Lažne nade

Piše: Novica PEŠIĆ
O EKSPLOZIJI skla­di­šta Be­de­nik kod Bjelovara zvanič­nih in­for­ma­ci­ja iz Sa­ve­znog se­kre­ta­ri­ja­ta za na­rod­nu od­bra­nu u Be­o­gra­du ni­je bi­lo.
Ko je ta­mo po­gi­nuo i ka­ko se dra­ma od­vi­ja­la? Ne­pr­o­ve­re­ne in­for­ma­ci­je go­vo­ri­le su da je sa ma­jo­rom Mi­la­nom Te­pi­ćem, ko­ji je skla­di­šte di­gao u va­zduh, da ne bi pa­lo u ru­ke napadačima, po­gi­nu­lo i ne­ko­li­ko de­se­ti­na voj­ni­ka. Ka­sni­ji iz­ve­šta­ji sa me­sta do­ga­đa­ja, me­đu­tim, go­vo­ri­li su da je na me­stu tra­ge­di­je iz­gu­bio ži­vot sa­mo ma­jor Te­pić, je­dan pod­o­fi­cir i je­dan voj­nik.
U fa­mi­li­ju Sto­ja­di­na Mir­ko­vi­ća uvu­kli su se tu­ga i bol. Po­če­li su da ku­ca­ju na sva­ka vra­ta gde bi mo­gla da se do­bi­je bi­lo ka­kva in­for­ma­ci­ja, kad pra­ve ni­je bi­lo. Nu­di­li su im sa­mo spi­sko­ve mr­tvih i po­vre­đe­nih. Na tim spi­sko­vi­ma ni­je bi­lo nji­ho­vog Co­le­ta.
„Živ“ je - za­i­skri­la je na­da u su­znim oči­ma maj­ke Ani­ce. Po­seb­no on­da ka­da su ujak Ra­do­sav i Mi­lan An­drić, rad­nik „Stre­le“ iz Va­lje­va, sa­zna­li da su osta­ci raz­bi­je­ne je­di­ni­ce JNA iz Bje­lo­va­ra sa­da ne­gde na ra­ti­štu za­pad­ne Sla­vo­ni­je, u zo­ni ko­ju dr­ži Ba­nja­luč­ki kor­pus. Da li se ta­mo bo­ri i Sto­ja­din Mir­ko­vić, voj­nik iz Gor­njih Le­sko­vi­ca kod Va­lje­va? Od­go­vor iz Ba­njalu­ke tražila je po­ro­di­ca po­sred­stvom voj­ske.
Sti­gao je od­go­vor da je voj­nik Sto­ja­din Mir­ko­vić živ i zdrav i da je ne­gde na po­lo­ža­ji­ma kod Nov­ske. In­for­ma­ci­ja je, ka­žu, do­bi­je­na na osno­vu iz­ja­ve ne­po­sred­nog sta­re­ši­ne i dvo­ji­ce voj­ni­ka. Da bi sva­ka sum­nja bi­la ot­klo­nje­na te­le­fo­nom je pot­pu­kov­nik Po­po­vić po­tvr­dio tekst sa te­le­fak­sa, na­gla­siv­ši da će in­si­sti­ra­ti da Sto­ja­di­na ka­zne za­to što se ni­je ja­vio ku­ći.
Sve te ve­sti pod­gre­ja­le su na­du maj­ke Ani­ce da joj je sin ži­v.
U ško­li „Mi­loš Mar­ko­vić“ u Le­sko­vi­ca­ma, takođe, su uporni da saznaju istinu o svom učeniku. Di­rek­tor ško­le Dra­gan Po­po­vić ša­lje u ka­sar­nu u Ba­njalu­ku po­vrat­ni te­le­gram s krat­kom po­ru­kom:
„Sto­ja­di­ne, za­što se ne ja­viš maj­ci?"
Od­go­vor, naža­lost, ni­je sti­gao ni po­sle me­sec da­na. Opet je va­ljev­ski Se­kre­ta­ri­jat za na­rod­nu od­bra­nu za­tra­žio ob­ja­šnje­nje od Ba­nja­luč­kog kor­pu­sa JNA.
„Na vaš zah­tev pro­ve­ri­li smo u VP 6372 - Ba­njalu­ka i do­bi­li oba­ve­šte­nje da je voj­nik Mir­ko­vić Ž. Sto­ja­din do­bro. Svi voj­ni­ci iz ove voj­ne po­šte do­bi­li su po dve do­pi­sni­ce i na­re­đe­nje da se ja­ve svo­jim ku­ća­ma. Po­ro­di­ca tre­ba da oče­ku­je da će usko­ro do­bi­ti po­ru­ku od voj­ni­ka.“ U pot­pi­su, Slu­žba za in­for­mi­sa­nje Ba­nja­luč­kog kor­pu­sa.
Iz dana u da­n porodica je čekala zvanični izveštaj. Ali ve­sti o sudbini vojnika Sto­ja­di­na ni­su do­la­zi­le. Isti­nu je pokušala da po­tra­ži sa­ma. Opre­mi­la je maj­ka svog bra­ta Ra­di­sa­va Trip­ko­vi­ća i ze­ta Le­ku na put u Ba­njalu­ku. Po­sle ne­ko­li­ko da­na vra­ti­li su se pot­pu­no slo­mlje­ni pri­zna­njem pot­pu­kov­ni­ka Po­po­vi­ća iz Ba­njalu­ke da su, u slu­ča­ju voj­ni­ka Sto­ja­di­na Mir­ko­vi­ća, ras­po­la­ga­li ne­pr­o­ve­re­nim in­for­ma­ci­ja­ma.
PORODICA se obraća i naj­od­go­vor­ni­jim sta­re­ši­na­ma. Zah­tev su upu­ti­li lič­no i ge­ne­ral-pu­kov­ni­ku Ži­vo­ti Avra­mo­vi­ću, ko­man­dan­tu Pe­te ar­mij­ske obla­sti.
Od­go­vor ge­ne­ra­la Avra­mo­vi­ća, stigao je 18. januara 1992:
„Po­što­va­ni ro­di­te­lji,
...Na osno­vu is­tra­ge ko­ju je spro­ve­la ko­mi­si­ja SSNO za iden­ti­fi­ka­ci­ju po­gi­nu­lih i po­vre­đe­nih pri­pad­ni­ka JNA, a po­seb­no sve­do­če­nje voj­ni­ka i sta­re­ši­na pred ovom ko­mi­si­jom, ni­sam u mo­guć­no­sti da Vam još uvek pru­žim po­u­zdan i ne­po­bit­no isti­nit od­go­vor.
Na­ža­lost, pri­ku­plje­na sve­do­če­nja voj­ni­ka i sta­re­ši­na su ta­kva da oni ve­ru­ju da je Vaš sin, voj­nik Sto­ja­din, po­gi­nuo u eks­plo­zi­ji skla­di­šta Be­de­nik, ili u bor­ba­ma vo­đe­nim oko Be­de­ni­ka.
Me­đu­tim, zbog raz­li­ka u is­ka­zi­ma me­đu uče­sni­ci­ma ovih do­ga­đa­ja, i ne­do­stat­ka ne­kih dru­gih po­u­zda­ni­jih do­ka­za i in­for­ma­ci­ja, po­seb­no od in­sti­tu­ci­ja Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske od ko­jih su i u ovom slu­ča­ju tra­že­ni iz­ve­šta­ji, ne mo­že se ko­nač­no za­klju­či­ti da li je Vaš sin za­i­sta po­gi­nuo ili ni­je..."
(Nastaviće se)