Plamičak vatre

Piše: Momčilo KARAN
ZAGREBAČKA grupa "4 M", jedno vreme među najpopularnijima u zemlji, u Madridu je nastupila pod imenom “Ivan i 3 M”, pošto propozicije evrovizijskog festivala i dalje nisu dozvoljavale grupno izvođenje. Tako se Ivan Ivica Krajač morao predstaviti kao vokalni solista. Sa samo pet osvojenih bodova, “4 M” su sa pesmom “Pozdrav svijetu” bili rangirani pri dnu tabele (13. mesto od 16 učesnika).
Dve zanimljivosti vezane su za Madrid 1969. godine. Naime, prvo mesto podelili su predsatvnici čak četiri zemlje - Holandije (Leni Kur), Francuske (Frida Bokara), Španije (Saloma) i Velike Britanije (Lulu). Druga zanimljivost je da se madridsko finale pamti još i danas po uspešnoj organizaciji, uz koju je Španija reklamirala i svoju turističku ponudu, pa se uloženi novac vrlo brzo vratio.
I Eva Sršen, kao i “4 M” slabo se plasirala na evrovizijskom festivalu. Sa pesmom “Pridi, dala ti bom cvet”, osvojila je pretposlednje mesto. Bilo je to, u stvari, jedanaesto mesto, jer je u Amsterdamu 1970. godine nastupilo samo 12 zemalja. Malo je nedostajalo da se festival ne održi. Smatrajući da se neke zemlje favorizuju i da oni nemaju šansu da pobede, odustali su Šveđani, Finci, Norvežani, zatim i Portugal, dok je Austrija odustala godinu pre. Pobedila je 16-godišnja Dana iz Irske, pesma se zvala “Sve mi govori o tebi”. Meri Hopkin (Velika Britanija) je bila druga, dok je Španac Hulio Iglesijas (“Gvendoline”) bio četvrti, a Italijan Đani Morandi osmi.
Iako tada vrlo popularan i omiljen u Jugoslaviji, Krunoslav - Kićo Slabinac se 1971. godine sa pesmom ”Tvoj dječak je tužan” nije domogao i evropske slave. U konkurenciji tada rekordnih 18 učesnika delio je četrnaesto i petnaesto s predstavnikom Belgije. Veliko iznenađenje predstavljala je pobeda predstavnice Monaka Severine, dok je Nemica Katja Ebštajn po drugi put uzastopno bila treća.
Godinu dana kasnije (1972), kada je predstavnica Jugoslavije Tereza Kesovija sa pesmom “Muzika i ti” bila deveta, pobedila je Grkinja Viki Leandros, ali kao predstavnica Luksemburga. Dobro nam poznati Italijan Nikola di Bari bio je šesti.
Na domaćem zabavno-muzičkom nebu početkom sedamdesetih rodila se nova zvezda koja sija sve do danas gotovo nesmanjenim sjajem - Zdravko Čolić. Vrlo lako je pobedio na jugoslovenskom takmičenju i obezbedio vizu za put u Luksemburg. Bilo je i onih koji su ga ispratili s nadom da bi Jugoslavija mogla i da pobedi.
Čolić je u Luksemburgu 1973. godine pevao kompoziciju Kemala Montena “Gori vatra”, ali kako su javili izveštači, “Vatra” je na evrovizijskoj pozornici bila tek slabi plamičak. Nade su bile velike, time i razočaranje veće. Svoje evropsko “putešestvije” Čolić je tada završio na podeli 15. i 16. mesta, ali mu to nije zasmetalo da u godinama koje su dolazile napravi jednu od najuspešnijh pevačkih karijera kod nas.
Učestvovalo je 17 zemalja, a prvi je Izrael imao svog predstavnika. Za pesmu "Gori vatra" Čolić kaže da je bila ubojita stvar, ali očigledno ne i u evrovizijskom maniru.
- Verovatno je članove žirija po mnogim zemljama pomalo podsećala na orijent, koji tada nije bio u trendu, i zbog toga sam se loše plasirao. Pesma je, ipak, skrenula pažnju na moje vokalne sposobnosti tako da su počeli da se javljaju producenti iz sveta.

VELIKI GLAS
- IAKO sam bio među poslednjima, bilo je veoma važno učestvovati na “Pesmi Evrovizije”, budući da su mnogi zahvaljujući tom festivalu napravili svetsku karijeru. Uostalom i ja sam posle toga dobio dobre ponude i imao odlične “gaže” - prisećao se Čolić mnogo kasnije svog evrovizijskog nastupa. - Za mene lično, kao mladog pevača, tada je bilo veoma važno i sresti sav taj svet koji je bio na “Evroviziji”. Upoznao sam i Klifa Ričarda koji mi je, onako u prolazu, rekao: “Ti si veliki glas”.
(NASTAVIĆE SE)