Duh daljina

Piše: Miloš ĆOROVIĆ
TESLA je 1892. godine na čudesan način došao do otkrića obrnutog magnetnog polja šetajući jednim budimpeštanskim parkom, zajedno sa svojim prijateljem Antalom Sigetijem. Voleo je poeziju i mnoge stihove Geteovog "Fausta" znao je napamet. U toj šetnji sa svojim prijateljem zastao je za trenutak, očarao ga je zalazak sunca i prema opisu biografa Sarića, zastao je, ukočio se, a neka divna beličasta svetlost iz nekih nepoznatih daljina zasijala je oblivajući celo telo i polako nestajala iza razgranatih krošnji parka... "Stojim zbunjen, ne govorim ništa, u meni nešto vri i neka divna struja prolazi mi telom. Ja i dalje stojim, opčinjen, ukočen, zbunjen... Prenu me iz tih misli drmusanje mog prijatelja Sigetija vidno uplašenog: - Nikola, Nikola, je li ti loše, kaži nešto, idemo, idemo kod lekara... Zgrabih u trenu grančicu koja beše pala pored obližnjeg drveta, misli se roje, slike prolaze ispred mojih očiju, to je ono o čemu sam sanjao, brzo, brzo moram zabeležiti, zapisati, sve se muti u kovitlacu magle, blesak svetlosti i sa njim nove slike oštre poput kamena, prolaze dijagrami, čitavi motori, mašine rade bešumno..."
U NAPISU "Posvećenik" čitamo sledeće Tesline reči:
"Gledao sam gore, uznesen do nebeskih visina, nebo je bilo prozračno, zanosila me je neka daljina, vukla je moj duh negde daleko do izvora, a Sigeti vidno uzbuđen uhvativši u istom trenu ono što sam mu objašnjavao, radosno izgovori riječi: Nikola tvoje ime živeće vječno."
Jedan drugi autor (Vlastimir Vujić) beleži da je Tesla dva puta bio u poseti Mađarskoj, stalno boraveći pri tom u Pomazu nedaleko od Budimpešte kod svog ujaka Paje Mandića koji je bio oženjen najstarijom ćerkom iz ugledne porodice Lupa. Tada je, gotovo svakodnevno Tesla koristio priliku da iz obližnjeg Pomaza doputuje u Peštu i vreme provede u šetnjama i razgovorima sa prijateljima. Posle jednog od takvih razgovora (sa svojim mađarskim kolegom) ovaj je zapazio da je Tesla sve vreme delovao pomalo "odsutno". Kolegi je rekao da ne zameri na manjoj značajnosti pažnje koju mu posvećuje, jer upravo u tom trenutku intenzivno traži jedno naučno rešenje za značajan izum. Taj izum, to otkriće bilo je - obrtno magnetno polje.
SVETLE epizode mađarske istorije smenjivale su se porazima koje je nacija mučno doživljavala i teško zaboravljala. Tako je i bio slučaj sa mirovnim ugovorom u Trijanonu 1920. godine kada je Mađarska izgubila dobar deo teritorije na kojoj je bila nastanjena trećina njenog stanovništva - deo Vojvodine, Transilvanija, južna Slovačka, istočni deo Burgenlanda u Austriji.
Od tada Mađari svoju zemlju nazivaju "osakaćenom" (Čonka). Bolna rešenja koja joj je nametnuo Trijanonski ugovor izazvala su žalost nacije koja je dugo vremena uljuljkivana snovima o "velikoj Sentištvanskoj Mađarskoj", državi koja je pod sobom imala teritorije veće i od same matice. To je teritorija koja se pominje kao "šezdeset četiri županije" tako da i danas neki krugovi društvenog života u Mađarskoj pod imenom "64 županije" razvijaju svoju revanšističku aktivnost čija usmerenja, doduše, zvanična politika Mađarske ne uzima previše ozbiljno niti se slaže s njom.
Tragika minulih događaja i poraza u brojnim okršajima nisu, međutim, uništili jednu vrstu prkosa u mađarskoj naciji i samosvest da su njene moći i njene vrednosti veće nego što istorijska verifikacija to dokazuje. Onaj koji je pratio istorijsko ponašanje nacije u svim tim dešavanjima mogao je da primeti da je dovoljno da kresne samo jedna varnica koja podsticajno deluje na mađarsku svest, pa da Mađar odmah ukrsti mač sa jačim od sebe, ne pitajući za cenu kojom se pobuna plaća. U sve tri pomenute insurekcije upravo se tako i dešavalo. Sve tri su u krvi ugašene, ali je u naciji ostala da tinja neugasla i strasna težnja da bue svoja na svom, slobodna i nezavisna.

TRI REVOLUCIJE
U PROTEKLA dva veka mađarski narod tri puta se dizao na ustanak. Prvi put, bila je to Košutova revolucija 1848. godine. Drugu, komunističku, 1919. godine predvodio je Bela Kun, a treća je planula pre pola veka (1956. godine) kada je nacija osetila da je jedan istorijski (komunistički) period bespovratno prošao i uvidela da dolazi vreme kada ona treba da traži svoje pravo mesto u najnovijoj konstelaciji svetskih snaga.
(Nastaviće se)