Vinča pod stražom

Piše: dr Dragoljub NIKIĆ
KLJUČNI svedok srpske "uranske groznice" i svih ambicija vezanih za nuklearnu energiju, gradnju "Vinče" i sve ono što se za njegovog života događalo u vezi sa tim, bio je akademik Pavle Savić, u svetu atomske fizike priznato i poznato ime.
Pavle Savić, kao što se zna, bio je dosta nemaran u pisanju memoara, ali je, pred kraj života, pristao da se ispovedi dvojici mlađih geologa i fizičara - Milenku Šušiću i Slobodanu Ribnikaru; oni su o ovim svedočenjima ostavili zapis u formi plakete pod naslovom: "Kazivanja Pavla Savića o periodu od 1944. do 1960. godine".
Iz ove plakete-zapisa navodimo nekoliko najzanimljivijih detalja:
"U jesen 1947. godine", kazivao je Pavle Savić iz bolesničke postelje mladim kolegama, "dođe odluka federalne vlade (Tito je bio njen predsednik, a general Ljubodrag Đurić sekretar), da gradimo atomski institut. Ja onda, po toj odluci, počnem da tražim mesto za njega. Obiđem Torlak, Zemun Polje i druge lokacije, ali Tito izabere Vinču. To je bio najbolji izbor: u blizini dunavske vode, što je bilo neophodno za hlađenje reaktora, mirno i od grada odvojeno mesto, ali potpuno pusto, bez ijedne kuće, bez ičega. Tu je bio bostan. Na geografskim kartama onog vremena mesto se zvalo - Zmijak! Ja sve to nisam znao, tako da se nastanim među smukovima. Tada počne i borba sa seljacima oko zemlje, i sa zmijama..."
POSLE Drugog svetskog rata - kada još nije bilo bilo kakve međunarodne kontrole o pravljenju atomskih bombi - mnoge zemlje, prema svojim kadrovskim sposobnostima i tehničkim mogućnostima, a posebno prema zalihama na svojoj teritoriji uranske rudače, pristupile su radu na formiranju raznih institucija za nuklearnu energiju. Bio je to "imidž" i prestiž svake države. Među nesvrstanim svetom tadašnja Brozova Jugoslavija htela je da prednjači u ovoj naučnoj oblasti.
"Građevinsko preduzeće `Trudbenik` gradilo je Institut. Upravnik i glavni nadzornik bio je Ljuba Jankulović, major kraljevske jugoslovenske vojske... On je definitivno postavio temelje današnje `Vinče`. Ja sam imao zadatak da nacrtam laboratorije - prvo fizičku, pa fiziko-hemijsku i biološku. One su prve, a zatim paviljon koji smo kasnije zvali `Hladnjača`, gde smo smestili radijum (sa duplim zidovima) kao i jedan deo stručne biblioteke. Literatura je stizala iz Nemačke. Zatim sam projektovao elektrotehničku laboratoriju u kojoj su građene prve elektronske mašine. Ovde sam još uvek bio sam. Te zime sam spavao u štali iznad konja, jer je tu bilo toplije. U okolini nije bilo nijedne kuće za smeštaj... Godinu 1948. pamtim po tome kada zamalo nismo zaratili sa Rusima zbog poznate Rezolucije informbiroa. Prvi je u `Vinču` kao pomoćnik došao Aca Milojević. Njega smo, sa profesorom Dragoljubom Jovanovićem, slali u Nemačku po opremu, časopise i literaturu. Nemci su inače u toj vrsti literature bili vrlo bogati... Kasnije su u Institut stigli Petar Marjanović, Kanazir i Zamurović - u biološku laboratoriju. Sve je u to vreme išlo preko Udbe i njene stroge kontrole."
U SVOJOJ daljoj ispovesti akademik Savić kaže:
"Dok su u drugim nuklearnim centrima širom sveta atomski naučnici najviše i najčešće razmišljali i eksperimentisali da i njihove zemlje uđu u klub zemalja koje imaju atomsku bombu, naš nuklearni centar u Vinči isključivo je radio na primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe...
Napominjem da su za naš Institut u Vinči mnogi u svetu imali veliki interes. Prvi su došli Indusi (atomski fizičar Urivesvaro Rao), pa Norvežanin Grinland..."
O tome kako je Institut promenio ime i bio pod stalnom prismotrom Udbe, Pavle Savić kaže:
"Stalno smo bili od budnim okom Udbe. Ona nas je snabdevala tehničkim, ali i kadrom koji je prošao kroz njenu filtražu. Čak su mi iz Rakovice uputili nekog sedmostrukog udarnika, Lazu Škoru, koji nije imao blage veze sa atomskom fizikom, ali njihov kriterijum je bio da je Lazo sedmostruki udarnik... Kasnije, kada je Kidrič umro, Kardelj je došao kod mene i tražio da se Institut nazove Kidričevim imenom. Od tada se zvao: Institut za nuklearne nauke `Boris Kidrič`.
Do stručnog kadra smo dolazili preko fakulteta. Ja sam predavao fizičku hemiju i atomistiku na Prirodno-matematičkom fakultetu. U elektronskoj laboratoriji vodeće ličnosti bili su Dušan Mitrović i Rajko Tomović koji su prvi u Evropi konstruisali digitalni i analogni računar..."
(Nastaviće se)