Komanda - Hadžiću

Pišu: Predrag PAVLOVIĆ i Novica PEŠIĆ
RUSKA vrhovna komanda preuzela je na sebe materijalno snabdevanje dobrovoljačkih formacija, čime je veliki problem bio rešen. Međutim sve nije išlo tako glatko: okupljanje dobrovoljaca dosta su ometali ruski oficiri-germanofili, koji su dobrovoljce nazivali „izdajnicima vere". Načelnici ruskih okruga takođe nisu bili mnogo revnosni pa je sve išlo dosta sporo i bez nekog striknog plana.
Zbog svega toga Prvi dobrovoljački puk obrazovan je tek u martu 1916. godine, iako je veći deo dobrovoljaca još u januaru stigao u Odesu. Za komandanta je određen konjički major Vladimir Kovačević. Nešto kasnije formiran je i drugi pešadijski puk, krajem marta treći, a u aprilu i četvrti. Lično naoružanje dobrovoljaca bilo je vrlo skromno: svi su imali zastarele austrijske „manliherove" puške, jednometke i mitraljeze „švarcloze". Neprijatelj je, naravno, bio masovno naoružan brzometnim puškama, i za to vreme modernim mitraljezima „maksim".
Srpska vrhovna komanda je stalno bila u kontaktu sa srpskim predstavnicima u Rusiji i reagovala kad god je bilo potrebno. Tako je 24. 2. 1916. godine izdala Ukaz o postavljenju komandanata Dobrovoljačke divizije srpske vojske u Rusiji. Kasnije, 6. 3. 1916. godine, srpski ministar vojni, generalštabni pukovnik Božidar Terzić potpisao je naredbu u kojoj se određuje da će jedinica srpskih dobrovoljaca u Odesi zvanično nositi naziv Prva srpska dobrovoljačka divizija.
Ukazom je određeno 156 oficira dobrovoljaca koji će s Krfa poći na nove zadatke u Odesu. Za komandanta divizije postavljen je generalštabni pukovnik Stevan Hadžić.
SRPSKA vlada i Vrhovna komanda bile su veoma zainteresovane za južnoslovenske dobrovoljce, jer je vojska bila desetkovana albanskom golgotom, a u tuđoj zemlji ostala je bez mogućnosti popune i obnavljanja. Regrutovanje dobrovoljaca južnoslovenskih naroda koji su zarobljeni u Rusiji je dobrodošlo kao jedan od važnih izvora popune svojih srpskih redova na Solunskom frontu.
Tim pre jer je među dobrovoljcima bilo mnogo školovanih ljudi koji nisu bili oficiri, a koji su, s obzirom na to da su visokoobrazovani, mogli biti obučeni za rezervne oficire. Zato je i otvorena škola u kojoj su se marljivo spremali za nove dužnosti - oficira, kako bi, kada to ustreba, zamenili aktivne komandire.
Ministar vojni je 9. 3. 1916. godine izdao uputstvo (Pov. F.Đ.O.br. 9320) kojim se bliže određuju zadaci komandantu divizije i oficirima koji kreću na put u Odesu. U njemu, izmeću ostalog, stoji:
„U celokupnom radu, komandant pukovnik S. Hadžić, kao i sav ostali naš starešinski kadar, neka imaju na umu da je potrebno da se od raznih dobrovoljačkih elemenata, bivših austrijskih vojnika, dobiju čvrste, solidne, disciplinovane i srpskim idejama zadojene i oduševljene jedinice, koje će, predvođene našim slavom ovenčanim zastavama, hteti ginuti za oslobođenje srpskog ognjišta i jugoslovenstva, bilo da se povedu protiv Bugara, bilo protiv Austro-Nemaca ili Turaka."
Određena je i maršruta putovanja koja je vodila preko Italije, Francuske, Engleske, Severnog mora, Norveške i Švedske do Rusije. Iz Petrograda vozom u Odesu. Trebalo je prevaliti za 23 dana 8.905 kilometara.
Oficire je pred polazak u audijenciju primio prestolonaslednik Aleksandar, vrhovni komandant srpske vojske, poželeo im srećan put i dao potrebne savete. Šesnaestog marta 1916. na Krfu je počelo ukrcavanje starešina Dobrovoljačke divizije u Rusiji, na francuski parobrod „Ville de Nantes". U 13 časova odjeknula je sirena i parobrod je krenuo na dug i težak put.
Dvadeset trećeg aprila starešine su stigle u Odesu. Na železničkoj stanici svečano su ih dočekali predstavnici Dobrovoljačkog odreda i predstavnici Odeskog vojnog okruga.
O zatečenom stanju Dobrovoljačkog odreda, komandant divizije pukovnik Hadžić poslao je 28. aprila izveštaj vrhovnom komandantu prestolonasledniku Aleksandru, u kojem, izmeću ostalog, navodi:
„U Odesi je do sada sakupljeno 9.733 dobrovoljca. Među njima ima 262 strojeva oficira, 3 sanitetska oficira i 7 medicinara. Od ovih su 17 aktivnih. Po narodnosti, oficira ima: 120 Srba, 90 Hrvata, 40 Slovenaca, 9 Čeha i 3 Rusina. Aviziran je dolazak još 3.482 vojnika dobrovoljca."
(Nastaviće se)