I u vatri, i u vodi

TANASKO Rajić, Stanoje Glavaš i većina drugih ustaničkih odreda iz Šumadije okupiše se u Vrbnici istoga dana u popodnevnim časovima. Nastade većanje šta da se dalje radi. Nije se tačno znalo kuda se uputio Kučuk Alija. Izražavali su strepnju da on može izvršiti odmazdu nad stanovništvom zbog zauzimanja Rudnika. A opet, Karađorđe je težio da krene i ka Beogradu, da usputno izvrši novu mobilizaciju boraca, još više pritisne Turke u gradu i stvori čvrsti ustanički obruč oko Beograda koji će biti u stanju da spreči dalje turske prodore iz tog pravca.

Na kraju, dogovoreno je da Stanoje Glavaš uzme jedan deo vojske u Vrbnici i sa njom krene u poteru za Kučuk Alijom, a da Karađorđe, Janko Katić i Tanasko Rajić ostanu u Vrbnici da se prikupi ostala ustanička vojska.

Dok su se vodile borbe oko Beograda, koje je predvodio Karađorđe, voždu je stiglo pismo od Milenka Stojkovića, koji ga obaveštava da su Turci u Požarevcu dobro pritisnuti, da im je ponestalo hrane i da se nalaze pred predajom. Međutim, na pregovorima su izjavili da bi se mogli predati samo Karađorđu.

Karađorđe odmah za komandanta ustaničke vojske pod Beogradom postavi Mladena Milovanovića, a on sa hiljadu vojnika, u koje su uključiše i odredi Stanoja Glavaša i Tanaska Rajića i topom, krete za Požarevac.

PO povratku iz Požarevca, Tanasko Rajić ostade u opsadi Beograda čitavo leto, jesen, kao i zimu i početak proleća 1805. godine.

Karađorđe je obavešten da je turska vlada odredila niškog Hafis-pašu da predvodi veliku tursku vojsku koja će ugušiti ustanak u Srbiji. Vožd i ustaničko vođstvo odluče da preduhitre Turke osvajanjem niza gradova u dolini Morave i drugih koji bi mogli biti čvrst oslonac Hafis-paši u njegovom pokušaju prodora u Srbiju.

Posle operacija na Južnoj Moravi, Tanaska Rajića i njegove Jaseničane vidimo na oslobođenju Beograda i u teškim borbama u istočnoj Srbiji gde sa Karađorđem hita u pomoć opkoljenom Milenku Stojkoviću kod Malajnice i Štubika. Tek po razbijanju velike turske grupacije u istočnoj Srbiji, Tanasko se sa svojim borcima vraća u Jasenicu. Tu će se Tanasko posebno angažovati u izradi barutane u Stragarima i izradi ustaničke bombe.

KARAĐORĐE je ubrzo, po povratku sa vojne iz istočne Srbije, sakupio ustaničke starešine i članove Praviteljstvujuščeg sovjeta da razmotre mogućnosti otvaranja rudnika, livenja metala i izgradnje barutana.

Tanasko je tada rekao da se proizvodnja baruta može organizovati u Stragarima, gde bi se koristila i voda reke Jasenice za okretanje stupa. Istakao je i da rudnički kraj obiluje lipovim šumama od kojih bi se mogao proizvoditi drveni ugalj (lipovača).

Dogovorili su se da počne izgradnja barutana u Stragarima i Požarevcu gde bi se za pogon mogle koristiti vode reke Mlave, a da se za ovo potrebna sredstva obezbede u državnoj kasi.

Što se tiče majstora za barutane, odlučeno je da se prvo pozove Mate tobdžija, ali potraže i drugi majstori iz Austrije i Rusije.

Od Rusije je zatraženo da u Srbiju uputi majstore za artiljerijski barut i livenje topova.

ČLAN Praviteljstvujuščeg sovjeta za rudničku nahiju Stojan Pavlović, Nikola Milićević Lunjevica i Tanasko Rajić su pristupili radovima na izgradnji prve ustaničke barutane, u Stragarima. U pomoć im je, iz valjevske vojske, došao Mate tobdžija, po čijem projektu je izgrađena barutana kraj reke Jasenice.

Uporedo sa podizanjem zgrade, radilo se i na kamenoj brani koja će skrenuti vode Jasenice, kao i jaz kojim će se dovoditi voda do stupa za drobljenje barutne smeše.

Nabavljene su i sirovine za proizvodnju baruta - i prema proračunu koji su izradili Mate tobdžija i Tanasko Rajić.

Već u jesen te godine, sve pripreme su bile izvršene i otpočela je proizvodnja baruta za puške i kubure.

(Nastaviće se)