Vinča bez bombe

Piše: dr Dragoljub NIKIĆ
- NE znam tačno šta je bilo sa "žutim kolačem". Čuo sam dve priče. Jedni su mi kazivali, mnogo godina kasnije, da je "kolač" prodat Zapadnoj Nemačkoj, a drugi da ga je kupila neka porculanska ili fabrika boja kao oksid za pravljenje uljanih premaza...
Zapretila je opasnost da se i naša ekipa, dobro organizovana i uigrana, ne rasturi (ljudi, oprema), savezne vlasti su nam tada dale pola milijarde dinara (što je bilo mnogo novca), sa zadatkom da to sve sačuvamo i održimo. I dugo smo se održali. Pravili smo metalogenetske studije i istraživali razna druga blaga širom bivše Jugoslavije...
Na kraju svoga svedočenja o "uranskoj groznici" kod nas, dr Milan Ristić kaže i ovo:
- Akademik Pavle Savić je mogao da napravi atomsku bombu u Vinči. Bio je montiran reaktor, a bilo je dovoljno i urana, ali je, sasvim opravdano, nije hteo da pravi. Ništa mi ne bi dobili tom atomskom bombom. Uranski "kolač" smo prodavali nesvrstanim zemljama u malim količinama i one su po svojim laboratorijama pokušale da vrše kojekakve laboratorijske eksperimente...
SADA navodimo nekoliko fragmenata iz svedočenja, takođe poznatog i priznatog našeg geologa i uranskog prospektora, dr Antonija Antonovića koji govori o "uranskoj groznici", ali o onome što se dešavalo mimo groznice.
- O uranu se govorilo i šaputalo kao o strateškom čudu i najvećoj državnoj i naučnoj tajni. Instituti koji su se bilo kako i na bilo koji način bavili pitanjem rudarstva bili su, od državne bezbednosti, pod stalnom prismotrom: praćeni smo, osluškivani i uhođeni, a i mnogo puta proveravani. U našoj svesti strah od "neprijatelja" i "špijunaže" bio je stalno prisutan i stalno podstican od onih koji su nad nama bdeli. U prvo vreme o svemu je brigu brinuo Aleksandar Ranković i njegova policijska agentura, a kasnije je sve to prešlo pod vojnu komandu...
... Sećam se, jednom dobijem zadatak da idem u pešačku prospekciju na jug Makedonije i istočni deo Srbije. Treba dane i nedelje da provedem na terenu, sa "gajgerom" u ruci (mi smo ih tada zvali "njuškala"), da hodam određenim predelima i stalno gledam u skazaljke brojača, a zatim, mesta gde se pojavi povećano zračenje, lociram i unesem u geološke karte. Na polasku me pita žena: "Kuda ćeš?" a joj kažem: "Ne znam". A znam. Samo dva dana posle moga odlaska dolazi Udba i izdalje i potanko ispituje moju ženu - hteli su da vide da li sam joj svoj put otkrio. Odlazili su tek kada su se uverili da pojma nema gde joj je i na kakav put otišao muž sa torbom na leđima, planinarskim cipelama na nogama i brojačem u ruci. Znala je da sam otišao da tragam za uranom, ali nije znala pravac i mesto traganja...
A KADA smo odlazili u svet, u tuđe zemlje, i tuđe atomske centre, da vidimo šta oni rade, dobijali smo instrukcije - ne smete da pokažete ni koliko znate, ali ni koliko ne znate. Međutim, naši domaćini, naročito Rusi, takođe su dobro čuvali od nas svoje tajne.
U Zemunu, u Ulici cara Dušana, pedesetih godina, održavan je neobičan kurs, na skrivenom mestu, u jednoj od zgrada, koju je strogo kontrolisala Udba. Sve je bilo pod tako strogom konspiracijom kao u najsurovije vreme ratne ilegale. Kurs je trajao četiri meseca, na njemu je bilo 49 kursista, a glavni predavač i voditelj ove škole bio je dr Milan Ristić, glavni stručnjak i prospektor za uran u "uranskoj groznici" na našem prostoru. Kursisti su, da dođu na kurs, morali da prođu kroz mnoge provere, "sita i rešeta", da bi na kraju, sa dozvolom Udbe mogli da uđu u prostoriju u kojoj se obavljalo školovanje. Predavanja su uglavnom bila šifrovana i niko nije smeo da zna da se u ovoj tajanstvenoj zgradi spremaju budući uranski prospektori, istraživači "magičnog metala", koji će, sa "gajgerima" u rukama, krenuti u pešačku prospekciju širom Jugoslavije. Jer, u vreme "uranske groznice", Jugoslavija je bila veoma deficitarna u prospektorskom kadru, a geolozi - uranisiti, mogli su se izbrojati na prste jedne ruke...
Jedan od kursista iz Zemuna, kasnije glavni prospektor u Kalni na Staroj planini, bio je i Milovan Pešić, koji danas, sa uzbuđenjem, svedoči o tom periodu.
(NASTAVIĆE SE)