Smotra lakih nota

Piše: Momčilo KARAN
TADA su u Luksemburgu, u stvari, nastupile dve jugoslovenske pevačice. Pored Berte Ambrož, pevala je i Tereza Kesovija koja je, međutim, predstavljala Monako. Iako je u žiriju koji ju je izabrao za predstavnika Kneževine na "Pesmi Evrovizije" bila i Gracija od Monaka, Tereza u Luksemburgu nije opravdala očekivanja. Uz nama dobro poznatog Italijana Domenika Modunja, jedina nije osvojila nijedan glas žirija. U očigledno jakoj konkurenciji pevača iz 18 zemalja, pobedio je, inače, Austrijanac Udo Jirgens sa vlastitom pesmom ”Mersi, šeri”.
Iako smo već konstatovali da Berta Ambrož nije razočarala, kao ni Lado Leskovar, godinu dana kasnije (1967), usledilo je vreme kada na evrovizijskim festivalima Jugoslavija nije imala zapaženijih plasmana, posebno kada se oni uporede sa onim koje će kasnije ostvariti Daniel, “Novi fosili”, naročito grupa “Riva”. Ali, vredi istaći da je i konkurencija bivala sve oštrija, a evrovizijski festival postajao sve cenjeniji. Imena Sendi Šo, Klifa Ričarda, Marije Masijel, Uda Jirgensa i drugih, dovoljno govore o konkurenciji. Tu onda i plasmani Berte Ambrož i Lade Leskovara dobijaju na težini.
Lado Leskovar je, inače, u Beču 8. aprila 1967. godine, nastupio sa kompozicijom ”Sve ruže svijeta” Urbana Kodera.
DOLAZAK jugoslovenskog predstavnika i tada je izazvao veliki interes. No, nažalost, u propagandi naše muzike i našeg predstavnika, ponovo se zakazalo. Na konferenciji za novinare Lado nije mogao podeliti propagandne materijale, ni ploče sa evrovizijskom kompozicijom, jer je sve to stiglo u Beč dva dana nakon konferencije. Kao razlog za to navedeno je da se nije znalo ko treba da izda ploču, jer je Urban Koder bio vezan ugovorom za “Jugoton”, a Lado Leskovar za PGP RTB. Tada je u Beču, pobedila Engleskinja Sendi Šo, pa je naredno finale "Pesme Evrovizije" (1968) održano u londonskom “Rojal Albert holu”. Đelo Jusić, sa ostalim momcima iz “Dubrovačkih trubadura”, predstavljao je Jugoslaviju. Pošto tadašnje propozicije festivala nisu dozvoljavale grupno izvođenje, u zvaničnim dokumentima ostalo je zabeleženo da su u ime Jugoslavije nastupili Luci Kapurso end Hamo Hajdarhodžić.
- Na jugoslovenskom izboru učestvovali smo prvi put i odmah pobedili - kaže Đelo Jusić, vođa “Trubadura”. - Sa velikim nadama krenuli smo i u London. Moja pesma “Jedan dan” bila je evropski “skrojena” i očekivali smo dobar plasman. Podelili smo sedmo do devetog mesta zajedno sa, čini mi se, Monakom i Belgijom. Nismo bili zadovoljni, ali ni mnogo razočarani. Apsolutni favorit bio je Klif Ričard sa pesmom “Čestitke”, ali je pobedila Marija Masijel iz Španije sa pesmom “La, la, la” (u kojoj se slog “la” ponavlja 138 puta). Inače, zanimljivo je da je jugoslovenski žiri, pošto je glasao poslednji, na izvestan način odlučivao o pobedniku i to tako što nisu dodelili nijedan glas ni Engleskoj, ni Španiji, pa je Marija Masijel zadržala dotadašnju prednost od jednog poena i pobedila.
Stara garda jugoslovenske zabavne muzike, ako tako možemo nazvati pevače koji su estradnu karijeru počeli šezdesetih godina, predstavljala je tadašnju “veliku Jugoslaviju” na još četiri evrovizijska festivala. Ovim redosledom: 1969. u Madridu - “4 M”, 1970. u Amsterdamu Eva Sršen, 1971. u Dablinu Krunoslav - Kićo Slabinac i 1972. u Edinburgu - Tereza Kesovija. Najbolji plasman ostvarila je upravo Tereza. Osvojila je deveto mesto u konkurenciji izvođača iz 18 država.

ČESTITKE
SLAVA je, ipak, pripala Klifu Ričardu. I danas ima onih koji se sećaju njegove pesme “Čestitke”(Kongratulejšens), dok je pobednička kompozicija davno zaboravljena. Inače, i pesma “Jedan dan” od “Trubadura” bila je vrlo slušana u evropskim zemljama i dugo bila najizvođenija pesma sa ovih prostora računajući one koje su se takmičile na “Pesmi Evrovizije”, a i uopšte.