Srpska vojska plaši Rajh

     Pišu: Miodrag Janković, Veljko Lalić
     NA osnovu dokumenata koji su danas na raspolaganju, postoje jasne indicije da je kralj Aleksandar uviđao neophodnost uvažavanja rastuće moći Nemačke. Posle dolaska Hitlera na vlast 1934. godine, za spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije ubrzo je iskrsla opasnost: Hitler nije krio da mu je cilj da poništi francuski uticaj u srednjoj Evropi. To je značilo da je Mala antanta bila osuđena da nestane.
     Od 1937. godine, Nemačka prema Jugoslaviji sprovodi politiku prijateljskih odnosa. Stojadinoviću uspeva da unapredi robnu razmenu: za jugoslovenske poljoprivredne proizvode Nemačka odobrava privilegovani status - kupuje ih po višoj ceni od one koja je bila na svetskom tržištu. Na taj način proizvodi nemačke industrije uvoze se po nižoj ceni.
     Te godine Stojadinović obilazi evropske prestonice. U Berlinu ga dočekuju Gering i Nojrat. Priređuju mu posete fabrikama i vojnim ustanovama, bankete i lov. Predsedniku jugoslovenske vlade uspeva da uspostavi prijateljske veze sa Hitlerom. Govorio mu je šta je ovaj želeo da čuje, naročito koliko je impresioniran fašističkim sistemom, i kako njegova (Stojadinovićeva) stranka ima za cilj da za sebe pridobije omladinu. Hitler je posebno bio ponosan na nemačku mladež. Knez Pavle je, sećajući se, opisao neobičnu uzbuđenost Hitlera momčićima tokom zvanične posete. Ushićen, Hitler je imao čitav jedan monolog o tim "zlatnim dečacima", temelju "arijevske rase". Knez Pavle je govorio, da je Hitler, u tim emfazama, imao skoro "libidozno ushićenje".
     HITLER je, po mišljenju Ernesta Krečmera (psihijatra) ispoljavao "oštar i hladan egoizam, licemernu samodopadljivost i bezmerno prenadraženo osećanje sopstvene vrednosti, težnju za teoretskim usrećivanjem ljudi prema šematski doktrinarnim principima: poboljšanje sveta, nesebično samožrtvovanje najvišeg stila, naročito za opšte nelične ideale".
     Knez Pavle je, opisujući Milanu Antiću svoj susret sa Hitlerom, rekao nešto još značajnije za analizu: "Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice žuto, kao u voštane figure".
     U oktobru 1938. godine, Nemačka je ponudila ugovor za otkup polovine jugoslovenskog izvoza i tehničku pomoć za eksploataciju rudnika. Predlog nije prihvaćen, a pokušaj da se poveća trgovinska razmena sa Engleskom je propao zbog nerazumevanja na engleskoj strani.
     Još od susreta sa nemačkim ministrom privrede Hjalmarom Šahtom, sredinom juna 1936. godine, knez Pavle ima doista jasnu sliku o tome čemu teže Nemci. U arhivi koja je stigla sa Kolumbija univerzitata, na sedam strana, nalaze se kneževi utisci posle susreta sa ovom važnom ličnošću Trećeg rajha.
     Hjalmar Šaht uverava kneza da su Rajhu potrebne sirovine i kolonije, ali i da je Rozenbergova ideja o širenju na istok - glupa! Ne vidi kako se treba širiti u Rusiju preko Poljske. Šaht moli kneza da objasni Nemcima kako se treba ophoditi sa Evropom!
     Knez opaža: "Izgleda zdrav, ne pije, vegetarijanac je i ne puši. Voli kino i romantične slike".
     Kad mu Šaht kaže da je "Protestantska crkva mizerija i da nije na visini položaja", knez se uzdržava od komentara.
     Šaht poverava knezu Pavlu da Nemačku interesuje naš bakar, ali i prenosi mu Geringovo mišljenje da "Jugoslovene ne treba eksplatisati" kao što to rade Francuzi, već da bi rudnici trebalo da ostanu naši.
     Nemački moćnik je ispričao knezu da Italijane ceni jer su protivnici komunizma. Knez Pavle je rezimirao Šahtovu opsesiju: "mržnja prema Jevrejima".
     O PRILIKAMA u Rusiji Šaht mu je rekao: "Tamo nema ničeg novog. Staljin je jači nego ikada i samo se tuku dve jevrejske grupe".
     Šaht je rekao da Nemci najviše cene engleske vojnike, pa odmah zatim - srpske! Objasnio je da je Gering mnogo ratoborniji od Hitlera koji ga umiruje, ali priznaje da nigde u centralnoj Evropi neće trpeti boljševizam. Boljševizam je najveća opasnost. Gering je rekao Hortiju da ako Mađari preduzmu bilo šta protiv Jugoslavije, onda će nemačka avijacija bombardovati Peštu!
     Ni 1939. godine nije došlo do poboljašanja robne razmene sa Engleskom. Knez Pavle je poslao svog čoveka od poverenja dr Subotića u Ženevu, da tamo privatno poseti lorda Halifaksa. Dobio je sledeći izveštaj o tom susretu:
     "Obavestio sam ga da Nemačka apsorbuje 50 odsto jugoslovenske spoljne trgovine i da traži još veće učešće, dok je britanski deo beznačajan, svega devet odsto. Apelovao sam na Halifaksa da prilagodi britanski sistem slobodne trgovine, koji nikada neće moći da konkuriše Nemcima i dozvoli kupovinu na veliko."
     Početkom februara Dragiša Cvetković je od kneza Pavla dobio mandat da sastavi vladu. Bila je okončana era Milana Stojadinovića.
     U tom periodu knez Pavle pokušava da Jugoslaviju oslobodi od ekonomske zavisnosti prema Nemačkoj. Engleski ambasador u Beogradu ser Ronald Kembel, piše u London i traži da se nešto učini, ali tamo se odlučuje nešto sasvim drugo: povećanje britanske propagadne u Jugoslaviji!
     ZVANIČNA poseta Nemačkoj počela je 1. juna 1939. godine. Knez Pavle je već 2. juna, u Berlinu, Alfonsu od Španije rekao da je Hitler - lud! I da se boji da će se sigurno zaratiti.
     Sredinom jula, američkom ambasadoru Džozefu Kenediju, prilikom njihovog susreta u Londonu, knez Pavle je izneo svoje sveže utiske o poseti Nemačkoj. Otac budućeg predsednika SAD, odmah je obavestio Vašington:
     "On (knez Pavle) kaže da su ga tri stvari impresionirale u toku posete Hitleru: pre svega, Hitler je ubeđen da se britanska imperija raspada i da zato neće biti u stanju da izdrži naporan rat, iako im hrabrost ne nedostaje; drugo, konstatovao je istu situaciju i u Londonu i Parizu: kad je Hitlera i Geringa upitao šta znaju o Rusiji - odgovorili su mu - “ništa”; treće, za Geringa misli da je pristojan momak, vrlo sposoban i veoma raspoložen da bude konstruktivan. Ribentrop, međutim, u to vreme u svakom slučaju nije više bio na vrhu."
     Američkom ambasadoru u Beogradu Blisu Lejnu, knez Pavle je rekao da će kriza oko Dansinga izazvati opšti rat u Evropi.
     Uskoro, 22. avgusta 1939. godine, Nemačka i Sovjetski Savez su potpisali pakt o nenapadanju.
     Dan posle, potpisan je sporazum Cvetković-Maček.
     Trupe Trećeg rajha umarširale su u Poljsku 30. avgusta.
     Svetski sukob je započeo 1. septembra, odnosno danom kada je Velika Britanija objavila rat Nemačkoj.
      Knez Pavle više nije imao na koga da se osloni. Jedinstvo države izgledalo mu je sad važnije od svega.

