Solun - samo izgovor

Pišu: Miodrag Janković i Veljko Lalić
„MARTA meseca navršava se 15 godina od onih tragičnih dana kada nas je jedna grupa nedisciplinovanih oficira i njihovih političkih pomagača gurnula u rat, čije su posledice bile tako katastrofalne i za zemlju i za narod. Petnaest godina od ovog fatalnog datuma, mnoge je u emigraciji otreznila i danas sasvim drugim očima gledaju i na ljude i na događaje, koji su nas doveli u ovu situaciju. U zemlji isto tako, uspomena na ove dane je strašna i ako dođe ikad do slobode u zemlji, reakcija će biti strašna“, počinje svoje pismo knezu Pavlu njegov predsednik Vlade Dragiša Cvetković.
     Datum je 21. februar 1956. godine. Mesto: Pariz. Pismo pronalazimo u Zbirci kneza Pavla, donedavno zaveštanoj i zabranjenoj za Srbe na Kolumbija Univerzitetu. Cvetković piše:
     „Oni u Londonu svim silama rade da bar nečim opravdaju njihovo razorno delo. Za ovu petnaestogodišnjicu publikovali su veći broj članaka: Gavrilović, Radoje Knežević i drugi. Oni se više ne trude da dokažu da je njihova akcija bila dobra, jer su ih događaji demantovali, ali žele da dokažu da je naš pristup Trojnom paktu bio, ne jedna nužna potreba, ne posledica Hitlerovog ultimatuma, već želje da se preko Nemačke dokopamo Soluna na račun Grčke.
     TU tezu razvija naročito Radoje i stalno citira onog Stakića, koji opet, sa svoje strane, hoće da umeša svoju ličnost u ondašnjim političkim i međunarodnim događajima, prikazujući sebe kao čoveka od poverenja Krune, sa odličnim vezama u Italiji i s mogućnošću da su se u ono vreme mogli urediti naši odnosi preko Musolinija i bez pakta.
     Vi ćete razumeti cilj ove nove kampanje: 27. mart doveo je do katastrofe, do kapitulacije države i do komunizma, ali on je došao kao reakcija na naše pristupanje Trojnom paktu, ne da bismo sačuvali našu neutralnost, već da bismo se dokopali Soluna, jer smo verovali u Hitlerovu pobedu.
     To naročito podvlači Radoje Knežević. Vas za to naročito krivi i napada, argumenti su mu u onoj noti koju je publikovao Stakić, po mome uverenju u sporazumu s onima iz Londona.
     Naša odbrana je u brošuri koju spremamo na sledećem: pakt je neutralnost, klauzula o Solunu ne postoji, jer da postoji oni bi je publikovali. U Beču je ja nisam primio, što u stvari odgovara istini. Zatim, navodimo još sledeći fakat: ako je pakt sadržavao klauzulu o Solunu, a nova vlada ga je imala i Ninčićevom izjavom priznala, onda otkud ova kampanja protiv nas, koji smo primili pakt, ako je tačna njihova tvrdnja da je tu bila i klazulula o Solunu.
     Mi ostajemo pri našim ranijim izjavama: postojale su tri klauzule koje smo primili, a da je Ribentropov govor na dan 6. aprila o Solunu izraz besa za 27. mart, a da je nota koju je Stakić publikovao Ćanova nota, koja od strane Italije garantuje Jugoslaviji Solun, a ne zajednička nemačko-italijanska nota. Dakle, i taj fakat dovodi u sumnju postojanje nemačko-italijanske obaveze prema Solunu koju, uostalom, u Beču nisam primio.
     VAŠE visočanstvo će razumeti položaj u koji me stavio Stakić, svojim uplitanjem i sada i ranije u događajima za koje je bila nadležna i odgovorna samo moja vlada. Antićeva mešanja u vladine poslove bila su štetna i to se danas u mnogim prilikama jasno ispoljilo. I njegov dnevnik i njegove veze sa Stakićem nisu nam ništa trebali...“
     Pavlova reakcija na Cvetkovićevu brošuru bila je veoma oštra. Bivši predsednik vlade odgovara 8. marta 1956. godine:
     „Moja žena mi je saopštila razgovor koji ste imali u vezi sa poslednjom brošurom 'Dokumenti o Jugoslaviji'. Razmišljao sam dugo, Vaše kraljevsko visočanstvo, o uzrocima vaše osetljivosti i obzira koje imate kada je u pitanju dr Stakić. I dok vam pišem ove redove, ja se pitam u čemu je Vaša osetljivost od jedne ličnosti koje se kloni svaki pošten čovek.
      Dr Stakića nisam poznavao do emigracije. O njemu sam, međutim, dosta slušao od ljudi koji ga poznaju. Jedino što nisam znao, to je činjenica o kojoj danas Stakić javno govori i piše, da je bio ličnost od poverenja s najvišeg mesta, kome je ministar dvora, u ime Vašeg kraljevskog visočanstva, davao tako važne i delikatne misije da u ime jedne odgovorne vlade - iza njenih leđa - zastupa interese naše zemlje u momentima kada je opreznost u svim spoljnopolitičkim nastojanjima morala biti najveća. Jasno je da sve ove Stakićeve mahinacije ne vezuju ni mene ni moje drugove u vladi, ali nam stoje kao Demoklov mač nad glavom.
     TREBALO je mnogo truda i vremena, svestranog zalaganja i objašnjenja, pa da neobavešteni svet ubedimo u ispravnost našeg rada. To smo postigli dr Nikitović i ja našim publikacijama, da najzad doživimo jednu takvu reakciju vašeg Kraljevskog visočanstva radi jednog članka o Stakiću.
     Sve što on objavljuje su čiste provokacije i to na naš račun. Kako se drugačije može objasniti ona nota o Solunu, za koju ću biti prinuđen da dam tačnu verziju ako i dalje Stakić u ovom pravcu insistira, sem da je data po nalogu našeg najvećeg protivnika i zlotvora Radoja Kneževića, s kojim sam ja, uzimajući u odbranu Vašu ličnost, došao u konflikt i primio sve oštrice napada na sebe.
     Moram da primetim da Vaša reakcija na ovu Stakićevu mahinaciju nije bila tako agresivna kao u ovom slučaju.
     On je do sada mnogo šta objavio što je meni i mojim drugovima u vladi bilo nepoznato. Otkud to? Ko mu je davao ove podatke? Takva pitanja su mi u nekoliko navrata postavljali i Maček i Miha Krek.“
     Odgovor na ovo Cvetkovićevo pitanje pročitaćete u sledećem nastavku...
     
