Nagrada - izlaz na Egej

Piše: dr Petar Opačić
"UZIMAJUĆI u obzir vojnu situaciju, Nemačka i Italija garantuju jugoslovenskoj vladi da sa svoje strane neće postavljati nikakav zahtev za vojnu pomoć. Ako jugoslovenska vlada ma u koje vreme bude smatrala da je u njenom interesu da uzme učešća u vojnim operacijama Sila osovine, onda će jugoslovenskoj vladi biti prepušteno da sa Silama osovine zaključi potrebne vojne sporazume.
Moleći Vas da prednje saopštenje čuvate u strogoj tajnosti i da ga objavite samo u dogovoru sa vladama Sila osovine, koristim ovu priliku, gospodine ministre predsedniče, da Vam izrazim svoje odlično poštovanje.
Joahim fon Ribentrop"

(Grof Ćano je, u isto vreme, predao D. Cvetkoviću istovetan tekst kao u prethodnoj noti Ribentropa).
U odvojenim notama istovetnog sadržaja, Ribentrop i Ćano saopštili su predsedniku jugoslovenske vlade D. Cvetkoviću odluke svojih vlada kako sledi (tekst sa potpisom J. Ribentropa glasi):

“Ministar inostranih poslova Rajha
Beč, 25. mart 1941.
Gospodine ministre predsedniče!
U vezi sa razgovorima održanim povodom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila, imam čast da Vašoj ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim potvrdim sporazum između vlada Sila osovine i Vlade Kraljevine Jugoslavije o tome, da vlade Sila osovine za vreme rata neće Jugoslaviji podnositi zahtev za odobrenje prolaza trupa ili transporta preko jugoslovenske teritorije.
Dozvolite mi, gospodine ministre predsedniče, da Vam izrazim svoje odlično poštovanje.
Joahim fon Ribentrop“

MINISTAR inostranih poslova Nemačke Ribentrop predao je posebnu notu predsedniku jugoslovenske vlade Cvetkoviću sledećeg sadržaja:
“Gospodine ministre predsedniče!
U vezi sa razgovorima održanim povodom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila, imam čast da u ime Vlade Rajha ovim potvrdim sporazum između vlada Sila osovine i Vlade Kraljevine Jugoslavije i o sledećem:
Pri novom određivanju granica na Balkanu treba voditi računa o interesu Jugoslavije za teritorijalnu vezu sa Jegejskim morem, proširivanjem njenog suvereniteta na grad i luku Solun.
Moleći Vas da ovo saopštenje čuvate u strogoj tajnosti i da ga objavite samo u dogovoru sa vladama Sila osovine, koristim ovu priliku, gospodine ministre predsedniče, da Vam ponovo izrazim svoje odlično poštovanje.
Joahim fon Ribentrop“

Pomenuti zahtev Ribentropa postavljen pred jugoslovensku vladinu delegaciju je da Jugoslavija ne objavljuje date joj garancije iz obzira prema drugim državama koje su pristupile Paktu bez ikakvih povlastica kakve su date Jugoslaviji, da saznanje o tome ne bi dovelo do pojave nezadovoljstva u tim državama.
Međutim, skrivanje primljenih garancija koje je jugoslovenska vlada dobila od Sila osovine, poslužila je kao povod za erupciju gneva u Jugoslaviji protiv vlade i kneza Pavla, jer je u javnosti preovladalo osećanje da je jugoslovenska vlada primila sve obaveze koje su nametnute i drugim zemljama koje su pristupile Trojnom paktu uz obavezu da svim raspoloživim sredstvima zemlja aktivno učestvuje u ratnim pohodima Osovine.
Naime, vest da je vladina delegacija u Beču potpisala akt o pristupanju Trojnom paktu, koja nije bila propraćena obaveštenjima o povlasticama koje su Sile osovine garantovale Jugoslaviji, nastalo je veliko uzbuđenje u zemlji. Već sutradan, 26. marta, Odbor Advokatske komore izdao je saopštenje u kojem je osudio taj čin, kojim je zemlja “napustila dotadašnju neutralnu spoljnu politiku“ i priključila se Silama osovine u borbi za “stvaranje novog svetskog poretka pod vođstvom Nemačke i Italije“.
Strahujući od mogućeg delovanja Srpske pravoslavne crkve u podsticanju unutrašnje pobune, kraljevski namesnik dr Radenko Stanković upozorio je patrijarha Dožića da se “državna vlast neće ustručavati da upotrebi silu (protiv protivnika vladine politike - naša primedba) ako to bude potrebno, pa makar bio i poglavar crkve“. No, ta državna vlast, koja je pretila silom protivnicima njene politike, pala je pod udarom vojnog puča već u toku sledeće noći.
Na kraju ovog pregleda zanimljivo je podsetiti da je patrijarh Dožić u toku poslednjeg intimnog ručka u dvoru kod kneza Pavla malo govorio. Čak je odbio sugestiju kneginje Olge da Crkva objasni narodu tešku situaciju u kojoj se nalazi zemlja. Na osnovu toga moglo bi da se zaključi da je u međuvremenu diskretno upoznat sa sadržajem uslova pod kojima Jugoslavija pristupa Trojnom paktu i da mu je rečeno da je to jedini put za spas zemlje, ali je patrijarh zbog ranije javno saopštenog svog stava i stava Svetog sinoda o odbijanju priključenja Jugoslavije Paktu, ostao uzdržan, jer mu je, verovatno, iz principijelnih razloga (ako je zaista bio posvećen tajnim klauzulama Protokola o pristupanju Jugoslavije Paktu) bilo teško da se izjašnjava suprotno od onoga što je ranije izjavljivao.
(Nastavlja se)