Dim Borisa Jeljcina

Piše: Milenko STOJIČIĆ
NA svetskoj političkoj pozornici vode se javni i tajni verbalni ratovi, puškaranja rečima. Jednom su to "probni baloni" za ispitivanje stavova druge strane, a drugi put takozvani beli govori namenjeni uvu javnosti. Književnik Vaclav Havel, prvi predsednik Češke Republike, pledirao je za politički jezik koji je most razumevanja:

"Šta želim da kažem? Reč je tajanstven, višeznačan, ambivalentan izdajnički znak! Može biti tračak svetlosti u carstvu tame... a može biti i smrtonosna strela, reč oslobađajuća, opasna, porobljavajuća. Nijedna reč... ne obuhvata samo ono što joj pripisuje etimološki rečnik. Svaka sadrži i osobu koja je izgovara, situaciju u kojoj je izgovorena i razlog zbog kojeg je izgovorena..."

Nažalost, političar Havel "izdaće" pisca Havela i politički jezik kao "tračak svetlosti u carstvu tame". Zazivao je natoovske projektile i opravdavao planere napada na Srbiju. Kasnije se povukao u ljušturu jezika i branio - izvlačenjem iz konteksta njegovih zvaničnih izjava. Bombe, međutim, ne znaju za kontekst!

Na ruskoj političkoj pozornici štekću verbalni rafali iz svih oružja i oruđa jezika. Tu eru bombardovanja kao da je najavio Lenjin:

"Pljujem na Rusiju! Ja sam boljševik!"

BORIS Jeljcin, bivši ruski predsednik, originalni je i samosvojni sledbenik lenjinovske škole političke "lingvistike". U protokolarnom ophođenju "car Boris" se trudio da bude što neposredniji sa svojim sagovornicima. Američkog predsednika Klintona zvao je, sasvim "mjahko", "drug Bil", a nemačkog kancelara - "drug Helmut Kol". Međutim, brzo se rasprskivao balon od sapunice "drugarstva" i "car Boris" je pokazivao zube "drugu Bilu":

"I pismeno i telefonski predočio sam Klintonu da to neće proći! I tačka! Mi nećemo dozvoliti da se pipne Kosovo!"

Mnoge Jeljcinove pretnje bile su pucanj u prazno - jezičke dimne zavese iza kojih se, zapravo, "car Boris" krio. Tu formu jezičke mimikrije Borisa Jeljcina najbolje je objasnio Grigorij Javlinski, lider demokratske opozicije:

Jeljcinovo "ne" uvek je značilo "da"!

I sam Javlinski bio je umešan u jezičke igrarije. Kada se u političkim kuloarima šuškalo da se Jeljcin neće ponovo kandidovati za predsednika zbog bolesti, Javlinski je to demantovao:

Ako budete revnosni, još se može dogoditi da se Jeljcin prehladi na vašoj sahrani!

MIHAIL - Miša Gorbačov, poslednji šef partije i sovjetske države, bio je prefinjeniji govornik od Jeljcina. Za njega je politički govor bio teatralni čin. Svoju kandidaturu za predsednika "nove" Rusije (posle Jeljcina, Zjuganova i Žirinovskog) najavio je izjavom u dramskom ruhu:

"Da, u početku su zaista bila tri musketara, ali se onda pojavio četvrti i najvažniji, Dartanjan! Dartanjan, to sam ja!"

Lirizovao je govore i predskazivao političku budućnost izjavljujući - kako nije slučajno da se podudaraju njegova kampanja i Usrks! U jednom trenutku vinuo se i u božanske visine:

"Eto vidite, i Bog je sa mnom!"

Genadij Zjuganov, lider ruskih komunista, bio je "teškaš" u ruskom političkom ringu. Svoje izjave i govore "ukrašavao" je jezikom natprirodnih bića. Na provokacije političkih protivnika da mu se partija cepa, uzvratio je polemičkim "biserom":

"Takva razmišljanja su inspirisana metamorfozama Gorbačova i Jeljcina, koji su se od pravovernih komunista pretvorili u antikomuniste. Tvrdo izjavljujem: ja takav vukodlak nikad neću postati, i držaću se politike zapisane u mojoj predizbornoj kampanji!"

General Lev Rohlin je urođeni vojnički rečnik "frizirao" prema političkim (ne)prilikama u Rusiji. Na kongresu "Pokreta za podršku armiji" replicirao je protivnicima preoštrim jezikom:

"Ne tražite od nas Rohlinovu glavu zato što sami ne dajete Čubaisovu, koju mi već godinama tražimo!"

(Nastaviće se)