BROŠURA BR. 7     
     "BROŠURU broj 7 u kojoj je inkriminisani članak od strane Vašeg visočanstva o Stakiću, neću razaslati. Ona je još kod mene, u mojim rukama. Sem onog primerka koji sam Vam dao, niko je nije ni imao ni čitao. Ovo činim iz obzira prema ličnosti Vašeg kraljevskog visočanstva, koju sam uvek visoko cenio i poštovao. Dakle, nisam vas obmanuo, kako bi se to moglo zaključiti iz Vaše oštre reakcije. Nisam Vas obmanuo ni izneverio i u mnogo važnijim i ozbiljnijim slučajevima, pa prema tome ni taj prekor nisam zaslužio. Dakle, radi umirenja Vašeg kraljevskog visočanstva, brošura broj 7 neće ugledati svet."

NEPOKOLEBLJIV BORAC
     "JA sam, Vaše kraljevsko visočanstvo, prešao preko mnogih obzira i žrtvovao sve što sam imao. Mislim da sam bio i ostao jedan od retkih nepokolebljivih boraca u zaštitu Vašeg ugleda, interesa i autoriteta. Došao sam u emigraciju go i bos iako sam rukovao ogromnom državnom imovinom. Moje ime je u tom pogledu ostalo čisto i niko mi to nije sporio. Ali ima stvari preko kojih se ne može preći. Nimalo nema morala u nastojanjima jednog amoralnog čoveka da nas pred svetom brani i takve se odbrane stidim. Vi znate da sam Vam jednom skrenuo pažnju na njegovu priču o Vašem trezoru s kojom on, po Vašem ovlašćenju rukuje. Nisam to izmislio, već sam čuo od ljudi koji nisu Vaši prijtelji."

CRNJANSKI O CVETKOVIĆU
O CVETKOVIĆEVOM posleratnom pisanju najbolju ocenu dao je niko drugi do veliki Miloš Crnjanski. U "Embahadama" postoji nevelik komentar o Cvetkovićevim "Dokumentima o Jugoslaviji, br. 9":
"U kampanji protiv Simovića, posle rata, bivši predsednik vlade Dragiša Cvetković ismeva Simovića, povodom jednog Simovićevog sastanka, sa Čerčilom, posle dolaska Simovićevog u London.(...)
Cvetković, kaže, da je Simović izlagao, da će, on i njegova vlada, biti u stanju da stvore DVE divizije, pa je tražio od Engleza naoružanje. (...)
Čerčil je, zato, kaže Cvetković, odbio Simovićev predlog. Nije mogao, kaže Cvetković, dati, Simoviću, oružje za vojsku koja ne postoji, kad je i sam u tome OSKUDEVAO. Dao je, kaže Cvetković, svega nekoliko džipova i kamiona, da se pučisti u njima vozikaju, po Amanu i Kairu."
I Crnjanski ocenjuje:
"Cvetković je Nišlija, duhovit, iskusan demagog, pa je i njegova karikatura generala Simovića - generala bez vojske, paprena.
Međutim, kao svaki Srbin, kad hoće da se osveti, on Simovića ocrtava kao da se, i u Londonu, tražeći vojsku, osramotio."
I na kraju svog napisa Crnjanski je britak:
"Nije (Simović u Londonu, prim a. f.) nijednog dana, skidao uniformu, iako je bio, general bez vojske.
Nadao se da će biti regent Petru Drugom, koga je u Londonu ostavio. Koji opet nije skidao ADMIRALSKU uniformu."
(Nastaviće se)