Šahovi ljubavni jadi

Piše: Žika SREĆKOVIĆ
JOVANKA je Titu bila i supruga, i bolničarka, i domaćica - sve do 1976, kada se pojavila nova misterija zbog njene više nego primetne izolacije. Da je među njima «pukla tikva» saznaće se tek godinu dana kasnije. A onda su se, kako to već biva u takvim prilikama, pojavili mnogobrojni «dobro upućeni» tumači sa svojim verzijama koje su poticale iz «pouzdanih izvora».
Sve te priče mogle su da se svedu na tri osnovne pretpostavke. Najmanje je verovatna da je Jovanka Broz u jednom trenutku uvrtela sebi u glavu da bi mogla da zameni na kormilu zemlje svog ostarelog i prvim znacima senilnosti načetog supruga. Mnogo je verovatnija teza da je podržavala potencijalne pučiste, generale, u prvom redu svog zemljaka Đoku Jovanića, koji su nameravali, uvereni da je Jugoslavija posle usvajanja Ustava 1974. godine na najboljem putu da se raspadne, da uklone s političke scene Tita i da «stvar preuzmu u svoje ruke». Najverovatnija je treća varijanta, da su Titovi najbliži saradnici, plašeći se jednog ovakvog raspleta događaja, a u prvom redu šta će potom biti s njima, lansirali priču o tobožem postojanju zavere. Titu, koji je više voleo vlast nego samog sebe, nije bilo potrebno dva puta ponoviti tu priču. Krenuo je odmah u akciju.
PRIČE o Titovom navodnom neverstvu, branju mandarina i flertovanju s bolničarkama trebalo je samo da prikriju od javnosti da je borba za tron već počela.
Tito se i prema svojoj deci, kao i prema najbližim saradnicima odnosio krajnje suzdržano, gotovo bez ikakve srdačnosti, kao da se plašio da bi njeno ispoljavanje mogao neko da protumači kao znak njegove slabosti. I svoju decu i članove njihovih porodica držao je podalje od sebe i vlasti. Iako se tvrdilo da je veoma voleo starijeg sina Žarka, oni koji su imali prilike da ih vide zajedno nisu stekli takav utisak.
Dr Aleksandar Matunović, jedno vreme Titov lični lekar, ostavio je ovakvu belešku: «Na osnovu njihovog ophođenja, ja nisam mogao steći utisak da je u pitanju neka velika ljubav - bilo s očeve ili sinove strane. Obojica su se više ponašali kao dobri poznanici nego kao otac i sin». Ako se tako ponašao prema dražem mu sinu, onda nije teško pretpostaviti kako se opohodio prema manje voljenom Miši.
IRANSKI suveren šah Reza Pahlavi takođe se ženio tri puta. Prvu suprugu Favziju, sestru egipatskog kralja Faruka, najurio je s dvora zato što mu je umesto očekivanog sina prestolonaslednika, rodila ćerku Farzanah. Favzija je imala pravo i na popravni ispit, ali šah joj takvu šansu nije pružio, možda i zato što je u međuvremenu shvatio s kakvom se lopužom orodio. Faruk nije samo bezočno pljačkao svoje podanike i državu, već se nije libio da pokrade i rođenu sestru, kada mu je jednom prilikom došla u posetu. Radilo se o veoma skupom nakitu koji je Reza poklonio Favziji. Stvar je zataškana u «porodičnom interesu», na šahovo insistiranje.
Ni s drugom suprugom, Sorajom, ćerkom iranskog prodavca tepiha i Nemice, šah nije bio bolje sreće. Svojski su se trudili sedam punih godine, bez ikakvog rezultata. Ako se izuzme taj trud, bile su to za šaha najgore godine života. Gotovo svakodnevno je trpeo pritiske porodice i doglavnika da «ubrza stvar», kako bi se o istom trošku obavilo i njegovo krunisanje i inauguracija prestolonaslednika.
Šah je bio svestan da Soraja ne može da ima decu. Postojalo je jednostavno rešenje, da postupi kao i u Favzijinom slučaju. Ali, situacija je bila komplikovanija. Za razliku od Favzije, on je voleo Soraju. Shvatajući svu složenost situacije u kojoj se nalazi njen suprug, Soraja je otputovala na «neodređeno vreme» u Nemačku, navodno da poseti bolesnog oca, ne bi li pružila priliku svom gospodaru da lakše donese tu odluku. Ali, šah je odlučio da se bori za svoju ljubav.
U promišljanju kako da ispuni dinastičku obavezu, a da istovremeno zadrži voljenu ženu, sinula mu je, kako je verovao, spasonosna ideja, s kojom je upoznao i Soraju u jednom dugom pismu, koje joj je dostavio preko jednog od svojih najpoverljivijih ljudi. U njemu je potanko izneo scenario, po kojem bi prestolonaslednika (čiji dolazak na svet nije više mogao da odlaže) začeo s iznajmljenom podanicom, samo za tu priliku i isključivo u tu svrhu. Što se njega ticalo, on je bio spreman da se u to odmah upusti, ne štedeći sebe, ali ne bez njene saglasnosti. Soraja je predlog svog supruga odbacila, ne upuštajući se u detalje zbog kojih to čini. Šahu je preostao tada samo jedan izbor - da je, kako se to kaže u muslimanskom svetu, "zajuri".
Iako je bio ljut, a po prirodi nemilosrdan, šah je u Sorajinom slučaju ispoljio velikodušnost kakva se od njega nije očekivala. Dao joj je pola miliona dolara u gotovom, odredio joj je veoma pristojnu apanažu i dozvolio joj da zadrži sav nakit, koji joj je poklonio. Vrednost tog nakita bila je viša od milion dolara. Prethodni status i pristojni prihodi bili su najbolja preporuka za njen «prijem» u džetset. Bez njenog učešća bilo je teško zamisliti bilo kakvo druženje odabranih krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. Opsedali su je udvarači, ali nije se udavala.

SUD
VEOMA mali broj diktatora je odgovorao pred licem pravde za svoja zlodela. Hitler i Musolini nisu mogli da budu izvedeni pred sud za ratne zločine u Nirnbergu jer je prvi izvršio samoubistvo, a drugi je streljan pre nego što je taj tribunal oformljen.
Proces se trenutno vodi protiv bivšeg iračkog dikatora Sadama Huseina. Na optuženičkoj klupi uskoro će se naći i bivši liberijski diktator Čarls Tejlor.
(Nastaviće se)