Neimar s perom

Piše: Miloš ĆOROVIĆ
PRVI inostrani prevod Andrićevog romana "Na Drini ćuprija" bio je mađarski, delo Zoltana Čuke. Njime je pre nego srpskim originalom, svetu otkrivena sva maestralnost Andrićevog opusa. Tri meseca Zoltan Čuka boravio je u Crnoj Gori da bi bolje shvatio filozofske poruke Njegoševe "Luče Mikrokozme" odlučivši da je prevede uporedo sa "Gorskim vijencem". Višekratni boravci u Sloveniji i Makedoniji bili su mu neophodni da bi potpuno ovladao jezikom literature ova dva jezika i što vernije preneo na mađarski jezik.

Jedan od njegovih podviga bilo je prevođenje Krležinog "Petrice Kerempuha", napisanog na kajkavskom narečju tokom kojeg je sa autorom održavao intenzivnu korespondenciju. Kada je prevod bio objavljen, Krleža, koji je i sam dobro govorio mađarski, napisao je Čuki sledeće: "Na vašem jeziku, u vašim rečenicama u dinamici vašeg govora, u ubedljivoj podudarnosti slika ima mnogo takvih elemenata koji frapantno, iznenađujuće deluju da tekst ovih krvavih balada mestimice čovek čita tako kao što bi čitao neposrednu orkestraciju originala."

DIRLJIVO je bilo veče u baroknoj sali jugoslovenske ambasade u Budimpešti, kada je jugoslovenski ambasador Geza Tikvici posle toplog govora stavio na grudi Zoltanu Čuki orden jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem za "naročite zasluge za razvoj prijateljskih odnosa i kulturne saradnje Jugoslavije i Mađarske". "Mostovi kakve je gradio Čuka nikad se ne mogu porušiti", reči su ambasadora koje je propratio aplauz više stotina zvanica, među kojima je bio impozantan broj jugoslovenskih književnika. Evo njihovih čestitki Zoltanu Čuki:

Desanka Maksimović: "Kad bi u svetu bilo bar deset ljudi kao što je Zoltan Čuka, narodi bi živeli u prijateljstvu jedan s drugim. Našoj književnosti Zoltan je otvorio put u srednju Evropu preko svoje zemlje u doba kada naša književnost nije bila u modi kao danas. Divim mu se i zahvalna sam..."

Meša Selimović: "Odličan pesnik Zoltan Čuka žrtvujući se, prevodeći, čime mi ogromno dobijamo, a on gubi..."

Dragan Jeremić: "Zoltan Čuka je ispunio svoj život gotovo trostrukim smislom. On je stvaralac kao pesnik, on je stvaralac kao prevodilac i, najzad, on je jedan od tvoraca boljih odnosa i većeg razumevanja između naroda Mađarske i Jugoslavije..."

GUSTAV Krklec: "U mom stanu u Zagrebu postoji jedna soba koja se zove - Čukina soba. Dobro došao dragi Zoltane u Zagreb u svako doba. Tvoja soba je uvek slobodna za tebe, milog druga i velikog trudbenika na polju kulturne uzajamnosti..."

Mladen Oljača: "Izuzetno prevodilačko delo, neponovljiv književni napor, dragocena kulturna misija u zbližavanju naroda i građenju mostva prijateljstva..."

Draško Ređep: "Čuka je jedan od dragocenih posrednika između dve literature bez kojih bi obe bile siromašnije za jedan bogat, mudar, svestran i plemenit poduhvat..."

Među prisutnima nije bilo nijedne osobe kojoj od uzbuđenja nije zastao dah u grudima ili u oku zaiskrila suza.

S Krklecom sam sutradan pošao u Erd, seoce nadomak Budimpešte, gde je Čuka imao kuću u kojoj se upravo spremao da otvori posebnu prostoriju, kasnije pretvorenu u "Biblioteku jugoslovensko-mađarskog prijateljstva". U gomili knjiga, fotografija i pisama s posvetama bilo je teško snaći se. Na jednom zidu odavno visi fotografija na kojoj su Krklec i Čuka uz stih koji je Krklec ko zna kad sklepao:

"Prevođenje, to je velika muka,
zar ne, Zoltane Čuka.

A Čuka se samo smije,
pa ko da veli: I jeste i nije".
(Nastaviće se)