Buljuk Bokasinih žena

O intimnom životu diktatora zna se, po pravilu, veoma malo. Većina od njih nije se čak ni javno pojavljivala sa suprugama, sem u iznimnim slučajevima, kada su to protokolarne okolnosti zahtevale. Ali i tada su njihove žene bile samo deo svite koja ih je okruživala, a oficijelni snimatelji sa takvih skupova jedva da su i registrovali njihovo prisustvo.
Izuzeci u tom pogledu mogli bi da se nabroje na prste jedne ruke: Tito (u poznijim godinama), Huan Peron, Nikolae Čaušesku, Ferdinand Markos i Čang Kaj-Šek. Ako se zna da su Elena Čaušesku, Imelda Markos i gospođa Čang pored bračnih dužnosti obavljale i državničke, privilegiju da bude stalno "u kadru" uživala je samo Jovanka Broz.

Objašnjenje za diktatore iz muslimanskog sveta nije nephodno, a što se ostalih tiče može da bude samo jedno - nisu bili spremni da svoju slavu, popularnost i divljenje nacije (svejedno koliko je ono bilo iskreno) dele ni sa kim, pa ni sa njima. Titov nesebični gest na tom planu ostali diktatori su pakosno tumačili potrebom da vremešnog lidera treba neko da pridržava za vreme njegovih dugih i zamornih turneja po zemlji i inostranstvu, a ko će to da uradi stručnije od jedne bolničarke, aludirajući na vojno-sanitetsku karijeru Jovanke Budisavljević pre nego što je postala prva dama.

Josip Broz se ženio, zvanično, tri puta (o čemu će kasnije biti više reči). Nema sumnje da je on i mimo toga imao uspeha kod žena. Međutim, zbir njegovoh donžuanskih podviga razlikuje se od autora do autora (koji su se bavili i ovom vrstom njegove delatnosti).

Šampioni po broju sklopljenih brakova su diktatori islamske veroispovesti, kojima su to državne blagajne i vera dopuštale.

Centralnoafrički diktator i car Žan-Bedel Bokasa imao je sedamanest žena. On je tu impozantnu kolekciju planirao da dopuni, kako je sam tvrdio, sa još stotinu žena, tako da bi njegov oficijelni harem prestavljao UN u malom. Bio je dovoljno lud da tu svoju zamisao i ostvari. Srećom, francuski padobranci su ga najurili sa trona pre nego što je stigao da se orodi sa celim svetom, a svoju zemlju dovede i mimo toga do prosjačkog štapa. Na zvaničnim skupovima njegov harem zastupala je Katrin Sola. Ostale žene nisu se pojavljivale javno jer su bile zadužene za proizvodnju dece.

Drugi afrički diktator Idi Amin, imao je nešto manje žena, ali ih nije mazio i pazio poput Bokase već ih je tukao i ubijao. Aminovi biografi uspeli su da nabroje sedam njegovih oficijelnih supruga, trideset ništa manje zvaničnih ljubavnica i pedesetoro dece. Prva Aminova supruga Milijam, majka šestoro njegove dece, dva puta je izbegla smrt na koju je "osudio". I kad je poverovala da se definitivno spasla, pobegavši u Veliku Britaniju, stradala je u saobraćajnoj nesreći u inscenaciji Aminove tajne službe.

TELO njegove druge žene Kej Adroa, nađeno je, nedugo posle razvoda, u prtljažniku jednog automobila - u komadima. Njen greh se sastojao u tome što je imala "dugačak jezik". Jedna od njegovih supruga, koja se spominje samo po imenu Nora, "nestala" je jednog lepog dana i nikada nije pronađena. Više sreće od njih imala je Masija Putesi. Ona je u više navrata bila hapšena i prebijana, po Aminovom nalogu, ali je uspela nekako da se domogne granice i pobegne iz zemlje. Suprugu Medinu tako je lako ošamario da joj je slomio vilicu. Nije bolje prošla ni njegova supruga Sara. Ona je izazvala njegov gnev time što je otvorila frižider, koji se nalazio u Aminovoj "botaničkoj bašti", koju je posetila jednog dana, uprkos njegovoj zabrani. Tek kada je otvorila frižider shvatila je zašto je Amin svoju "botaničku baštu" proglasio za zabranjenu zonu.

U frižideru su se nalazile dve ljudske glave. Bile su to glave Aminovih protivnika, sa kojima je voleo da "razgovara" u časovima kada je bio napet.

Prema svedočenju savremenika, Amin je bio seksualni manijak. U to je mogla da se uveri i jedna Jugoslovenka, koja je bila uvek na raspolaganju državnom protokolu kada su Titu dolazili u zvaničnu posetu potentni gosti. Oni su obostrano zadovoljstvo, postignuto pod šatorom, u kojem je Amin odseo na Brionima, nastavili da neguju i u Ugandi - sve dok Jugoslovenka nije shvatila da bi mogla da je zadesi sudbina Aminovih žena. Ugandu je napustila glavom bez obzira uz pomoć jugoslovenske ambasade.

I AMINOV dodatak imenu Dada, na koji je bio veoma ponosan, vezuje sa za njegovu potenciju. Istini za volju, o poreklu tog nadimka postoje dve verzije. Prema Aminovom kazivanju, stekao ga je tako što su ga podanici iz milošte zvali Daddy (tatica). Po drugoj, koja potiče od nemačkog književnika Eriha Vajdemana, Amin je taj nadimak dobio znatno ranije, još u vreme kada je bio britanski podoficir. Po Vajdemanu, jedan britanski starešina, za vreme službenog obilaska svojih potčinjenih, da se uveri da li se pridržavaju propisa i u privatnom životu, zatekao je Amina u krevetu sa dve žene. Na njegovo pitanje ko su one, Amin je pokazao rukom na jednu od njih i rekao:

- Ovo je moja supruga, ser!

Pretpostavljeni je začkiljio na jedno oko, a onda upitao:
- A ova druga?

- To je moja dada (starija sestra), ser! - raportirao je Amin iz kreveta.

Uprkos svim maltretiranjima, jedna je žena ostala uz njega do kraja života. Bila je to Sara, jedna od one dve srećnice kojima je slomio samo vilice.

Nastavlja se