Oružje božja svetinja

U NAŠEM svetu ništa se ne dešava slučajno. Američka samovoljnost i ratnička jednostranost hoće da sakriju istinske izvore terorističkog nasilja, o čemu ubedljivo piše tada evropski komesar za spoljne poslove Englez Kris Paten (poslednji britanski guverner u Hongkongu): „Uzroci su ukorenjeni u svetu gde 10 odsto stanovništva deli 80 odsto dohotka, a bogatstvo troje Amerikanaca istovetno je ukupnoj vrednosti godišnje proizvodnje 48 najsiromašnijih nacija. To je svet u kojem osrednji Amerikanac potroši 1.600 litara nafte godišnje, dok potrošnja Azijca jedva dostiže 50 litara. Te nejednakosti postoje na lokalnom i svetskom nivou. U Londonu, Kening taun deli samo šest metro stanica od Vestminstera. Ali, građani Kening tauna prosečno žive šest godina manje od suseda.“
Koliko istine, koliko osude u rečima aristokrate Patena o stvarnosti sveta danas. Samim tim se stiže do saznanja, da džihadisti hoće da podignu „most“ između zločinačkog terorizma i opravdanog revolta milijardi duša protiv zlodela velesila današnjice. „Alahovi borci“ nastoje terorom niklim u mračnjaštvu religijskog fanatizma, da siromašne i gladne, prognane i napuštene, odvedu na životnu stranputicu, napijajući ih lažima, da je džihadski islam njihov jedini spas. Samim tim, postavlja se pitanje: šta je terorizam? Robert Kaplan, savetnik mnogih predsednika SAD, nudi odgovor: „Terorizam je oružje, tehnika upotrebljena protiv jačeg od sebe.“
DžIHAD je, odista, vešta zloupotreba tehnike i taktike terora, a ne vojna sila. Taj terorizam hoće da ovlada svešću podanika, da ga pretvori u buntovnika i društvenog nihilistu. Dakle, terorizam je sredstvo slabih koji nemaju snagu da vode istinski rat, a još manje da postignu pobedu. Teroristi vode psihološki rat, oni jurišaju na vlast, religiju, narod, a ne na vojsku. Žrtve su nevini civili. Eto zašto se tvrdi, da je Buš grdno pogrešio kada je naumio da silom vojske iskoreni terorizam. Tako je rat pretvoren u teror, a teror u rat, u sučeljavanju džihadskog terora sa državnim terorom u kojem se uspostavlja ravnoteža terora. Svedočanstvo je iračka tragedija, gde snažniji postaju slabiji. Narod je odavno rekao, da se zlo zlom ne leči.
Dobar znanac Bele kuće, demokrata Bendžamin Barber je svrsishodniji u oceni uzroka „crnog septembra“: „Šta je trebalo učiniti, to je odgovoriti kako terorizmu, tako globalnoj sredini koja ga hrani. A to su socijalna nejednakost, ekonomska dominacija i agresivni materijalizam, koji destabilizuju zemlje u razvoju, a mi to smatramo borbom za demokratiju. Izgleda vrlo često, da se radi o bitki za zapadnjaštvo i kulturnu hegemoniju u svetu gde 50 zemalja ima dohodak po stanovniku manji od 1.450 dolara godišnje, njih oko polovina su postale siromašnije između 1990. i 1999. Slabe i iznemogle države predstavljaju najplodniji teren za terorizam.“
Međutim, za Ameriku predsednika Buša mlađeg važi jedno tumačenje u duhu teze o „sukobu civilizacija“: razbuktali terorizam je „novi oblik varvarstva“. Rej Bradburi, američki književnik, za čije knjike kažu da su najčitanije u svetu u oblasti naučne fantastike, ovako ocenjuje 11. septembar: „Taj tragični događaj nije poslužio za lekciju našim rukovodiocima. Razaranje "Svetskog tržnog centra" je trebalo da uveri Ameriku, da je njena spoljna politika duboko nepravedna... Nama se više dopadalo da vodimo računa o našim interesima i interesima vladajućih lidera, nego da brinemo o ljudima. Teroristički atentat nas je pogodio u sred srca kao odgovor na naš nepravedan i prezriv stav prema narodima Srednjeg istoka... Reakcija američke vlade je loša. Treba se usmeriti ka pravim problemima, pre no što se krene u rat... Mi ćemo svi završiti u prašini.“
JEDNO je sigurno: SAD mora da menja spoljnu politiku i kočoperan odnos prema ostalim zemljama. To je zapovest stvarnosti, nije kapric. U protivnom, SAD će se naći u opakoj vetrometini, jer septembarska tragedija nije uzrok već odraz suštinske izmene koja se odigrala posle američko-sovjetskog hladnog rata. Svođenje na silu odgovora za gnusni terorizam džihada, ne garantuje Americi da je pobeda nadohvat ruke. SAD se uputio podmuklim stazama rata, uprkos protestima i savetima velikog dela sveta. Izabravši silu i rat, SAD se poneo siledžijski, a to ih ne približava američkim vrlinama i tradicijama. Borba protiv boljševizma je vođena u znaku „krstaškog pohoda dobra protiv zla“. Regan je nazvao SSSR „imperijom zla“. To uverenje je izviralo iz suštine hladnoratovskog obračuna dvaju kolosa. Buš mlađi je otišao dalje, da bi ljubomorno uzdigao zastave krstaškog vojskovođe. Za njega, rat je neophodan u lošem svetu, pa je oružje božja svetinja.
Odista, SAD zalazi prvi put u sučeljavanje sa islamom i muslimanskim svetom, što bi moglo da se pretvori u glavni svetski front na kojem bi se našle oči u oči mnoge nacije u 21. veku. U tom svetlu treba videti žarku želju SAD, da 11. septembar pretvori u izvor požude za svetskom vlašću. Rat Buša za „čišćenje“ Alahovog sveta i najava ratnog obračuna sa „osovinom zla“, prete ozbiljno da usmere narode u epohu „malih ratova“, bez sukoba velikih nuklearnih sila. Ta vremena su počela ratom na tlu razorene Jugoslavije, čim je nestao SSSR u porazu staljinističkog boljševizma. To je pokušaj da se legalizuje rat i ozakoni međunarodno pravo najjačeg, što bi osudilo na umiranje svaku miroljubivu politiku. A šta to znači, još je Herodot rekao za sva vremena: „Nijedan razuman čovek ne može više voleti rat nego mir, jer u ratu, to su očevi koji sahranjuju sinove, dok u vreme mira, to su sinovi koji sahranjuju očeve.“



KNjIGU Momčila Pudara "Amerika protiv sebe i sveta" (str. 500) čija je knjižarska cena 600,00 dinara, možete poručiti kod izdavača IP "Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25, tel.: 344-10-74, imejl: fvisŽverat.net, sa popustom od 30 odsto + poštanski troškovi
(Nastavlja se)