Pehovi Brozovih dama

Piše: Žika SREĆKOVIĆ
PELAGIJINA dalja sudbina bila je veoma bolna. Ona je smestila sina Žarka u dom, a onda se ponovo udala. Uhapšena je 1938. godine pod otužbom da je radila za Gestapo. Oslobođena je dve godine kasnije.
Ponovo je uhapšena 1948. godine, posle razlaza Moskve i Beograda. Osuđena je na deset godina zatvora i upućena u logor. Izgleda da je njen jedini greh bio u tome što je pre rata bila Titova supruga. Ona je iz logora pisala očajnička pisma svom bivžem mužu, u nadi da će uspeti da je izbavi iz kandži NKVD.
Tito je bio u prilici da to zaista i učini, posle Staljinove smrti i normalizacije odnosa na relaciji Beograd - Moskva, preko Nikite Hrušova, kojeg je upoznao još 1945. godine, kada je ovaj bio sekretar CK KP Ukrajine i s kojim je još tada uspostavio srdačne odnose. Ali, on to nije učinio samo zato, kako je rekao Žarku, a ovaj preneo majci, što ta pisma nikad nisu dospela do njega, što je sasvim moguće.
Dve godine posle Žarkove posete majci, 1966, Pelagija je umrla. Rehabilitacija nije mogla da joj vrati izgubljeno zdravlje. Tito je preko jugoslovenske ambasade u Moskvi položio venac na njen grob, ali niko kasnije nije mogao da se seti šta je pisalo na traci.

NAJSPORNIJI je Brozov drugi brak. Po jednima, njegova druga supruga je bila Herta Has, polu-Slovenka, ćerka uglednog advokata, partijska aktivistkinja, koja je kao kurir prenosila poverljiva uputstva Kominterne evropskim filijalama. Upoznali su se u Parizu 1937. Po nekim izvorima, venčali su se 1940, a sina Aleksandra, široj javnosti poznatijeg pod imenom Miša, dobili su 1941. Tito je priznao Aleksandra za sina. Međutim, zvanični dokument o njihovom zakonski sklopljenom braku ni do danas nije prezentiran.
Po nekim sovjetskim izvorima, druga zakonita Brozova supruga bila je Nemica Johana Kenig. Međutim, nikav pisani trag o tome nije nađen.
Po trećima, bila je to Lucija Bauer, Kominternin kadar, kao i Herta Has.
Da su Lucija Bauer i Josip Broz bili i zvanično supružnici danas nije sporno zahvaljujući dokumentu koji je pribavio u Moskvi publicista Pero Simić, objavljujući 2005. faksimil njihovog venčanog lista u knjizi "Svetac i magle". Ali, u slučaju Lucije Bauer sporno je nešto drugo - njena dalja sudbina. O tome postoje dve verzije. Po jednoj, ona je za vreme čistki bila optužena, kao i Brozova prva supruga Pelagija, za saradnju sa nemačkom obaveštajnom službom, osuđena zbog izdaje, upućena u logor i posle toga joj se izgubio svaki trag. Ima, međutim, i onih koji tvrde da je Lucija Bauer bila podmetnuta Brozu, da joj je NKVD stavio u zadatak da proveri njegovu lojalnost i da se, pošto je uspešno obavila taj zadatak, i dalje bavila tim «zanatom», ali posle toga s promenjenim identitetom, kao i mestom boravka. Zatupnici ove teze tvrde da je Lucija Bauer umrla tek osamdesetih godina minulog veka.

IAKO bi trebalo da bude najmanje zagonetan Titov treći brak, s Jovankom Budisavljević, i on je opterećen nizom pitanja na koja ni do danas nisu dati odgovori. Kao moguće «provodadžije» obično se navode četiri veoma uticajne osobe iz Titovog tadašnjeg najužeg okruženja - generali Milan Žeželj i Ivan Gošnjak, Aleksandar Ranković i Ivan Krajačić Stevo. Najveći uticaj na Tita imao je u to vreme Krajačić, koji se izdavao za maršalovog prijatelja, a istovremeno ga je «cinkario» Moskvi. Njegova favoritkinja za upražnjeno mesto prve dame bila je operska pevačica Zinka Kunc. Bila je «domaćica» mnogobrojnim stranim visokim državnim delegacijama, kojima je Tito priređivao prijeme u Belom dvoru. Zašto je nađena zamena u liku Jovanke Budisavljević? Da li se Zinka nije svidela Titu? Ili je možda bilo obrnuto? Bilo kako bilo, mladi sanitetski major Jovanka Budisavljević uskočila je kao alternacija.
Formalnosti su obavljene u proleće 1952. godine, posle Titovog oporavka od operacije žuči.
Mladoženja je tada imao šezdeset godina, a mlada skoro duplo manje (32). Svadbena svečanost obavljena je «na suvo» (bez muzike) u vili «Dunavka» u Iloku. Ovoj svečanosti prisustvovali su u svojstvu kumova Aleksandar Ranković i Ivan Gošnjak, a kao stari svat Ivan Krajačić Stevo, koji je u međuvremenu prežalio nenadoknadivi gubitak, da preko svoje favoritknje špijunira Tita i u krevetu.
Mlada je uvedana u javni život krajnje oprezno. Prvi put se pojavila na prijemu koji je bio priređen u čast britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna. U zvaničnim saopštenjima u početku se pominjala samo kao «supruga» u frazama poput «Tito sa suprugom» ili «Tito u prisustvu supruge». Ime joj je prvi put javno pomenuto tek 1965.
Da li je mladoj Ličanki (u odnosu na Tita) data prednost nad Zinkom Kunc iz političkih ili nekih drugih razloga ostala je tajna, ali da je oko toga bio postignut konsenzus između mladoženje i njegovih bliskih saradnika (sada još i kumova i starog svata), u to nema nikakve sumnje.

DUGOVEČNI TITO
NAJDUGOVEČNIJI među diktatorima bio je jugoslovenski vlastodržac Josip Broz Tito. Bio je, moglo bi se reći, čeličnog zdravlja, koje ga je izdalo tek pred sam kraj života. Umro je 1980, u 88. godini.
Španski diktator Francisko Franko i godinu dana mlađi kineski lider Mao Cedung napustili su svet u 83. godini.
Godinu dana kraće od Franka i Cedunga živeo je severnokorejski «veliki vođa» Kim Ilsung.
Portugalski diktator Antonio Oliveira Salazar, rođen kad i Hitler, 1889. godine, poživeo je 81 godinu.
(Nastaviće se)