Ljubav nastranog ujaka

Piše: Žika Srećković
DRUGA Hitlerova velika ljubav bila je ćerka njegove polusestre Angele Raubal, koju je zamolio 1925. da dođe u Obersalcberg da mu vodi domaćinstvo. U to vreme Hitler je već bio zakoračio u 36. godinu. Ujak se zaljubio u sestričinu na prvi pogled, kao školarac. Ni sestrična nije bila ravnodušna prema njemu. Adolf se bio toliko zapalio da je nameravao odmah da se venča devetnaest godina mlađom Gretom, kojoj je tepao Geli, ali su se isprečile dve nepremostive prepreke. Potiv tog braka odlučno je bila njegova polusestra, Gelina majka, a brak među njima nije bio moguć ni sa zakonskog stanovišta.
Suočena sa kćerkinom nepokolebljivom odlukom da se uda za ujaka, Angela se povukla. Ali, nemački zakon je ostao neumoljiv.
Incestna idila između vremešnog ujaka i mlade Geli, koja se zanosila mišlju da će jednog dana postati operska pevačica, okončana je u ranu zoru 18. septembra 1931. Geli je nađena mrtva u stanu. Metak joj je prošao kroz srce. Niko od stanara nije čuo pucanj niti primetio bilo šta sumnjivo. Prema zvaničnom nalazu, Geli je izvršila samoubistvo. Hitler je imao motiv. Dan ranije su se žestoko posvađali, jer je Geli nameravala da ga napusti. Ali, Hitler je i ovom prilikom imao neoborivi alibi. On je 17. septembra po podne otputovao u Hamburg vozom, gde je trebalo da bude glavni govornik na jednom političkom skupu.
I HITLEROVA treća ljubav, Eva Braun, okončala je život samoubistvom, pod okolnostima koje su manje-više znane i ne izazivaju nikakvu sumnju. Bila je to njihova zajednička odluka da napuste svet pre nego što saveznicima padnu u ruke. Oni su svoju trinaestogodišnju vezu krunisali brakom 28. aprila 1945. Eva je postala gospođa Hitler tog dana nešto pre ponoći, dok su vrt Rahjskancelarije, ispod kojeg se nalazio Hitlerov komandni stan, preoravale sovjetske dalekometne granate. Tela mladenaca spaljena su, po Hitlerovoj izričitoj želji, u tom vrtu.

Jedini neženja među diktatorima bio je portugalski vlastodržac Antonio Oliveiro Salazar. Po jednima, to je bila posledica retke bolesti među muškarcima, koja bi se mogla definisati kao strah od žena. Po drugima, on nije bio baš usamljen i nesposoban za normalno seksualno opštenje, kao što se verovalo.
KOLIKO se zna, Salazaru je palo na um samo jednom da se oženi, u vreme dok je još bio student. Tada je upoznao devojku iz imućne i ugledne lisabonske porodice, koja je povremeno dolazila u Koimbru, u goste, kod rođaka. Prilikom jedne od tih poseta razvila se idila. Salazar ju je na kraju zaprosio. Devojka nije dozvolila da je dva puta pita hoće li se udati za njega.
Do preokreta je došlo bukvalno preko noći. Sutradan, ispraćajući je na put za Lisabon, Salazar joj je rekao da će, što se njihove zajedničke budućnosti tiče, ubrzo poslati pismo, u kome će taj njihov dogovor biti na neki način i ozvaničen. A onda je, sasvim neočekivano, dodao, da ako takvo pismo ne stigne u Lisabon za mesec dana, to može da znači samo jedno - da se predomislio.
Pismo nije stiglo i Salazar je ostao neženja zauvek.
Prema Antoniju Figueredu, autoru knjige "Portugalija, pedeset godina diktature", Salazar je sve vreme imao ljubavnicu, koja mu je bila uvek pri ruci, pod firmom kućepaziteljke i domaćice. Zvala se Marija de Kastiljo, koju je upoznao još 1915. godine. Ona je istovremeno podizala i dve ćerke, za koje se tvrdilo da im je otac bio Salazar. On ih nije priznao. Oni koji su imali pristup Salazarovom privatnom domu tvrdili su da je odnos između Salazara i Marije de Kastiljo bio u svakoj prilici odnos između nadmenog gospodara i ponizne sluškinje. Ona je svaku njegovu želju ispunjavala bez pogovora i nikad ih niko nije video da su sedeli za istim stolom.
(Kraj)