samog premijera Đinđića osveštao nova zvona na hramu Svetog Save u Beogradu.
Arhiepiskop atinski i svegrčki Hristodul čestitao je srpskom premijeru, početkom septembra 2001. godine, povratak verske nastave u obrazovni sistem i preneo podršku i divljenje Grčke pravoslavne crkve za projekat završetka hrama Svetog Save, za koji je SPC uručen veliki novčani prilog.

STRADANjA NA KOSMETU

PREDSEDNIK Nemačke Johan Rau odao je priznanje maja 2001. godine SPC, "koja strpljivo i hrabro neguje zajednički život na Kosovu" i naglasio da je Nemačka spremna da finansira i pomaže nastajanjima koja "grade pomirenje", pa je već stavila na raspolaganje "milion nemačkih maraka za dobro srpskog stanovništva na Kosovu". Nekoliko meseci kasnije, patrijarh je uputio apel najodgovornijim ličnostima svetske javnosti s molbom da učine sve da što je u njihovoj moći da "konačno prestanu stradanja na napaćenom Balkanu". Navodeći da na ovim prostorima nemiri i stradanja ne prestaju, već se šire i da je za to osnovni uzrok narastanje albanskog terorizma, a u apelu se ističe da je jasno da se tu ne radi o borbi za ljudska prava, "već je na delu borba za teritorije i menjanje međunarodno priznatih granica i to putem terorizma i etničkog čišćenja nealbanskog stanovništva".

(NASTAVLjA SE)