Tajna crnog kamena

Piše: dr Dragoljub Nikić
U DOBROTIĆU, sa svojim kopačima, ostao duže od godinu dana. U preseku smo, u dolini rečice, kopali kamenje, i išli, sloj po sloj, u dubinu. Kasnije smo se uverili da je ovo uzaludan posao od kojeg smo digli ruke, jer je uranske rudače bilo: sasvim malo ili je uopšte nije ni bilo. Raziđemo se. Ja se vratim u Beograd, na stari posao, ali sve nas ne napušta groznica za raznim pešačkim prospekcijama.
Mučilo nas je pitanje: šta dalje da se radi i gde da se istražuje. A baš u to vreme nekom na pamet padne ova ideja: pre rata, po terenima Kraljevine Jugoslavije, tragalo je mnogo kojekakvih amatera - minerologa, istraživača rudarskog blaga, tragača za skrivenim zlatom, ispirača zlata u raznim rekama. O njima je predratna štampa često opširno pisala. Gde su ti amateri - prospektori na razna blaga? Kako se zovu? Da li su živi? Kakva bi se pomoć od njih mogla dobiti? Možda znaju za lokalitete kakve neobične rudače?
I, naravno, Udba se da u poteru za takvim predratnim lutalicama, amaterima - prospektorima, koji su dobro poznavali teren zemlje.
- I sećam se - nastavlja dr Milan Ristić - nađu jednog. Bio je to neki Popović. Nađu ga u zatvoru, na izdržavanju kazne, ne znam kakve, da li je bio saradnik sa okupatorima ili je napravio kakav drugi greh prema zakonu. Tek dovedu ga u centralnu Udbu i zatvore u jednu prostoriju. Tu će, uz bolju hranu i negu, i dalje izdržavati kaznu, ali pod jednim uslovom: dobio je komad hartije i olovku i njegov je zadatak bio da se seti svih predratnih amatera - geologa u koje je i sam spadao.
I OVAJ Popović se sećao. Pisao je imena, lokacije, reke i planine, ali ne znam šta je bilo sa tim papirima i da li su njegova sećanja bila pouzdana za naše traganje za uranom širom Jugoslavije. Do mene ti papiri nisu doprli; da li je u njima bilo indikacija koje su mogle postaći prospektore da krenu u potragu tamo i tamo ili nisu - ne znam.
A baš nekako posle toga, u Beograd, u Ministarstvo rudarstva, stiže jedna neobična pošiljka: neko je, sa juga Makedonije, sa Kajmakčalana i Midžora poslao veliku crnu kamenicu - "pehblendu" - u kojoj je bilo mnogo urana, čak od 50 do 70 procenata! I upravo je ovaj kamen u nas uneo pravu uransku goznicu. Pretpostavili smo da je lokacija na kojoj je nađen veoma bogata rudačom.
Ali, gde je ta lokacija? Ko ga je, kada, i tačno gde, našao? Niko nije znao sem podatka da je kamen stigao u Beograd sa Kajmakčalana, sa Kožufa.
Udba je odmah organizovala ekspediciju. Krene nas geologa, prospektora, inženjera, tehničara, udbaša preko 40. Vodio nas je, tik uz grčku granicu, jedan major iz Udbe. Tako smo, jednako u "uranskoj groznici", po južnoj Makedoniji tragali duže od mesec dana; pridružili su nam se na Kajmakčalanu i naši graničari; išli smo, raspitivali se: ovde su u Prvom svetskom ratu vođene ogorčene borbe i zemlja je još bila otrovana od topovskih granata. U pretrazi nam se pridružio čak i jedan francuski prospektor. On je sanjario kako će pronaći bogata ležišta urana i kako će dobiti od naše države koncesiju da rudaču eksploatiše... Nalazili smo magnanski, ali ne i uranski oksid. Naši "gajgeri" su bili nemi.
GRUPA lovaca na uran na Kajmakčalanu uvećala se na 46 tragača: spavalo se po bačijama, napuštenim kućama, pod šatorom. Uskoro do lovaca na uran dopre ova priča: taj crni kamen "pehblendu" navodno je pronašao neki hodža kod Demir Kapije. On zna lokaciju gde takvog kamenja ima u izobilju. Ta priča je sasvim raspalila maštu prospektora, ali i Udbe.
- I na kraju se sazna da je crni kamen, uransku rudaču, pronašao neki hodža iz sela kod Demir Kapije - priseća se dr Ristić u svom svedočenju o našoj "uranskoj groznici". - Udbin zadatak je bio da se ovo svešteno muslimansko lice pronađe. U isto vreme, iz Ministarstva meni jave da se nalazač nagradi, ako pokaže nalazitše, sa dva miliona dinara - što je za ono vreme bilo basnoslovno ogromno. Čak odmah u jednoj torbi pošalju novac. Ja sam po Makedoniji nosio torbu punu papirnih moneta. Na sastanak sa hodžom krenemo jedan major iz Udbe i ja. Hodža dođe na određeno mesto i u određeni čas. Čamcem je prešao reku Vardar kod Demir Kapije. Pokažemo mu onaj kamen kao uzorak. U isto vreme otvorim torbu i pokažem dva miliona dinara. Čim donose ovakav isti kamen i kasnije nam otkrije u planini i lokaciju, odmah dobija ovu zamašnu nagradu koja mu obezbeđuje izdržavanje do kraja života!...
(NASTAVIĆE SE)