Strah od pobede

Piše: Momčilo Karan
TO je delom odredilo i nastup, odnosno ono što bi se danas nazvalo scenski imidž, Ljiljane Petrović u Kanu.
- Pokojni Mika Antić, kojeg se uvek rado sećam, bio je najstariji u našoj ekipi i vodio je glavnu reč iako je zvanično vođa puta bio Duško Hren. Tako me Mika uoči nastupa upozorio da moram izgledati skromno i ponašati se dostojanstveno i u duhu socijalističke zemlje iz koje dolazim. Tako je i bilo. Obukla sam jednostavnu haljinicu, na koju mi je spikerka Saša Novak, koja je bila član naše ekipe, prikopčala i jedan broš - pojašnjava svoj evrovizijski stajling naša prva predstavnica.
U Kanu je Ljiljana Petrović sa pesmom "Neke davne zvezde" u konkurenciji pevača iz 16 zemalja, osvojila osmo mesto. Bio je to dobar plasman, a što je posebno bilo važno za Ljiljanu - dobila je i prihvatila nekoliko ponuda za koncerte, dok je kod domaće publike stekla početnu popularnost i potom napravila jednu od uspešnijih karijera u domaćoj zabavnoj muzici.
Kao uspeh koji nismo uspeli da ponovimo niz godina na evrovizijskim festivalima, često se pominjala deoba četvrtog mesta, koje je postigla Lola Novaković na "Pesmi Evrovizije" 1962. Međutim, pre toga, odnosno kada je pobedila na jugoslovenskom izboru, bilo je dosta onih koji su sumnjali da će ona uspešno da predstavlja Jugoslaviju na tom značajnom takmičenju. “Pesma Evrovizije” održana je u Luksemburgu, pošto je prethodni pobednik (u Kanu) bio francuski glumac Žan Klod Paskal, koji je pevao pod zastavom Luksemburga. Lola Novaković je izvodila pesmu “Ne pali svetla u sumrak”, koju je komponovao Jože Privšek (dakle njegovo drugo predstavljanje Evropi), dok je tekst napisao poznati zagrebački autor Drago Britvić.
Već na probama, Lola Novaković je osetila da bi mogla visoko da se plasira. Članovi festivalskog orkestra su “kuckanjem” u instrumente na svoj, esnafski način, davali joj znak da je odlična i da je njihova miljenica. Lola se, kako će se na kraju ispostaviti, uplašila mogućnosti da može da pobedi.
- Trema me je obuzela pri izlasku na scenu. Stajala sam kao da sam se našla na gubilištu. Sva moja samouverenost, koju sam do dolaska u Luksemburg iskazivala, tada se istopila. Noge su mi se ukočile, a usta i glasne žice sušile. Ipak, zapevala sam…
PRILIKOM glasanja, predstavnica Jugoslavije nije mogla da sedi na jednom mestu. Kada je videla da se posle prvog kruga glasanja nalazi na drugom mestu, napustila je salu. Napolju su je sačekali novinari, pa je morala da im pobegne. Članovi naše ekipe su posle pričali da su novinari, između sebe, komentarisali da se jugoslovenska predstavnica uplašila pobede. Kao da je to “čuo” i žiri, pa je naša pevačica u daljem glasanju padala sve niže. Kada se vratila u salu, počeli su da joj se “vraćaju” i glasovi. Italijani joj daju najvišu ocenu. Ostali su Danci da glasaju kao poslednji. U trenutku kada je Lola bila na četvrtom mestu, oni daju glas više Englezima, tako da na kraju oni sa Jugoslavijom dele četvrto i peto mesto. Pobedila je Francuskinja Izabel Obre, drugo mesto pripalo je Monaku, treće Luksemburgu. Učestvovali su pevači iz 16 zemalja.
Prve čestitke za uspešan nastup Loli Novaković stigle su od čuvenog italijanskog pevača Klaudija Vile.
Pošto je poznato da mi sve možemo da oprostimo ali uspeh nikako, i za Lolu su pričali da je opijena Luksemburgom odbijala učešće na Zagrebačkom festivalu i Beogradskom proleću, a zapravo je čekala obećani angažman iz Japana. Pošto ga izvesno vreme nije bilo, to je opet bila pružena prilika za zlurade komentare u stilu: “Malo morgen će ona u Japan! Tamo mogu da gostuju samo imena kao što su Iv Montan ili Frenk Sinatra!” Međutim, poziv iz Zemlje izlazećeg sunca je stigao. Za 50 dana Lola je održala četrdeset koncerata i imala 28 televizijskih nastupa.
(Nastaviće se)