Mnogo vas je ostalo

18. 07. 2006. u 00:00

A šta vi, gegule Srbi, ho?ete, da podižete rafinerije, vi znate samo svinje da tovite, siktao je Ivan Stevo Kraja?i?

Piše: Đuro ZAGORACRANO ujutru svi smo se okupili u sali Kulturnog doma u Jasenovcu, seća se Raja Nedeljković, tada prvi čovek SUBNOR Srbije. Uoči početka svečanosti primetili smo da nema ni Vladimira Bakarića, ni Steve Krajačića. Reka ljudi pristizala je sa svih strana i odlazila nasipom do spomenika. U sali se, protokol, vidim, nešto uzmuvao. Trči od Mike Špiljaka do predsednika opštine Novska. Umesto da proslava počne u devet časova, kako je bilo zakazano, neko iz protokola nas obaveštava da je predsednik Novske otišao na autoput da sačeka Stevu Krajačića. Svečanost je kasnila već pola časa, a njih još nije bilo. Kažu nam: zakrčen put, pa ne mogu zvaničnici da se probiju do Jasenovca. Prolazi narod i mi pitamo gde je zakrčen put. Oni nas začuđeno gledaju - kažu: “Nigde.”
Konačno se pojavljuje predsednik Novske, ali bez Steve Krajačića. Na brzinu podeli plakate četrdesetorici bivših logoraša, koji su u pobuni, 1944. godine, pobegli iz logora.
Domaćin Stevo Krajačić nije se pojavio ni kad je počela svečanost kod spomenika. Na pozornicu se popeo Marko Belinić. “Drugovi i drugarice", rekao je on, "ovaj logor ovde gde danas otkrivamo spomenik podigli su nemački fašisti da bi uništili hrvatske komuniste i rodoljube...” Na te reči nastade žamor. Član delegacije Srbije Laza Dačić, iz Srema, kaže mi: “Čuješ li ti ovo?” "Čujem", velim, "ali ćuti". “Kako da ćutim”, buni se Dačić, "pa znaš li da su jedne avgustovske noći u zoru ustaše upale u moje selo, u moju kuću. U košulji sam pobegao kroz prozor i ostao živ. Ja jedini. Ustaše su mi poklale oca, majku, brata i sestru.”
Raziđe se onaj narod, nekako potišteno, a protokol nas obavesti da je ranije zakazani zvanični ručak u Novskoj - otkazan. Stigoše me usput predsednik Novske, Štefica Špiljak i Soka Krajačić, inače supruga Marka Belinića. Kažu: stigao Stevo Krajačić i zakazao ručak u banji Lipik. Konačno smo se našli u tom restoranu. Direktor hotela sada sedi sa nama i vajka se: “Evo, drugovi, noćas od pola jedan sam na nogama. Naiđe drug predsednik Sabora Stevo Krajačić i diže me iz kreveta. Kaže mi da spremam ručak za ovu svečanost i da obavezno ispržim žablje batake. Odmah sam poslao pet ljudi da hvataju žabe, a u zoru još pet. Uspeli su. Evo, žablji bataci se prže…”
Konačno stiže i zvanična kolona automobila. Unutra Stevo Krajačić, Mika Špiljak, Đuro Pucar, Džemal Bijedić, Marko Belinić… U prolazu, Belinić mi se uzbuđeno žali da u ovoj pometnji promene nije stigao da obavesti slovenačku delegaciju i još neke strane delegacije.
Za stolom, nađoh se tačno preko puta Steve Krajačića. U jednom trenutku, Krajačić se povišenim glasom obrati Marku Beliniću:
“Je li ti, Marko, jesam li ja tebi naredio da ti glasaš za ovog našeg Đuru Pucara, koji je ostao bez posla, da on postane predsednik Saveza boraca Jugoslavije? A ti glasao za Aleksandra Rankovića.”
MARKO se vrpolji i ćuti, a Stevo se obrati Džemalu Bijediću i prekori ga zašto oni tvrde da su podigli husinske rudare na ustanak, a trebalo bi da znaju da je to uradio on, Stevo Krajačić, i drugi drugovi iz Hrvatske. Svoje otrovne strele Krajačić uperi prema meni:
“A vi, gegule i reponje? Seljačine, Srbi? Hoćete da podižete rafinerije u Novom Sadu i Pančevu? Šta vi znate šta su rafinerije? U to se mi razumemo, a vi znate samo svinje da tovite. I mnogo vas je ostalo, da znaš!”
Ostao sam bez reči, u magnovenju mi sinula misao da zgrabim flašu sa stola i da ga raspalim po glavi. Stezao sam rukama ivicu stola da se uzdržim.
“Slušaj ti, đubre jedno", kažem. "Mogu da ti razbijem zube da nemaš čime 'leba da jedeš…”.
Sa našom delegacijom izleteo sam napolje, kaže Raja Nedeljković. Iz sale izađoše Mika Špiljak, Đuro Pucar i Marko Belinić. Nagovaraju nas da se vratimo. Špiljak objašnjava da će oni to raščistiti u Zagrebu, jer se Krajačić, veli, mnogo osilio. Svakog drugog dana cisterne mu dovoze morsku vodu za njegov bazen u vili u Zagrebu.
Odgovorio sam da to ne dolazi u obzir i da ću sutra i tako biti na Brionima, gde je skup svih boračkih organizacija, pa ću Tita obavestiti o svemu ovome. Na tome se i završilo. Zamolih neke drugove koji su polazili u Zagreb da me povezu.
Konačno sam se našao na Brionima, gde je 6. jula trebalo da se održi sastanak sa Titom. Rano tog jutra nađoh se sa Vladom Božovićem, predsednikom Saveza boraca Crne Gore. Šetali smo pored mora kad se iza nas zaustaviše kola. Vidimo Tita za volanom u onom njegovom poznatom otvorenom automobilu. Tito mi predloži da odemo na terasu hotela, jer ima još pola sata vremena do početka sastanka.
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal