Sedam jalovih godina

02. 08. 2006. u 00:00

Lenjin je na vlasti proveo samo sedam godina, od kojih dve na bolovanju, a njegov kult stvarao je Staljin da bi lakše vladao

Piše: Žika SREĆKOVIĆ DIKTATORI su dolazili na vlast uglavnom nasilnim putem - preko revolucija, pobuna, pučeva i prevrata. Samo na prstima jedne ruke mogu da se izbroje oni koji su se dočepali vlasti koliko-toliko legalno, preko kakvih-takvih izbora. U ove rarite spadaju nemački diktator Hitler, sovjetski Staljin, rumunski Čaušesku, filipinski Markos i tekući vlastodršci Kazahstana i Turkmestana, Nazarbajev i Nijazov.
Uz Marksovu pomoć, Vladimir Iljič Lenjin je do tančina razradio strategiju nasilnog pruzimanja vlasti, kao legitimnog prava onih koji nisu mogli da se domognu nje demokratskim putem. Sve do početka Oktobarske revolucije on je bio, što se šire javnosti ticalo, potpuno anoniman. Poznavao ga je samo mali broj aktivista, i to uglavnom preko novinskih tekstova koje je pisao u inostranstvu. Pa ni ti retki nisu baš uvek bili sigurni pod kojim se sve pseudonimima krio.
Lenjin, koji je otvoreno zagovarao oružanu borbu kao metod osvajanja vlasti, nije, međutim, bio čak ni najobičniji vojnik, tzv. vojni obveznik. Prvi svetski rat zatekao ga je u inostranstvu, a nije našao za shodno da se kasnije pridruži ostalim vojnicima kao patriota. Izgleda da je bio sebi isuviše dragocen da bi rizikovao da ga pogodi kakav zalutali metak.
KAO što je sa bezbedne daljine uticao na političke tokove u Rusiji, tako je i sa bezbedne daljine pratio kasnije razvoj građanskog rata, koji je u najvećoj meri sam izazvao.
Učestvovao je u stvaranju Crvene armije, ali ne i u njenim borbama. Za sebe je zadržao pravo da je kao politički lider usmerava, ali iz duboke i bezbedne pozadine. Odluku o tome doneo je još 1. januara 1918. godine, prilikom obraćanja prvom odredu armije, uoči odlaska na front, kada je bio lakše ranjen.
Građanski rat u Rusiji, koji je besneo od 1918. do 1921. godine, odneo je milion života. Lenjin je bio toliko ponosan na svoju ulogu u revoluciji i toliko opijen njenom pobedom da nije dozvolio da mu lični trijumf pokvari jedan tako prizemni podatak.
Od svih diktatora u modernoj istoriji, Lenjin se najkraće zadržao na vlasti - svega sedam godina, od kojih je dve proveo na bolovanju. Bio je veoma vešt. Sprovodio je ličnu diktaturu pod firmom diktature proleterijata. Tolerisao mišljenja svojih saradnika, pa čak i podsticao njihove iluzije da su deo kolektivnog rukovodstva.
Lenjinov kult, građen posle njegove smrti, u prvom redu zahvaljujući Staljinu (da bi ovaj lakše naturio svoj) počeo je naglo da se ruši posle raspada Sovjetskog Saveza. Pronađeno je mnogo dokumenata iz kojih se može videti da je naređivao otvaranje koncentracionih logora, u kojima su izricane smrtne kazne, ali ne za individualne već klasne krivice!
ONO što zapadne demokratije nikad nisu oprostile Lenjinu, to je bilo zatiranje carske porodice Romanovih. Iako nikada nije nađen nijedan dokument iz koga bi se dalo videti da je taj masakr, izveden u noći između 16. i 17. juna 1918. godine, lično naredio Lenjin, niko u svetu tada, pa ni danas, ne veruje da bi jednu tako krupnu odluku mogao da donese samostalno Izvršni komitet oblasnog uralskog sovjeta.
Činjenica da se Lenjin nije ogradio od tog zločina, počinjenog kada je London već ponudio azil Romanovima, u najmanju ruku znači da se sa njim solidarisao. Ako je to bila "greška", kao što se jedno vreme tvrdilo u Rusiji, istina nezvanično, onda je ona mogla da se ispravi, ili bar ublaži, time što bi se sprečilo dalje ubijanje članove ove porodice, koji su, sa aspekta moguće restauracije carizma, bili više nego beznačajni. Lenjin nije ni to učinio.
To je moglo da znači samo jedno - da su te likvidacije predstavljale politički stav, a on se bez njegove saglasnosti nije mogao doneti.
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal