Kazanova u ilegali

Piše: Miloš ĆOROVIĆ
ZAJEDNICA budimskih Srba, kao i onih u okolini, već i u vreme turske okupacije mogla je biti brojna i ekonomski snažna, što se vidi i iz putopisa turskog pisca Evlije Čelebije, koji pominje čak i tri srpske crkve zajedno s njihovim imanjima. Posle oslobođenja od Turaka, srpska zajednica umnožila je svoje prisustvo, posebno posle velike seobe 1690. godine, čemu su doprinele i povlastice austrijskog dvora. Ova zajednica bila je dobro organizovana, imala je vlastitu administraciju, birane časnike koji su se smenjivali i u čiju je nadležnost spadalo ubiranje poreza i sudstvo.
Austrijski car Leopold je već 1696. godine posebnom diplomom dozvolio Srbima sticanje prava na građanstvo. Srpske zanatlije, pridošle s juga, već pet godina posle velike seobe bile su organizovane u esnafe; u samom Budimu postojalo je 88 radionica i trgovina koje su upražnjavale više od dvadesetak raznih zanata. Podaci govore o razvijenom vinogradarstvu. Zanatstvo je bilo naročito razvijeno u Sentandreji, pre svega, kožarstvo, drvodeljstvo... Sentandreja je cvetala, a njeni ponosni ljudi već tada su govorili "Mi že Sentandrejci, celog sveta slavni".
AUSTRIJSKA i njoj podređena ugarska vlast imala je svoj interes u povremenom davanju povlastica srpskoj zajednici imajući u vidu potrebu zaštite svojih granica od turskih upada, pri čemu su srpski graničari uvek bili spremni da se suprotstave osvajaču. Spremnost da se odupru turskim pretnjama bila je istovremeno neophodna srpskoj zajednici da bi štitila sebe od opasnosti koja je dolazila s druge strane - od katoličanstva, koje je neprekidno i agresivno pokušavalo da unijaćenjem olabavi i omekša otpornost te zajednice. Pravoslavni prosvetari uz duhovnike odigrali su veliku ulogu u nastojanju da srpske pridošlice, odvojene od svoje matice, sačuvaju svoje jezik, veru i običaje.
Pored slavljenja tradicionalnih praznika i održavanja običaja, posebno su bile svečane litije budimskih Srba o Uskrsu i vodoosvećenja na samoj obali Dunava, a na peštanskoj strani, bile su zapažene hramovna slava o Đurđevdanu i pobožna bogosluženja na Veliki petak. Ali, pored crkvenih, bilo je i veselijih dogodovština, ponekad anegdotičnih. Tako se i jedna zlosrećna ljubavna avantura znamenitog Italijana, avanturiste Đovana Đakome Kazanove (1725-1798), poznatog po svojim ljubavnim avanturama, vezuje za Srbe u Budimu.
Kako beleži srpski pisac Stojan Vujičić, Kazanova se, posle izbavljenja iz olovnih kazamata duždeve palate u Veneciji (1756), iskrcao u Budimu gde se skrivao u gostionici Srbina Petra Kostića, u ulici Hadnađ u blizini srpske crkve. Pošto je zaludeo i zaveo lepuškastu kćer svoga domaćina morao je preko noći da izbegne gnevu razjarenog domaćina...
LEGENDARNOG ljubavnika njegova sećanja prikazuju i sa druge strane. Slavni zavodnik, naime, bolovao je od kostobolje, pa je bio primoran da svojoj bolesti potraži leka u srpskoj banji, poznatoj kao "Racko kupatilo", koje i danas postoji nedaleko od čuvenog hotela "Gelert". Taj deo grada u kojem se nalazi "Racko kupatilo" nazivalo se Taban. Kupatilo je ostalo zajedno s još nekim znamenitim zgradama, ali je većina njih u tom naselju, uključujući i pravoslavnu crkvu, porušeno.
Na jednom malom brežuljku, kao da se opire zubu vremena nalazi se gostionica "Jelen" (na mađarskom "Sarvaš") koja bi mogla mnogo da ispriča o značajnim ljudima srpskog porekla, koji su nekad bili njeni gost. Restoran "Jelen" s pravom je nazvan "Vekovnim sastajalištem najumnijih Srba, s pravom, jer nije bilo viđenijeg Srbina ako ga put nanese u Budim ili Peštu (ova dva grada egzistirala su odvojeno sve do 1883. godine kada su zvanično spojeni u jedan grad Budimpeštu) a da ne poseti "Jelen".
Književna prošlost zabeležila je da su ovde dolazili, a ponekad odsedali po nekoliko dana i noći Vuk Karadžić, Joakim Vujić (inače rođen u Baji), Jovan Pačić (takođe rođen u Baji), Milovan Vidaković, Simo Milutinović - Sarajlija, Jaša Ignjatović (rodom iz obližnje Sentandreje), pesnik Jovan Jovanović - Zmaj i mnogi drugi znani i neznani.
To je, rekosmo, bilo tradicionalno stecište eminentnih Srba na padini Tabana na desnoj strani Dunava, a na drugoj strani ove reke, na peštanskoj, bejaše jedno drugo srpsko duhovno središte - Matica Srpska koja je u ovom gradu osnovana 1826. godine. Tek posle četrdesetak godina ona je preseljena u Novi Sad gde se i danas nalazi.
(Nastaviće se)