NAORUŽAVANJE NEMAČKE
OBAVEŠTAJNA služba Kraljevine Jugoslavije dobro funkcioniše. O tome svedoči (iz Arhive kneza Pavla) vrlo podroban izveštaj Političkom odeljenju Ministarstva inostranih poslova naslovljen "Opšta privredna i politička situacija i naoružanje u Nemačkoj", iz marta meseca 1936. godine.

Strogo pov., br. 85/36, od generalnog konzula Dušana Pantića iz Diseldorfa:
"Nemačka se naoružava punom parom. Grade se podzemni aerodromi.
'Krupove' fabrike u Esenu, u kojima radi 72.000 radnika započele su izgradnju pogona za proizvodnju avionskih motora. Svake nedelje se održavaju tajne konferencije između viših oficira i direktora 'Krupovih' fabrika. Na tim konferencijama se poglavito diskutuje o pitanjima u vezi sa fabrikacijom novih avionskih motora."
Zanimljivost: u "Krupovim" fabrikama rade kao eksperti za mitraljeze i topove i četiri bugarska oficira, iz Politehničke oficirske škole iz Sofije.
"Krupova" fabrika liferuje topove i za sovjetsku Rusiju, na bazi kompenzacionih ugovora. Rusiji se liferuju škartirane konstrukcije. U fabrici "Demag", kraj Diseldorfa, radi 15 sovjetskih inženjera. Obučavaju se u konstruisanju velikih dizalica. Za svakog inženjera sovjetska Rusija plaća sumu od 40.000 maraka godišnje. Za tih 600.000 maraka, Rusija liferuje Nemcima potrebne sirovine.
Slede izveštaji iz demilitarizovane zone, iz hemijske industrije planovi za proizvodnju veštačke nafte i podaci o liferovanju velikih količina uglja Italiji.
Zatim, piše: "Autokratska ekonomska politika doktora Šahta je krahirala. U njen uspeh više niko ovde ne veruje. Svi pokušaji i napori na podizanju nemačke poljoprivrede da bi se tim putem stvorilo stanje da se Nemačka u životnim potrebama zadovolji svojim sopstvenim produktima - ostali su bezuspešni. Nemačkoj danas nedostaju najpotrebnije namirnice, kao što su mast, jaja, puter i meso. Nemačka mora i dalje da uvozi agrarne produkte da bi mogla zadovoljiti potrebe svog naroda, a u zamenu za agrarne produkte ona mora da povede ekspanzivniju politiku plasiranja svojih industrijskih proizvoda u inostranstvu ako ne želi da dođe u vrlo težak položaj opšte nestašice i gladi".     
(Nastaviće se)